Шта чека Делиблатску пешчару и шуме после пожара и измена закона

изгорела шума, пожар у делиблатској пешчари

Аутор фотографије, REUTERS/Đorđe Kojadinović

Потпис испод фотографије, Пожар у Делиблатској пешчари почео је крајем јула, а букнуо је 5. августа
    • Аутор, Милица Раденковић Јеремић
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Објављено
  • Време читања: 7 мин

Тек што су ватрогасци ставили под контролу ватрену стихију у Делиблатској пешчари крајем августа, у Скупштини Србије отворено је ново жариште.

Усвојене су измене Закона о планирању и изградњи, које, између осталог, дозвољавају да се промени намена шумског земљишта уништеног у пожару ако постоји јавни интерес.

Шта ово значи за шуме страдале у ватри и да ли је сада отворен пут за изградњу у Делиблатској пешчари, која је највише уништена у летњим пожарима?

Такву сумњу износе неки правници и представници опозиције, али их власт демантује.

„Да живимо у уређеној, демократској држави, било би у реду да постоји могућност пренамене земљишта зарад јавне инфраструктуре.

„Али још од 'Београда на води' (луксузног насеља у центру) имамо примере да се интереси људи блиских власти представљају као јавни интерес", каже Роберт Козма, посланик Зелено-левог фронта и члан скупштинског Одбора за просторно планирање.

Делиблатска пешчара, позната и као „Европска Сахара", највећа је пешчана површина у Европи и дом је бројним животињама и врстама биљака, од којих су многе ретке и ендемске.

Она је као природно добро под различитим степенима заштите.

„Пожар не укида статус овог подручја и не брише режиме заштите.

„Ни из Закона о заштити природе, ни из плана управљања заштићеним подручјем не произилази могућност да се површине у заштићеном подручју тек тако пренамене", навела је Сара Павков, министарка заштите животне средине, на Instagram профилу.

Из овог министарства, као ни из Министарства грађевинарства, које је надлежно за Закон о планирању и изградњи, нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском.

Пожар у Делиблатској пешчари уочен је у другој половини јула.

Тек је почетком септембра саопштено да више нема ниједног активног жаришта, али је недељу дана касније ватра поново захватила ово подручје, и то појас који до тада није горео.

Током вишенедељне борбе са ватром, у којој су помагале и друге државе, изгорело је више од 15.000 хектара, према сателитским подацима ЕФФИС-а (Европског информативног система за шумске пожаре).

Погледајте видео о пожар у Делиблатској пешчари: 'Очајан сам и огорчен'

Потпис испод видеа,

Поједине тврдње опозиције да је пожар у Делиблатској пешчари подметнут како би тамо неко нешто градио и да су на том подручју наводно пронађени нафта и гас, председник Србије Александар Вучић назвао је „лажима".

„Волео бих да су нафта и гас пронађени, и чак су ми из хеликоптерских јединица дали извештај да је немогуће да ватра тако избија и да мора да негде постоје подземна гасна поља, али од гаса, ни од нафте нема ништа", тврди Вучић.

„Ни мој кум никада није планирао посао, нити било ко други.

„Све су лагали и измишљали из једног разлога - не могу да верују да постоје поштени које не занимају паре", рекао је он током посете Делиблатској пешчари 23. августа.

Вучићев кум Никола Петровић је оснивач и председник ЕлМИ групе у чијем власништву су, између осталог, ветропаркови Јасиково и Црни врх.

Шта предвиђа закон?

Према Закону о планирању и изградњи, шумско земљиште задржава исту намену и после пожара.

Катастрофа као што је ватрена стихија не може бити основ да земљиште постане грађевинско и да на месту дрвећа изникну зграде.

Усвојеним изменама предвиђен је и изузетак.

Уништено или оштећено шумско земљиште може добити нову намену када је то неопходно ради реализације пројекта за који је утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре, наводи се.

Овакво решење ушло је у закон пошто је амандман поднео скупштински Одбор за просторно планирање, којим председава Угљеша Марковић, посланик Социјалистичке партије Србије, странке у владајућој коалицији.

Земљиште би променило намену „у ванредним случајевима када би тако нешто било апсолутно неопходно и да се пожар није догодио", пише у образложењу Марковићевог амандмана.

„Закон о шумама већ допушта промену намене у одређеним случајевима, а скупштински Одбор за просторно планирање био је још рестриктивнији овим амандманом како не би дошло до потенцијалне злоупотребе", навео је касније Марковић у саопштењу.

Skip YouTube post
Дозволити садржај Google YouTube?

У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: ББЦ није одговоран за садржај других сајтова. Садржај YouTube може да садржи рекламе.

End of YouTube post

Ветроелектране у пешчари? Министарка одлучно демантује

Реагујући на тврдње да законске измене отварају пут за градњу у европској Сахари, Марковић је рекао да ће бити дозвољена само изградња јавне инфраструктуре.

„У то спадају: пут, далековод, водовод, објекат за заштиту од поплава или пожара, односно објекат за заштиту од елементарних непогода", написао је.

Адвокат Ђорђе Вукотић, међутим, каже да „ни до сада није постојао проблем да се овакви објекти граде на шумском земљишту".

Овим амандманом отворен је пут за градњу ветроелектрана у Делиблатској пешчари, сматра Вукотић, консултант у области грађевинских дозвола и легализације.

„Ветропаркови и соларне електране су пројекти од јавног интереса за Републику Србију", каже он, позивајући се на Закон о коришћењу обновљивих извора енергије.

У Србији постоји 13 ветроелектрана, укупног капацитета од 824,2 мегавата (МW), према последњим подацима.

Највеће ветроелектране су у Војводини, односно Банату, где се налази и Делиблатска пешчара.

„У Банату постоје повољни услови за развој ветроелектрана, због ветрова и зато што је реч о низијском подручју", каже енергетски стручњак Дејан Стојадиновић.

Објашњава да је електроенергетска мрежа у Војводини тренутно „прилично оптерећена".

„Али, ако би била реконструисана и проширена, на њу би могле да се прикључе нове ветроелектране", додаје.

Иако Делиблатска пешчара припада пределима „повољним за изградњу ветропаркова", она је под заштитом, што ограничава могућност градње, указује.

Вукотић, међутим, указује да је „од укупне површине само десет одсто пешчаре у највишем степену заштите, док је остатак под другим и трећим степеном".

„Постоје и међународне обавезе, јер је то највећа пешчара у Европи, али то не значи да држава не може да их прекрши", објашњава правни стручњак.

Тврди и да „постоји снажан међународни притисак за градњу ветроелектрана и соларних електрана, јер је реч о једној од најпрофитабилнијих и најсигурнијих инвестиција које данас постоје".

„Пошто имамо веома распарчано земљиште, увек су нам недостајале веће површине за соларне електране и ветропаркове, а Делиблатска пешчара је идеалан простор за такве пројекте", каже.

Његове и сличне сумње о наводној будућој изградњи ветропаркова у овом делу Војводине, одлучно одбацује министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, називајући их „инсинуацијама и политичким манипулацијама".

„Да будем јасна - у Делиблатској пешчари се не гради, нити је планирана изградња ветропаркова.

„За сваки енергетски пројекат постоје јасне процедуре, планска документација, дозволе и услови заштите природе", написала је на Instagramу.

Погледајте видео: Енергија ветра као могуће решење

Потпис испод видеа,

Како је амандман усвојен?

Правници и посланици нису критиковали само садржину, већ и начин усвајања амандмана.

Седници Одбора за просторно планирање, на којој се крајем августа одлучивало о амандману, присуствовали су посланици владајуће коалиције и министарка грађевинарства Александра Софронијевић.

Нико од њих није имао примедбе, а међу присутнима није било представника опозиције.

пожар у делиблатској пешчари

Аутор фотографије, Reuters

Роберт Козма, члан овог одбора, каже да није био на седници јер је у исто време одржавана седница Скупштине, на којој је био овлашћени представник посланичке групе.

Претходно није био упознат са текстом амандмана.

„Све је урађено тако да се отвара питање да ли су желели да амандман буде усвојен у тајности и остане непримећен.

„Зашто Министарство није уврстило овај амандман у оригинални текст закона, већ се чекало да га прогурају на мала врата кроз одбор?", каже Козма.

Невладине организације РЕРИ и Транспарентност Србија затражиле су „одлагање примене закона док се не организује јавна расправа".

„Нетранспарентност поступања власти приликом ових законских измена, уместо да умири узнемирену и забринуту јавност, отвара простор за нове сумње у погледу даље судбине земљишта које је било захваћено пожаром", навели су у саопштењу.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk