Šta je tužilačka policija, koju predlažu studenti, i gde postoji u Evropi

U Italiji se razračunava sa mafijom, tužiteljki Lauri Koveši pomagala je u istragama političke korupcije, a njeno osnivanje sada se našlo u izbornom programu Studentske liste.

Studenti zagovaraju formiranje tužilačke policije, sačinjene od istražitelja, koji bi odgovarali direktno tužiocu, umesto Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao što je sada slučaj.

„Pokazalo se da u najosetljivijim predmetima policija odbija poslušnost tužilaštvu.

„Tužiocima su tada vezane ruke. Oni mogu samo da podnesu urgenciju. Dešava se da ne podnesu jednu, već mnogo više, a da policija i dalje ne postupi", kaže Nemanja Đurić, predsednik Sindikata sudske vlasti, kandidat na studentskoj listi.

Studentski pokret nastao je iz antirežimskih protesta zbog pada nadstrešnice, a upravo je istraga o smrti 16 ljudi u Novom Sadu učinila da na površinu isplivaju problemi na liniji policija-tužilaštvo.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je tvrdilo da policija ne postupa po njihovim zahtevima, dok je direktor policije odlučio da povuče pripadnike MUP-a iz udarne grupe koja je radila na ovom predmetu.

„Tužilaštvo bez policije je kao mozak bez ruku i nogu.

„Tužioci nisu obučeni za prikupljanje dokaza na terenu, ne nose pištolje, nemaju instrumente prisile", kaže tužilac Radovan Lazić, predsednik Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Neki vid tužilačke policije postoji u mnogim zemljama - od Hrvatske i Severne Makedonije, u regionu, do Italije i Španije u zapadnoj Evropi.

Jedan od najpoznatijih primera je u Rumuniji, gde je ova služba zajedno sa posebnim tužilaštvom učestvovala u istragama protiv najviših državnih funkcionera.

Sadašnji problemi

Trenutno, „policija je ta koja, iz senke, zaista rukovodi predistražnim postupkom, a ne tužilaštvo", piše u radu Korak bliže ka tužilačkoj policijitužilaca Bojane Savović i Radovana Lazića.

Pripadnici MUP-a su prvi na mestu zločina, „oni na terenu mogu odlučiti da li će neke tragove, dokaze ili osumnjičene 'uočiti', da li će uhapsiti okrivljene ili će oni 'pobeći', da li će namerno ili slučajno napraviti proceduralnu grešku prilikom pretresa", nabrajaju.

To su situacije „koje su se dešavale u praksi", kaže Lazić na osnovu sopstvenog iskustva.

„Policajac je dužan da obavesti tužioca o svemu što uradi. Međutim, u osetljivim predmetima, policijske starešine im sugerišu da prvo njih obaveste pre kontakta sa tužiocem. Tako mogu da se selektuju informacije koje će dobiti tužilac", navodi.

On naglašava da ovo „nije pravilo", ali da se dešava da „vrh policije kontroliše predmete koji su interesantni vlasti".

„Nikad nije postojala politička volja za uvođenje tužilačke policije, jer bi vlast tako samu sebe ograničila", kaže Nemanja Đurić.

„Ali studentski pokret smatra suprotno - da vlast, ma ko to bio, treba da bude ograničena", dodaje.

Pogledajte video Šta od Studenske liste očekuju njene pristalice?

Tužilačka policija u Srbiji

Studenti predlažu da se tužilački policajci biraju unutar pravosuđa, kaže Đurić.

„Oni bi odgovarali direktno tužiocima, koji bi protiv njih mogli da vode disciplinske postupke, kao što je to sada slučaj sa sudskim pomoćnicima", dodaje.

Smatra da tužilačka policija treba da postoji pri svim tužilaštvima - od osnovnih do TOK-a i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, kao i da bi trebalo doneti poseban zakon o njoj.

Predlog koji je ranije izneo Lazić, zajedno sa Bojanom Savović, donekle se razlikuje.

Po njima trebalo bi formirati istražiteljske jedinice u TOK-u, Tužilaštvu za ratne zločine, odeljenjima za korupciju viših tužilaštava i odeljenju za visokotehnološki kriminal.

Jedan deo policije organizaciono bi postao deo javnog tužilaštva, a jedan deo bi bio raspoređen u tužilaštva na određeno vreme, tokom kojeg bi odgovarali tužiocu, naveo je ranije Lazić, tokom predstavljanja izmena zakona kojima bi se uspostavilo ovo telo.

Ovu policijsku službu činili bi 'istražitelji', koji bi imali ovlašćenja policajaca i mogli bi da nose pištolj i druga sredstva prinude, navodi se u predlogu izmena više zakona.

Pogledajte šta je tužilačka policija koju predlaže Studentska lista

Tužilačka policija u Evropi

Italija, zemlja čija je mafija postala tema kultnih filmova i serija, ima specijalizovanu agenciju Direzione Investigativa Antimafia, koja istražuje slučajeve organizovanog kriminala.

Osnivač je Ministarstvo za unutrašnje poslove, ali njenim radom rukovodi nacionalni tužilac za mafiju.

U svakom tužilaštvu takođe postoji jedinica tužilačke policije, koju čine pripadnici policijskih snaga, specijalizovani za borbu protiv različitih zločina.

Oni su direktno odgovorni tužiocu, koji ima neposredan uticaj na razvoj njihove karijere.

Najpoznatija tužiteljka u Evropi, Laura Koveši, gradila je karijeru u Rumuniji, u Nacionalnom direktoratu za borbu protiv korupcije (DNA), na čijem je čelo došla 2013. godine.

Rumunska vlada osnovala je DNA 2002. godine, kako bi se smanjila politička korupcija, između ostalog.

„Ova institucija je za dve decenije rada uticala da bude procesuirano više od 15.000 ljudi.

„Među njima je bilo 60 visokih zvaničnika, dva premijera, ministri, državni sekretari, jedan od državnika je iz ministarske fotelje direktno sproveden u istražni zatvor", piše u u radu Korak bliže ka tužilačkoj policiji.

DNA ima sopstvenu pravosudnu policiju koja direktno odgovara Vrhovnom tužiocu Direktorata.

Pravosudna policija deluje i u okviru Direktorata za istragu i organizovani kriminal (DIOK), čiji je cilj razbijanje organizovanih, prekograničnih i međunarodnih kriminalnih grupa.

Evropska komisija nedavno je pozvala Rumuniju da dodatno izmeni zakone kako bi se osiguralo da pravosudna policija radi „bez neprimerenog administrativnog ili političkog mešanja".

U neposrednom okruženju Hrvatska i Severna Makedonija napravile su korak ka uspostavljanju tužilačke policije, ali ne u punom obimu.

U Severnoj Makedoniji, policajci raspoređeni u tužilaštvo, rade u prostorijama tužilaštava, i dobijaju naloge isključivo od javnog tužioca.

Oni, međutim, nemaju pravo na veću zaradu, a dok su u tužilaštvu, miruje i njihov položaj u policiji, zbog čega nema motivacije za ove poslove, navode Lazić i Savović u radu.

Hrvatska ima istražitelje - posebne policijske službenike koji rade po nalogu tužilaštva.

Slično kao u Srbiji, međutim, tužioci nemaju mehanizme da osiguraju da istražitelji zaista prate njihove zahteve, a postoji i manjak ovih kadrova.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk