Чак ни првобитни творци игре нису могли да играју ГТА 6

Аутор фотографије, Rockstar Games / Take-Two Interactive
- Аутор, Лора Крес
- Објављено
- Време читања: 7 мин
После 13-годишњег чекања, два одлагања и неколико громогласних цурења информација, убрзано се приближава лансирање игре Гранд Тхефт Ауто 6.
Наредно поглавље у скоро 30-годишњем серијалу, у којем играчи могу да истражују отворене светове и крше закон, створио је невиђени степен ишчекивања.
И док је творац игре Рокстар гејмс њихово до сада највеће издање држао обавијено велом тајне, чак ни људи који су помогли да се оригиналу удахне живот нису добили специјални третман.
„Сви чекамо да видимо шта су направили“, каже ми Дејв Џонс, коаутор ГТА, док седи поред сценаристе и публицисте оригиналне игре Брајана Беглоуа.
Да ли је било ко од њих могао да игра нову игру пред њено званично објављивање?
Беглоу одмахује главом.
Он се, међутим, не жали.
„Наручио сам је у претпродаји“, каже.

Оригинални Grand Theft Auto објављен је 1997. године у Дандију у Шкотској, у издању ДМА Дизајна, релативно малог тима, макар судећи по стандардима каснијих игара.
После успеха њихове игра слагалице Леминзи, студио се поигравао идејом да направи тркачку игру, испрва названу Race'n'Chase.
Седећи у најсавременијој компјутерској лабораторији Универзитета Абертеј у Дандију деценијама касније, Џонс ми каже да су аутори ипак сматрали да треба да понуде нешто сасвим ново.
„У ДМА, одувек смо желели нешто другачије“, каже он.
„Који је јединствени угао који можемо да му дамо?“.
Део одговора, каже он, крио се у премиси коју гејмери као да узимају здраво за готово данас, а то је „пуко излажење из аутомобила“.
Он каже да је могућност да се не само вози већ и да се мењају и краду кола, трчећи на ногама док то радите, значила да сте „одједном добили занимљиву мешавину разних игара које се спајају у једну.“
'Забавније' кад играте као негативац
Тим је замислио игру, каже Џонс, у којој можете да играте и као криминалац и као полицајац.
Али он је брзо преиспитао другу опцију, јер би то захтевало од играча да се „понашају по ПС-у“.
„У једном тренутку смо само рекли, знате шта, много је забавније играти као негативац, и тако је игра почела да говори о томе“, додаје он.
Упркос неким од сасвим свежих приступа дизајну игре, Џонс каже да се она продавала спорије од Леминга - делимично зато што сте морали да је „играте да бисте схватили у чему је ствар“.
„Читаве године откако је изашао ГТА, он је само гурао даље и продавао се, и продавао“, каже Беглоу.
„И ми мислимо да је тајна била у препоруци од уста до уста. Људи који су је играли су говорили другим људима: Ох мој Боже, јесте ли играли ову игру?“
Њена тема криминалитета и насиља изазвала је контроверзу, довевши до расправа у британском парламенту и позива да се забрани игра.
А опет, касније се испоставило, већину тога је генерисао сам издавач игре, БМГ Интерактив, у склопу виралног маркетиншког трика.
„Само смо радили ствари које смо мислили да су забавне“, каже Џонс.
„Никад ни у једном тренутку нисмо помислили да ли смемо то да радимо?
„Да ли је то контроверзно? Никад нисмо размишљали на тај начин.“
Иако релативно базична по изгледу, са 2Д сликом и графиком више налик аркадама, оригинална игра је успоставила образац препознатљиве сатире серијала виђене у много каснијим, напреднијим верзијама ГТА данашњице.
Упркос томе што је смештена у преувеличану верзију америчких градова, њен шкотски шмек је и даље могао да се препозна у њеном хумору и аутсајдерској перспективи, каже уредница за видео игре у Гардијану Кеза Мекдоналд.
„То је једна изразито сатирична игра“, каже она.
„Она заиста напада хипериндивидуалистичку, хиперкапиталистичку природу Америке.“
Делом из нужде због њеног релативно ниског буџета и трошкова дозвола из стварног света, тим је измислио духовите називе брендова и лажне радио станице које су играчи могли да слушају док се возе около и праве хаос.
Иако су неки од ових избора прављени из ограничења, Беглоу каже да је грађење света елемент на који је најпоноснији из оригинала, што је велики део онога због чега овај наслов и делује као ГТА.
„Ту су имена компанија, радио станица, текстови песама, ди-џејеви“, каже он.
„Сваки део тога вас тера да верујете да је окружење у ком се налазите део једне велике кохезивне целине.“

Аутор фотографије, Rockstar Games / Take-Two Interactive
Кад је ГТА 5 лансиран 2013. године, зарадио је милијарду долара за само три дана, брже него што је било који производ из индустрије забаве постигао у то време.
Серијал се развио у референтну културолошку тачку саму за себе, што су људи препознавали, разумели и чак помињали изван гејминга.
„Гледао сам филмове у којима су људи говорили 'немој сад да ми се претвориш у некога из ГТА'... било је то надреално“, каже Џонс.
Меконалд, са којом седим у „RCade", гејмерском кафеу у Глазгову, каже ми да данас постоји аргумент да иако су ранији ГТА „преузимали“ много тога са великог екрана, филмови су сада ти који су „много више под утицајем ГТА“ него обрнуто.
Она каже да каснији наслови у серијалу имају кинематографски шмек, али и одржавају јединствени идентитет који су изградили за себе.
Што се тиче тога зашто Џонс верује да је игра постала толики културолошки феномен, он каже да је то проста чињеница да је „заснована на стварном животу“.
„Није као већина игара које су научна фантастике, авантуре или фентези“, каже он.
„Нема ничега што треба да научите у ној, док год познајете град и знате да возите“.

Очекује се да ГТА 6 надмаши претходника на сваком нивоу, не само по обиму и размерама, већ и у приходима.
Већ су и Плејстејшн и Xбоx, две платформе на којима се игра првобитно објављује, рекли да је игра постала најнаручиванија у претпродаји у историји дигиталних продавница.
То би могло да буде делом због њене величине (212ГБ), што значи да је многи купују унапред да би могли да „унапред подигну“ игру, како би била спремна за играње чим се објави уместо да се чека на скидање.
Помама се пренела и у стварни свет, са лондонским Селфриџима трансформисаним у поп-ап атракције са темама из Града греха и фиктивним ГТА брендовима који се појављују на билбордима широм Мајамија, града који је инспирисао игру.
„Сви су јако узбуђени због овога“, каже Мекдоналд.
„Надају се да ће то послужити као подстрек за читаву гејмерску индустрију, али и сваки играч жели да види шта је Рокстар радио све ово време.“
„Велика је реткост да имамо ову једну масивну игру коју ће свако, ако не играти, а оно макар желети да види.“
Да ли је Џонсу и Беглоу икада жао што више не раде на игри, имајући у виду огромну светску пажњу коју је привукла?
„Мислим да сви воле да раде на њој за једну, две, три верзије“, каже Џонс.
„Али на крају желите да одете и радите и неке друге ствари.“
Беглоу додаје да је „гледање како се остатак света заљубљује у игру у последњих 29 година било крајње весело искуство.“
„Младим људима она много значи и то је фантастично“.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
























