Баб ел-Мандеб: Како су Хути доспели до саудијске стратешке Ахилове пете

Аутор фотографије, Mohammed Hamoud/Getty Images
- Аутор, Ферас Килани
- Функција, ББЦ Њуз на арапском
- Објављено
- Време читања: 7 мин
Више од деценије саудијских војних, дипломатских и економских напора срушило се за само неколико дана почетком септембра 2026, када су се снаге лојалне јеменској међународно признатој влади распале пред муњевитом офанзивом Хута.
Покрет Ансар Алах (Божји партизани) заузео је већи део јеменске обале на западном Црвеном мору, продревши све до мореуза Баб ел-Мандеб, стратешког пролаза између Црвеног мора и Аденског залива.
Постао је најважнија рута за извоз нафте и трговину за Саудијску Арабију откако је Иран крајем фебруара затворио Ормуски мореуз.
Продор је уследио свега неколико недеља пошто су Хути најавили поморску блокаду против „саудијског непријатеља“.
Следили су их напади ракетама и дроновима по саудијским градовима и енергетској инфраструктури, баш као и удари за које су одговорност преузеле ирачке милиције које уживају подршку Ирана.
Ситуација је као ноћна мора која се остварила, каже Азиз Алгашијан, из Заливског међународног форума у Ријаду.
„Економска жила куцавица Саудијске Арабије, конкретно за извоз нафте, жестоко је нарушена“, каже он за ББЦ.
„Тешко је замислити било шта озбиљније од тога", додаје.
После ограничења у Ормуском мореузу, Саудијска Арабија се све више ослањала на Цевовод за сирову нафту Исток–Запад како би је превозила до луке Јанбу на Црвеном мору.
А и до 80 одсто саудијског извоза сирове нафте намењено је азијском тржишту, према Организацији земаља извозница нафте (OPEC), претворивши Баб ел-Мандеб у пролаз од стратешки критичне важности.
Али у протекле две недеље, снаге Хута заузеле су владине положаје у градовима Мока и Дубаб, близу мореуза и успоставиле контролу над стратешким острвом Перим, у срцу пролаза.
Хути су већ контролисали велики део северног Јемена, дуж саудијске границе, кроз администрацију смештену у престоници Сани.
Краљевство је 2015. формирало Коалицију за повратак легитимитета у Јемену.
Коалиција предвођена Саудијском Арабијом извела је хиљаде ваздушних напада, убивши десетине хиљада људи, према Уједињеним нацијама (УН) и изазвавши критике широм света.
Џозеф Бајден, тадашњи председник САД, обуставио је 2021. америчку помоћ офанзивним операцијама у Јемену, међу њима и сродну продају оружја.
У борбама је наводно страдало више од 150.000 људи и покренуло хуманитарну катастрофу, са 4,8 милиона расељених и 19,5 милиона, што је половина становништва, којима је била потребна нека врста помоћи.
Године релативног мира уследиле су после примирја из 2022. године, али најновија офанзива Хута показује све веће војне и организационе способности ове групе.
„Оно што видимо данас није само покрет који је искусан, дисциплинован и организован, већ покрет који користи и напредну технологију као што је вештачка интелигенција и за слање порука и за бирању циљева“, каже Елизабет Кендал са Универзитета у Кембриџу за ББЦ Њуз.
Погледајте видео о морском теснацу Баб ел-Мандеб
Саудијски и амерички званичници оптужују Иран за кријумчарење оружја као што су дронови, крстареће и балистичке ракете до Хута, кршећи ембарго УН-а на оружје.
Иран негира да је слао оружје Хутима, рекавши да их подржава само политички.
Иран је помогао Хутима да изграде фабрике за прављење дронова у Јемену, према италијанском Институт за међународне политичке студије.
Хути су добили и војне савете и подршку од либанске исламистичке групе Хезболах, каже амерички Центар за борбу против тероризма, са војне академије Вест Поинт.
Сами Хути одбацују сугестије да следе било какву иранску агенду.
Њихов продор до Баб ел-Мандеба ојачао регионалну позицију Техерана, каже Фареа ал-Муслими, из Краљевског института за међународне послове Четам хауса (Chatam House).
„Иран сада поседује јаче полуге у преговорима са Сједињеним Америчким Државама него раније“, додаје.
Али Кендал за ББЦ указује да „чак и без подршке Ирана, очекује од Хута да наставе да раде оно што раде."
„Они имају властите мотивације и циљеве.
„У овом тренутку делују као да се врте око новца, полуге, утицаја и, на крају, политичког признања.
„Хути не би могли да оперишу на овом нивоу без иранског оружја, обуке и обавештајних података, али је нејасно да ли Иран има директну команду и контролу над њима", додаје.

Аутор фотографије, Mohammed Huwais / AFP via Getty Images
Бајденова администрација уклонила је Хуте са америчке листе Страних терористичких организације мање од месец дана пошто је ступила на власт у јануару 2021.
Али је Доналд Трамп, поново преузевши Белу кућу у јануару 2025, обновио ту категоризацију.
Вашингтон је одржао директне преговоре са Хутима око најновијег развоја догађаја у Јемену, открио је недавно амерички потпредседник Џеј Д Венс.
Америка је била забринута због заузимања острва Перим и помно прати све догађаје, додао је.
Венсова изјава уследила је после Трамповог саопштења да су Хути тражили од Вашингтона да не интервенише у Јемену, инсистирајући да не желе војни сукоб са САД.
Бред Купер америчи адмирал и командант Централне команде САД-а, боравио је 14. септембра у Саудијској Арабији и сусрео се са престолонаследником Мухамедом бин Салманом.
Салман је двапут разговарао са Трампом, тражећи од њега да одобри војне ударе на Хуте, што је био захтев који је овај одбио, цитирао је ЦНН изворе.
„Ово најбоље илуструје саудијско незадовољство властитим безбедносним односом са Америком“, каже Алгапијан за ББЦ.
„Саудијци су свесни да не могу да се ослоне само на њих.“
Ријад наставља да истиче оно што описује као властито легитимно право да брани суверенитет, становнике и виталне интересе.
А Хути оптужују Саудијску Арабију за десетине ваздушних напада на циљеве у Јемену последњих дана.

Аутор фотографије, Houthi Media Center via Getty Images
Најновија операција Хута не угрожава међународни бродски саобраћај и престаће чим се укине оно што описују као саудијску блокаду Јемена и зауставе напади на земљу, указао је Мухамед Абдулсалам, њихов портпарол.
„Међународна пловидба и трговина у Црвеном мору и Баб ел-Мандебу остају безбедни и у савршеном реду“, додао је он.
„Хути су веома пажљиви у њиховим порукама зато што не желе да привуку координисану међународну војну кампању против себе.
„За сада, усмеравају већи део непријатељства против Саудијске Арабије", каже Кендал за ББЦ.

Током америчко-израелског рата против Ирана, Саудијска Арабија је гађана десетинама иранских ракета и дронова.
Чак и после крхког примирја, саудијски званичници кажу да су напади настављени и да су их изводили припадници група које подржава Иран.
Оперисале су са ирачке територије, баш као и Хути, тврде Саудијци.
А 11. септембра, саудијско Министарство за енергетику привремено је обуставило операције пошто су дронови за које се верује да су били лансирани из јужног Ирака ударили Цевовод сирове нафте Исток-Запад.
Саудијска Арабија се сада суочава са изузетно сложеном дилемом.
Војна реакција против Хута не гарантује успех имајући у виду искуства са сукобом из 2015-2022. године.
Она би захтевала регионалну и међународну подршку које тренутно нема и могла би да обухвати значајне ризике, нарочито са софистицираним ракетним и дронским способностима за које се верује да их Хути поседују.
„Топографија Јемена, његове антрополошке и друштвене карактеристике, тешко наоружана природа, слабе државне институције и одсуство било каквог јаког, доминантног унутрашњег савезника, чине било какву војну мисију у Јемену тешком, ако не и немогућом, било да је изведу Саудијска Арабија или неко други“, каже ал-Муслими за ББЦ.
Али ако не реагују, Саудијска Арабија би могла да остане рањива на будућа изнуђивања или нападе милиција и регионалних актера.

„Саудијци се осећају више пренапрегнуто него изоловано.
„Ми смо део региона који се суочава са мноштвом криза истовремено. Пожари горе на неколико фронтова истовремено, а покушај гашења сваког од њих истовремено изузетно је тешко", каже Алгашијан за ББЦ.
Док саудијска дипломатија тражи међународну подршку као противтежу ономе што доживљава као све већу претњу Хута једном од најважнијих поморских коридора на свету, борци Ансар Алаха настављају да утврђују положаје на улазу у Црвено море.
Ријад се све више брине да би одлагање било каквог делања данас могло да учини било какво делање сутра немогућим.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk



























