Srbija nesvrstana i u svemiru: Šta je sporazum Artemis sa Amerikom

Srpska diplomatija godinama pokušava da balansira između Istoka i Zapada u međunarodnim odnosima, a sada bi ta taktika mogla da bude podignuto na još viši nivo.

I to bukvalno - u svemir.

Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, potpisao je u Vašingtonu sporazum Artemis sa Američkom svemirskom agencijom (NASA).

Srbija je 2024. godina potpisala sporazum i sa Kinezima na razvoju njihovog velikog svemirskog projekta International Lunar Research Station (ILRS).

A još 2019. je potpisan sporazum sa ruskim Roskosmosom, tokom posete predsednika Vladimira Putina Beogradu, ali je ovaj dokument istekao, jer se obnavlja na pet godina.

„U svemiru ima mesta za sve", kaže Milan Stojanović iz Astronomske opservatorije, rukovodilac razvoja prvog srpskog satelita, za BBC na srpskom.

Cilj Artemis programa je da vrati ljude na Mesec posle više od pola veka, a prvi veliki korak učinjen je ranije ove godine, kada su četiri astronauta uspešno obleteli dalju stranu Meseca.

„Srbija je jedna od samo tri države koje su potpisale ovakve sporazume i sa Kinezima i Amerikancima", kaže Dušan Marčeta, sa Katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu.

BBC na srpskom je uputio pitanje NASA-i koje bi koristi Srbija mogla da ima od potpisivanja Artemisa i komentar na postojanje sličnih sporazuma sa Kinom i Rusijom, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.

Potpisivanje Artemis sporazuma uvod je u početak Strateškog dijaloga dve države, rekao je Vesli Bruks, pomoćnik državnog sekretara SAD.

„Srbija se pridružuje zajednici nacija posvećenih transparentnosti, interoperabilnosti, održivosti, naučnoj saradnji i odgovornom upravljanju našim zajedničkim svemirskim okruženjem", rekao je ministar Đurić.

Pogledajte video: Naučnica iz Srbije učestovala u NASA misiji na Mars

Može li Srbija u svemir?

Mogućnosti Srbije za učestvovanje u svemirskim istraživanjima veoma su ograničene jer nedostaje novca, smatra Dušan Mačeta.

Međutim, određeni koraci su učinjeni, ali u regionu postoje države, poput Bugarske, koje su odmakle dosta dalje, dodaje.

Razloga za optimizam ipak ima, jer ovo nisu 1960-te, kada je svemirsko istraživanje bilo rezervisano za velike sile, ukazuje Mačeta.

Sada i male zemlje mogu da se uključe, kaže.

Od 2023, Milan Stojanović rukovodi projektom razvoja prvog srpskog satelita Mozaik koji bi trebalo da bude lansiran u orbitu.

Satelit će nositi jednu kameru za posmatranje Sunca, ali i drugu, koja bi pravila snimke Srbije iz orbite u edukativne i promotivne svrhe.

Kada satelit bude lansiran, Srbija će se pridružiti grupi od više od 100 zemalja koje razvijaju neki oblik kosmičkih programa.

Crna Gora je krajem decembra 2025. lansirala satelit Luča sa kosmodroma Vostočni u Rusiji, koji će prikupljati podatke merenja kosmičke radijacije i snimati okruženje u edukativne svrhe.

Stojanović kaže da je rok za završetak projekta srpskog satelita produžen u odnosu na prvobitni plan zbog finansiranja.

Ipak, nada se da će se ostvariti i smatra da Ministarstvo nauke ima i dalje razumevanje za projekat.

Kakav je značaj sporazuma?

Potpisnice Artemis sporazuma obavezuju se na poštovanje zajedničkih principa u svemirskim istraživanjima, među kojima je deljenje naučnih podataka i razvoj u mirovne svrhe.

Neko će reći da ovakvi memorandumi nemaju veliki konkretan značaj, ali bez tog papira mi ni na koji način ne možemo da sarađujemo na projektu kakav je Artemis, kaže Stojanović.

On vrednost vidi u mogućnostima koje će doneti srpskim naučnicima, kao i malim industrijskim preduzećima koja, na primer, proizvode mehanizme za lansiranje satelita sa rakete u orbitu.

Sporazum „nam otvara vrata za veće zajedničke projekte sa drugim zemljama", kaže.

O učešću Srbije u Artemis programu ranije je govorio i naučnik Dejvid Vujić, jedan od članova srpske sedmorke koja je učestvovala u programu Apolo 11 1969. godine.

Cilj je da Srbija omogući inženjerima, industriji i stručnjacima uvid u dizajn svemirskih komponenti i razvoj sistema,, rekao je Vujić, koji je preminuo prošle godine.

Artemis program predstavljen je u Beogradu početkom 2026. u Astronomskoj opservatoriji.

„Tada smo pitali: 'Možemo li da potpišemo Artemis ako već imamo sporazum sa Kinom?'.

„Odgovor predstavnika NASA-e je bio da to nema nikakve veze i da sve zavisi od nas koliko ćemo imati zanimljive projekte da ponudimo i jednoj i drugoj strani", kaže Stojanović.

Svemirski programi Kine i Amerike se razlikuju.

Artemis žele da vrate ljude na Mesec, a Kinezi žele da naprave istraživačku robotizovanu stanicu na površinu Meseca, kaže Stojanović.

Izgradnja te stanice ima više faza, i u prvoj Kina sarađuje za Rusijom.

Počeli su da okupljaju zemlje koje žele da učestvuju, i Srbija je među 30-40 država koje su se pridružile, kaže.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk