Америка корак ближе слању амбасадора у Србију и Босну и Херцеговину

Мањак америчких амбасадора у земљама Западног Балкана једно је од обележја спољне политике Сједињених Америчких Држава (САД) од повратка Донада Трампа у Белу кућу, али се овом вакууму назире крај.

Мајкл Јанг и Роналд Џонсон говорили су пред Одбором за спољну политику америчког Сената о ономе што виде као приоритне задатке у случају да буду изабрани за амбасадоре у Србији и Босни и Херцеговини (БиХ).

Јанг, кандидата за амбасадорско место у Београду, као једну од најважнијих области је навео енергетику, рекавши да би Србија требало да смањи енергетску зависност од Русије кроз промену већинског власништва у Нафтној индустрији Србије (НИС), жили куцавици целокупне српске привреде, која је под америчким санкцијама.

„Један од начина је да се помогне Србији је изградња енергетске инфраструктуре и смањење зависности од Русије.

„Важно је и да продубимо разговоре о војној сарадњи", рекао је Јанг, одговарајући на питања чланова сенатског одбора.

НИС је од октобра 2025. под санкцијама Канцеларија за контролу иностране имовине (ОФАК), а месецима се воде преговори о продаји руског удела мађарској компанији МОЛ.

И Јанг и Џонсон, кандидат за амбасадора у Босни и Херцеговини, говорили су о очувању Дејтонског мировног споразума, којим је окончан рат у БиХ средином 199-их, као једном од најважнијих елемената америчке политике у региону.

Као важну ставку обојица су истакла и борбу против онога што САД виде као „штетни утицај" Кине и Русије у региону Западног Балкана.

Осим Србије и БиХ, Бела кућа још није именовала амбасадоре ни у Северној Македонији, Црној Гори, на Косову и у Албанији.

Шта су рекли кандидати за амбасадоре у Србији и БиХ?

Србија је претходних година водила спољну политику засновану на одржавању добрих односа са више светских сила - САД, Русијом, Европском унијом и Кином - због чега се често критикована са бројних страна.

„Русија и Кина имају упоришта у Србији, нарочито у секторима енергетике и технологије", рекао је републикански сенатор Џим Риш, председавајуц́и Комитета Сената за спољне односе, на почетку саслушања.

„Ако Београд жели да унапреди односе са САД, то нец́е постиц́и наставком сарадње са нашим противницима", додао је.

Србија је у јулу отворила Стратешки дијалог са САД, али је место амбасадора у Београду упражњено од јануара 2025, када га је напустио Кристофер Хил.

„Подстицац́у Србију да прихвати политичку и привредну будуц́ност која доноси корист САД-у, а не конкурентима као што су Русија и Кина", истакао је Јанг.

Поред гасних аранжмана са Русијом, Србија са Кином негује оно што и Београд и Пекинг називају „челичним пријатељством".

Од 2000. до 2022. године, Србија је примила 7,7 милијарди долара из Кине, од чега огроман део кроз зајмове, подаци су међународне организације AidData.

Пријатељски односи са Русијом огледају се у чињеници да Београд није увео санкције Москви када је нападнута Украјина, а истовремено власти у Србији залажу и за чланство у ЕУ.

Ако будем изабран, мој циљ ће бити промовисање „наставка нормализације односа са Косовом и очување регионалне стабилности и мира успостављеног Дејтонским мировним споразумом", рекао је Јанг.

Џин Шахин, сенаторку из Њу Хемпшира, занимало је какав је Јангов став о улози државе Србије и присуству неких чланова владе на недавној сахрани Ратка Младића у Београду, бившег команданта Војске Републике Српске, осуђеног за геноцид и ратне злочине у БиХ.

„Признајем да се у Сребреници догодио геноцид и наставићу да афирмишем тај став у разговору са српским званичницима", рекао је Јанг.

Залагаће се, додао је, и за јачање одбрамбене сарадње.

„Обезбедићу да америчка индустрија буде добро позиционирана да одговори на све веће интересовање Србије за задовољавање њених одбрамбених потреба", рекао је могући амбасадор САД у Србији.

Место амбасадора САД у БиХ упражњено је од фебруара 2025. када га је напустио Мајкл Марфи.

САД ће наставити да подржавају Дејтонски споразум, стабилну и безбедну БиХ, рекао је Роналд Џонсон, представљајући кандидату пред одбором Сената.

„Важно је да се политички лидери усредсреде на одговорно управљање и обезбеде конкретне резултате за грађане БиХ", рекао је Џонсон.

Тридесет година после потписивања Дејтонског мировног споразума, будуц́ност Босне и Херцеговине требало би у све вец́ој мери да обликују њени сопствени лидери и институције, додао је.

„САД могу да имају важну улогу као партнер и посредник, помажуц́и у стварању услова за дугорочни мир и просперитет, уз истовремено оснаживање локалних лидера да преузму вец́у одговорност за будуц́ност своје земље", рекао је Џонсон.

Дејтонски споразум окончао је трогодишњи крвави рат у БиХ, а у новембру 1995. у војној бази Патерсон потписали су га Алија Изетбеговић, први председник Босне и Херцеговине, Фрањо Туђман, председник Хрватске, и Слободан Милошевић, председник Савезне Републике Југославије.

Ко је Мајкл Јанг?

Јанг је рођен 1949. у Сакраменту у Калифорнији.

Стручњак је за међународно право и дипломатију.

Дипломирао је право на универзитету Бригам Јанг, а докторирао на Јејлу.

„Плаћао сам школарину радећи као инструктор скијања.

„Умало сам променио став о правном факултету, јер нисам желео да престанем да скијам четири пута недељно", рекао је Јанг за сајт Тексас А&М универзитета.

Током досадашње каријере био је професор на неколико великих америчких универзитета, као што су Колумбија у Њујорку и „Џорџ Вашингтон" у главном граду САД.

Био је председник Универзитета Јута од 2004. до 2011, а у мају 2015. постао је челник Тексас А&М универзитета.

Бавио се јапанским правом и правним институцијама, а радио је и као гостујући професор на универзитетима у тој азијској земљи.

За највећег хероја одрастања означио је мајку, која је била „пилоткиња бомбардера у Другом светском рату".

„Била је сила којој нисте могли да се одупрете", описао ју је једном приликом.

Радио је као заменик подсекретара за привредна и пољопривредна питања, а био је и амбасадор за трговинска и еколошка питања у Стејт департменту у председничкој администрацији Џорџа Буша Старијег.

Јанг је учествовао и у изради уговора у процесу уједињења Немачке 1990-их, као и на Северноамеричком споразуму о слободној трговини (НАФТА), пише у његовој биографији на сајту Тексас А&М универзитета.

Био је председавајући америчке Комисије за међународне верске слободе и члан невладине организације Савета за спољне послове из Вашингтона.

Према сопственом признању, Јанг са другом супругом, Марти, воли да проводи време са коњима, као и да возе бицикле.

Једна од неостварених жеља остао му је одлазак на сафари у Африку, рекао је у разговору за универзитетски сајт.

„Када сам радио у Стејт департменту под секретаром Бејкером, дао сам предност Европи испред Африке.

„Гледајуц́и уназад, била је то одлука која је у не малој мери обликовала ток моје каријере.

„Још нисам стигао до Африке, али ми је Марти обец́ала сафари путовање, а ја њој обилазак Антарктика", додао је.

Ко је Роналд Џонсон?

Роналд Џонсон има велико војно искуство и бивши је бригадни генерал.

Током војне каријере био је стациониран у заливу Гвантанамо на Куби, а као војни посматрач при снагама Уједињених нација био је у Либану, и на Синају, у Египту.

По повратку у САД, распоређен у југозападну Азију као подршка операцијама „Пустињски штит" и „Пустињска олуја" у Заливу.

Командовао и евакуацијом америчких држављана из Бејрута 2006.

Носилац је бројних војних одликовања и признања.

Каква је процедура за именовање амбасадора САД?

Процедура за избор америчких амбасадора није мењана деценијама, али није тако једноставна.

Председник државе формално подноси име номинованог Сенату, а потом Одбор за спољне односе горњег дома Конгреса разматра предлог и може да одржи саслушање.

Ако одбор одобри кандидатуру, она се упуц́ује на гласање пуном саставу Сената.

После потврде Сената, предложени је званично именован и затим може да преда акредитиве земљи домац́ину.

Тек када се овај процес заврши, кандидат или кандидаткиња званично преузима амбасадорску функцију.

„У случају озбиљних подела у Сенату, има начина да се пролонгира стављање номинација у дневни ред.

„То су радили и једни и други (и републиканци и демократе), не иде увек глатко", објаснио је Иван Вујачић, некадашњи амбасадор Србије у САД, у ранијем разговору за ББЦ на српском.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk