На изборима у Русији биће мало изненађења, али су Кремљу важни: ББЦ уредник

Систем власти у Русији често се назива „управљаном демократијом“ (где је Кремљ тај који управља).

То значи огромна овлашћења за председника и врло мало политичких изненађења.

Избори од 18. до 20. септембра требало би да изнедре још једну скупштину којом доминира владајућа странка Јединствена Русија и дом посланика изразито лојалних председнику Владимиру Путину.

Критичари одбацују изборе који, како тврде, нису ни слободни ни фер.

Али Кремљ не мари шта говоре критичари.

„Ми имамо наш властити политички систем, наш властити политички процес“, објаснио је недавно Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

То значи да нема неочекиваних развоја догађаја за Кремљ.

Нема изненађења.

Нема, дакле, ни приче?

Далеко од тога.

За Кремљ, избор 450 посланика у доњи дом парламента, Думу, веома је важан.

Ово су овдашњи први парламентарни избори од почетка руске инвазије на Украјину фебруара 2022.

Кремљ ће их искористити да би тврдио како већина Руса подржава председника и рат, као и да промовише политичке каријере војника који су се вратили из Украјине: званичници кажу да на изборима учествује скоро две стотине ратних ветерана.

Што се тиче предизборне кампање, она је омогућила прозор у руско друштво четири и по године од почетка рата.

Рекао сам да нема изненађења.

Али било их је неколико.

„Добро вече и добродошли у вечерашње предизборне говоре кандидата за изборну јединицу 158 Руске Думе“, рекао је водитељ на државној телевизији.

Режисер у студију је показао кадар шест празних говорница.

„Кандидати се нису појавили“, признао је водитељ.

„И зато се ја ту опраштам од вас.“

У другој телевизијској дебати (за коју су се политичари појавили) један распевани кандидат је отпевао његов говор:

„Комунистичка партијо, идемо у јуриш!

„Ми смо са народом, зар нисте знали?“

Више Икс фактор него излазна анкета.

А опет је овај музички манифест био необично одговарајући.

У претходном сазиву Думе, чинило се да сви певају из исте песмарице.

На последњем заседању парламента у јулу, посланици су устали и аплаудирали док је председник скупштине скандирао у недоглед:

„Русија, Путин, победа! Русија, Путин, победа!“

Био је то сигнал да сви посланици у скупштини треба да подрже председника Путина и рат.

Погледајте видео: Путин пре Кремља - тренуци који су обликовали председника Русије

„Све странке у Думи, све до једне, гласале су за 170 предлога закона који подржавају специјалну војну операцију“, рекао ми је лидер Комунистичке партије Генадиј Зјуганов са очигледним поносом који је осећао према последњем сазиву скупштине.

„У том смислу, у Думи постоји 100 одсто слагања.“

Сустигао сам Зјуганова током предизборне турнеје надомак Москве у фабрици хлеба и кекса.

Док сам гледао редове идентичних векни како пролазе на покретној траци, нисам могао да се не сетим руске скупштине.

Није да су све странке у Думи идентичне: неке су више националистичке, док су друге, попут Зјугановљеве партије, више лево оријентисане.

Али кад је у питању подршка законодавним иницијативама Кремља и подршка „специјалној војној операцији“, све гласају исто.

Такве „системске“ странке кључни су точкићи у руској политичкој машинерији упућеној на Кремљ.

А ако странка не подржава рат?

Једна таква партија - Јаблоко - позива на примирје у Украјини.

У јулу је била једина антиратна странка у Русији регистрована за изборе.

Дванаест дана касније, међутим, Врховни суд ју је уклонио са изборне листе.

То је нашироко протумачено као знак да је Кремљ забринут да би антиратне поруке могле да оставе трага међу руским гласачима.

Упркос уклањању Јаблока са списка странака, неки од кандидата странке се и даље такмиче у индивидуалној изборној трци.

Мада је последњих недеља велики број кандидата Јаблока привела полиција, кривично их гонећи за разне прекршаје и забранила им да учествују на изборима.

„Полиција спроводи политички поредак. То није тајна“, каже ми Григориј Гришин, кандидат Јаблока.

„На овај начин, власти одређују границе у оквиру којих верују да треба да се одрже избори.

„Добро је познато да је захтев за окончање крвопролића у овом сукобу са Украјином веома популаран.

„По мом мишљењу, већина људи у Русији сада жели мир и Јаблоко је помогао људима да то изразе.

„Зато је искључен са изборне листе и зато је појединачним кандидатима забрањено да учествују на изборима.“

За сада, Григориј остаје кандидат.

Али полиција му је недавно дошла на кућу.

„Три полицајца у цивилу су тражила да пођем са њима до станице, што сам и урадио. Полиција је рекла да сам поставио нешто за шта је тврдила да је екстремистички симбол: реч 'Наваљни', и да сам, учинивши то, промовисао екстремизам на мом каналу на Телеграму.“

Алексеј Наваљни је био најистакнутији руски лидер опозиције и критичар Кремља, који је умро у затвору 2024. године.

Био је осуђен по неколико тачака оптужнице, међу њима и за екстремизам.

Руске власти инсистирају да су избори за Думу транспарентни и фер.

Критичари избора указују на лидере опозиције који су били приморани да избегну из земље или су били стрпани иза решетака.

Прошле године је један од лидера истакнуте независне групе за праћење избора у Русији био осуђен на пет година затвора.

Григориј Мелкоњанц је осуђен по оптужби за сарадњу са „непожељном организацијом“.

Његова група за праћење избора Голос је затворена.

Осамдесет километара од Москве, у граду Дмитрову, видим врло мало знакова избора.

У центру места је споменик „Херојима специјалне војне операције“: мештанима палим у борбама у Украјини.

Рат је и те како на уму овдашњих људи.

„Осећамо то“, каже Олга, чији је зет војник у „специјалној операцији“.

„Због људи који су отишли да се боре и породица које су остале без синова, мужева, деце и унука. Али ови избори не могу да утичу на то шта ће се десити.“

„Волела бих да живим у мирној земљи, без рата“, каже ми Полина.

„Да не морате да бринете да ли ће дрон да вам падне на главу.“

Руси имају и других брига.

Украјински напади дроновима на руске рафинерије довеле су до широко распрострањене несташице горива, док се привредни притисци само повећавају.

„Оно што ме брине", каже берберин по имену Иван, „јесте да колико год да зарадите, то вам напросто није довољно".

„Цене скачу брже од плата. Причам са много људи на мом послу. Знам колико им је тешко.“

Очекивања су ниска да ће ови избори променити много тога.

„Западни избори и избори у Русији су две потпуно различите ствари“, објашњава Гришин.

„Избори на Западу су начин да се формира влада, која је касније замењена ако гласачи нису задовољни.“

„Избори у Русији никад не донесу промену у влади.

„У најбољем случају, постоји начин да се изврши утицај на њу, да се пошаље сигнал. Али власт у Русији се никад није променила на изборима.

„Тако је то у Русији.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk