Mali signali iz Amerike ili nešto više: Predlog zakona o Srbiji u Kongresu

O Srbiji se ponovo priča u Vašingtonu, po sistemu toplo-hladno.

Sredinom jula, vlada Sjedinjenih Američkih Država otvorila je strateški dijalog sa Beogradom, a mesec dana kasnije, kongresmeni Džo Vilson i Vilijam Kiting predložili su zakon o Srbiji, u kojem oštro kritikuju vlasti tvrdeći da „urušavaju demokratiju i neguju bliske odnose sa Rusijom, Kinom i Iranom".

Za sada je ovaj dokument u početnoj fazi i daleko je od usvajanja u oba doma, Predstavničkom i Senatu, a Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na zahtev BBC-ja za komentar do objavljivanja teksta.

„SAD su dosledne u politici da Srbija mora da se pridržava vladavine prava, prekine regionalnu destabilizaciju i poštuje slobodu govora i okupljanja", rekao je kongresmen Vilson u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

U predloženom dokumentu se traži od Marka Rubija, državnog sekretara SAD, da izvrši pritisak na Beograd da obezbedi slobodne i poštene izbore, pojača borbu protiv korupcije, osigura vladavinu prava i promeni odnos prema Moskvi, Pekingu i Teheranu.

Ukoliko se ta pitanja ne reše adekvatno, ne pokrene nezavisna i transparentna istraga i utvrđivanje odgovornosti za tragediju u Novom Sadu i upotrebi prekomerne sile prema demonstrantima, Kiting i Vilson tvrde da bi SAD trebalo da razmisli i o obustavi strateškog dijaloga.

„Poruka je da Vašington posmatra šta se dešava iz više razloga - jer mu je stalo, ali i zato što postoje određeni problemi.

„Morate da budete iznad svake sumnje tako da oni koji su sumnjičavi prema Srbiji, nemaju osnova da vas optuže za bilo šta negativno", ocenjuje Džej Si Lincenič (J.C. Lintzenich) iz Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu.

U poslednje dve godine, vlasti u Srbiji suočile su se sa antikorupcijskim protestima u kojima se zahtevala odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, kao i pozivima za održavanje prevremenih izbora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je raspisivanje izbora za kraj oktobra i više puta je odbacio tvrdnje da vlast opstruira i usporava sudske procese u slučaju novosadske tragedije.

Istovremeno, Srbija na spoljnopolitičkom planu nastavlja politiku održavanja dobrih odnosa i sa Evropskom unijom, SAD, Rusijom i Kinom.

Najnoviji dokazi u prilog tvrdnji o „sedenju na više stolica" stigli su u samo dve nedelje avgusta - najpre je Beograd prvi put od dolaska na funkciju posetio Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, da bi se Srbija potom boreći se sa požarima prvo obratila Rusiji koja je u pomoć poslala avion Iljušin.

„Poseta Zelenskog otvorila je ozbiljno pitanje da li se Srbija konačno okreće ka Zapadu.

„Moguće je da su kongresmeni želeli da poruče vlastima u Srbiji i predsedniku Vučiću da se reči pređe na dela, umesto još jednog neiskrenog političkog plesa", kaže Ričard Krejmer, profesor Američkog univerziteta u Kijevu, za BBC na srpskom.

Pored odnosa sa Kinom i Rusijom, u dokumentu se kritikuje i prisustvo ministra kulture Srbije Borisa Bratine na sahrani ajatolaha Alija Hamneija, poginulog u američko-izraelskom ratu sa Teheranom.

Bratina je objasnio da ga je u Teheran poslala vlada.

„Naravno da su bili upoznati, ništa nisam uradio na svoju ruku i otišao negde gde mi neko nije rekao da odem“, rekao je Bratina.

Kakva poruka se šalje?

Činjenica da predlagači zakona dolaze iz različitih stranaka - Vilson je republikanac, a Kiting demokrata - u američkom političkom sistemu obično ukazuje da je neka tema važna.

Vilson i Kiting su se prethodnih godina bavili regionom Balkana, a najava održavanja izbora u Srbiji mogla bi da bude jedan od motiva za podnošenje ovakvog predloga zakona, ocenjuje Robin Bruks, bivša direktorka odeljenja za Zapadni Balkan pri Savetu za nacionalnu bezbednost.

Funkcija ovog tela je da savetuje predsednika SAD.

„Predlagači šalju poruku i predsedniku Vučiću, a potencijalno i izvršnoj vlasti SAD, da će američkoj bezbednosti bolje služiti stabilna demokratska Srbija, koja poštuje volju naroda i ljudska prava", kaže Bruks za BBC na srpskom.

Od početka drugog mandata Donalda Trampa u Beloj kući, Kongres je igrao manju ulogu jer administracija donosi brojne izvršne uredbe, a republikanski predstavnici i dalje uglavnom ne idu protiv volje predsednika.

Tako Kongres nije uspeo da zaustavi ukidanje nekih spoljnopolitičkih 'alata' Amerike, poput Agencije za međunarodni razvoj (USAID), tela koje je sam osnovao i finansirao kroz zakone.

„Kada se Kongres odrekao te uloge, izgubio je značajan deo uticaja na kreiranje spoljne politike.

„Zato predlaganje zakona koji gotovo sigurno neće dobiti većinu u Kongresu - a koji predsednik verovatno neće ni potpisati - deluje kao još jedan signal slabosti", tvrdi Bruks.

Pretnja prekidom Strateškog dijaloga

Predlog zakona otvorio je i pitanje može li i kako američka administracija da iskoristi strateški dijalog kao neku vrstu 'štapa i šargarepe'.

„Cilj ovog predloga zakona nije prekid odnosa SAD i Srbije, već uvođenje obavezujućih merila.

„Postavlja kontrolne mehanizme koje izvršna vlast nije uvela i šalje poruku Vučiću i srpskom civilnom društvu da Kongres pomno prati situaciju - nezavisno od stava Bele kuće - u trenutku kada se Beograd približava izborima", kaže Liza Homel, pomoćnica direktora Centra za Evropu Atlantskog saveta iz Vašingtona, za BBC na srpskom.

Strateški dijalog, institucionalizovani diplomatski proces, državama pruža mogućnost da vode razgovore na višem nivou, čime se sugeriše da odnos među njima dobija na važnosti.

SAD i Srbija su potpisale dva memoranduma - o saradnji u oblasti energetike i obrazovanja - na početku dijaloga u julu u Vašingtonu.

Za Robin Bruks, koja je bila uključena u prvu Trampovu, ali i administraciju njegovog naslednika, demokrate Džoa Bajdena, početak strateškog dijaloga suštinski ne donosi veliki novitet u odnosima dve zemlje.

„Taj sastanak nije doneo mnogo koristi ni za jednu stranu, osim prilike za fotografisanje i mogućnosti da se kaže da je sastanak održan i da postoji završni dokument.

„Ali ako pogledate taj dokument, u njemu nema mnogo toga novog", tvrdi Bruks.

Bauk sankcija

U oštrom tonu u dokumentu koji je stigao na Kapitol Hil pominju se i restrikcije za „pojedince koji destabilizuju situaciju na Balkanu, podržavaju maligne aktivnosti Rusije, podrivaju demokratske institucije, umešani su u korupciju, krše ljudska prava".

Američka spoljna politika decenijama koristi sankcije kao mehanizam protiv političara i vlada.

Kada se vratio na vlast, Tramp je ukinuo sankcije Miloradu Dodiku, nekadašnjem predsedniku Republike Srpske kog je prethodna administracija optužila da podriva Dejtonski sporazum.

„Slične odluke oslabile su mehanizme uvođenja sankcija i njihovog sprovođenja, a dugoročno gledano i njihov uticaj uopšte, jer stvara utisak da razna dela mogu da prođu nekažnjeno", smatra Bruks.

Ona je 2021. učestvovala u pisanju uredbe kojom je Bajdenova administracija uvela sankcije Dodiku.

Odluku o ukidanju sankcija Dodiku 2025. kritikovali su pojedini članovi Kongresa, među kojima je i Vilijam Kiting, član Odbora za spoljnu politiku koji je i predlagač novog zakona o Srbiji.

Važan deo odnosa sa Beograda sa Moskvom jeste i energetska zavisnost od Rusije i vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije, koja je skoro godinu dana pod sankcijama Amerike, a većinski vlasnik Gaspromnjeft pregovara sa mađarskim MOL-om o prodaji.

„Odnos prema Kini i Rusiji ostali su deo američke spoljne politike i kod Trampa, ali se čini da je pritisak na vlast u Srbiji u oblasti korupcije i demokratije popustio.

„Kongres pokušava da nadoknadi ovaj nedostatak, nadajući se da će novembarski izbori sredine mandata možda doneti preokret u korist demokrata, koji bi mogli još snažnije da deluju u istom pravcu", objašnjava Mjetek Pavel Bodišinski, profesor međunarodne politike na američkom Pomona koledžu, za BBC na srpskom.

Izbori sredine mandata u Americi se održavaju svake dve godine, a 3. novembra 2026. kandidati se bore za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i za 35 od 100 mandata u Senatu.

Kakva je sudbina zakona

Da bi zakon bio usvojen kao zaseban dokument, najpre mora da dobije podršku nekoliko odbora u Kongresu, a ako dođe na glasanje, potrebna je većina u Predstavničkom domu i Senatu.

Druga varijanta je da bude usvojen kao deo Zakona o nacionalnoj odbrambenoj politici (NDAA) - koji se donosi svake godine.

„Raspored Kongresa je trenutno pretrpan, verovatno će postojati i otpor Trampove administracije, a idu i izbori sredine mandata", objašnjava Liza Homel iz Atlantskog saveta.

„Realističnija opcija bila bi da se ova mera priključi Zakonu o nacionalnoj odbrambenoj politici (NDAA) za 2027, istom onom aktu kroz koji je usvojen Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana u 2025".

U prošlogodišnjem opširnom dokumentu, u delovima koji se odnose na Zapadni Balkan i Srbiju, između ostalog, kao zabrinjavajuće su ocenjene i optužbe zvaničnika Srbije da mirni demonstranti, opozicione stranke i civilno društvo „pokušavaju da destabiliziju vladu".

Hodnici Kongresa možda su u poslednje vreme izgubili moć koju su imali u prethodnim administracijama, ali sistem „kočnica i ravnoteže" još postoji, pa bi usvajanje dokumenta kao segmenta većeg zakona predstavljalo značajan korak.

„Dobili bi mehanizam koji može da se koristi u budućnosti - u odnosu na to kako se budu odvijali izbori u Srbiji i menjale okolnosti - jer bi postojao konkretan tekst za razmatranje", zaključuje Džej Si Lincenič iz Maršalovog fonda.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk