Шта је тужилачка полиција, коју предлажу студенти, и где постоји у Европи

У Италији се разрачунава са мафијом, тужитељки Лаури Ковеши помагала је у истрагама политичке корупције, а њено оснивање сада се нашло у изборном програму Студентске листе.

Студенти заговарају формирање тужилачке полиције, сачињене од истражитеља, који би одговарали директно тужиоцу, уместо Министарству унутрашњих послова, као што је сада случај.

„Показало се да у најосетљивијим предметима полиција одбија послушност тужилаштву.

„Тужиоцима су тада везане руке. Они могу само да поднесу ургенцију. Дешава се да не поднесу једну, већ много више, а да полиција и даље не поступи", каже Немања Ђурић, председник Синдиката судске власти, кандидат на студентској листи.

Студентски покрет настао је из антирежимских протеста због пада надстрешнице, а управо је истрага о смрти 16 људи у Новом Саду учинила да на површину испливају проблеми на линији полиција-тужилаштво.

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) је тврдило да полиција не поступа по њиховим захтевима, док је директор полиције одлучио да повуче припаднике МУП-а из ударне групе која је радила на овом предмету.

„Тужилаштво без полиције је као мозак без руку и ногу.

„Тужиоци нису обучени за прикупљање доказа на терену, не носе пиштоље, немају инструменте присиле", каже тужилац Радован Лазић, председник Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС).

Неки вид тужилачке полиције постоји у многим земљама - од Хрватске и Северне Македоније, у региону, до Италије и Шпаније у западној Европи.

Један од најпознатијих примера је у Румунији, где је ова служба заједно са посебним тужилаштвом учествовала у истрагама против највиших државних функционера.

Садашњи проблеми

Тренутно, „полиција је та која, из сенке, заиста руководи предистражним поступком, а не тужилаштво", пише у раду Корак ближе ка тужилачкој полицијитужилаца Бојане Савовић и Радована Лазића.

Припадници МУП-а су први на месту злочина, „они на терену могу одлучити да ли ће неке трагове, доказе или осумњичене 'уочити', да ли ће ухапсити окривљене или ће они 'побећи', да ли ће намерно или случајно направити процедуралну грешку приликом претреса", набрајају.

То су ситуације „које су се дешавале у пракси", каже Лазић на основу сопственог искуства.

„Полицајац је дужан да обавести тужиоца о свему што уради. Међутим, у осетљивим предметима, полицијске старешине им сугеришу да прво њих обавесте пре контакта са тужиоцем. Тако могу да се селектују информације које ће добити тужилац", наводи.

Он наглашава да ово „није правило", али да се дешава да „врх полиције контролише предмете који су интересантни власти".

„Никад није постојала политичка воља за увођење тужилачке полиције, јер би власт тако саму себе ограничила", каже Немања Ђурић.

„Али студентски покрет сматра супротно - да власт, ма ко то био, треба да буде ограничена", додаје.

Погледајте видео Шта од Студенске листе очекују њене присталице?

Тужилачка полиција у Србији

Студенти предлажу да се тужилачки полицајци бирају унутар правосуђа, каже Ђурић.

„Они би одговарали директно тужиоцима, који би против њих могли да воде дисциплинске поступке, као што је то сада случај са судским помоћницима", додаје.

Сматра да тужилачка полиција треба да постоји при свим тужилаштвима - од основних до ТОК-а и Тужилаштва за високотехнолошки криминал, као и да би требало донети посебан закон о њој.

Предлог који је раније изнео Лазић, заједно са Бојаном Савовић, донекле се разликује.

По њима требало би формирати истражитељске јединице у ТОК-у, Тужилаштву за ратне злочине, одељењима за корупцију виших тужилаштава и одељењу за високотехнолошки криминал.

Један део полиције организационо би постао део јавног тужилаштва, а један део би био распоређен у тужилаштва на одређено време, током којег би одговарали тужиоцу, навео је раније Лазић, током представљања измена закона којима би се успоставило ово тело.

Ову полицијску службу чинили би 'истражитељи', који би имали овлашћења полицајаца и могли би да носе пиштољ и друга средства принуде, наводи се у предлогу измена више закона.

Погледајте шта је тужилачка полиција коју предлаже Студентска листа

Тужилачка полиција у Европи

Италија, земља чија је мафија постала тема култних филмова и серија, има специјализовану агенцију Direzione Investigativa Antimafia, која истражује случајеве организованог криминала.

Оснивач је Министарство за унутрашње послове, али њеним радом руководи национални тужилац за мафију.

У сваком тужилаштву такође постоји јединица тужилачке полиције, коју чине припадници полицијских снага, специјализовани за борбу против различитих злочина.

Они су директно одговорни тужиоцу, који има непосредан утицај на развој њихове каријере.

Најпознатија тужитељка у Европи, Лаура Ковеши, градила је каријеру у Румунији, у Националном директорату за борбу против корупције (ДНА), на чијем је чело дошла 2013. године.

Румунска влада основала је ДНА 2002. године, како би се смањила политичка корупција, између осталог.

„Ова институција је за две деценије рада утицала да буде процесуирано више од 15.000 људи.

„Међу њима је било 60 високих званичника, два премијера, министри, државни секретари, један од државника је из министарске фотеље директно спроведен у истражни затвор", пише у у раду Корак ближе ка тужилачкој полицији.

ДНА има сопствену правосудну полицију која директно одговара Врховном тужиоцу Директората.

Правосудна полиција делује и у оквиру Директората за истрагу и организовани криминал (ДИОК), чији је циљ разбијање организованих, прекограничних и међународних криминалних група.

Европска комисија недавно је позвала Румунију да додатно измени законе како би се осигурало да правосудна полиција ради „без непримереног административног или политичког мешања".

У непосредном окружењу Хрватска и Северна Македонија направиле су корак ка успостављању тужилачке полиције, али не у пуном обиму.

У Северној Македонији, полицајци распоређени у тужилаштво, раде у просторијама тужилаштава, и добијају налоге искључиво од јавног тужиоца.

Они, међутим, немају право на већу зараду, а док су у тужилаштву, мирује и њихов положај у полицији, због чега нема мотивације за ове послове, наводе Лазић и Савовић у раду.

Хрватска има истражитеље - посебне полицијске службенике који раде по налогу тужилаштва.

Слично као у Србији, међутим, тужиоци немају механизме да осигурају да истражитељи заиста прате њихове захтеве, а постоји и мањак ових кадрова.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk