Сусрет Трампа и Сија могао би да дефинише односе суперсила на дужи период

Безбедност око пекиншког историјског трга Тјенанмен данима је пооштрена, а на друштвеним мрежама круже гласине о специјалној паради или неком великом пажљиво организованом догађају.

Припреме за велики догађај започеле су шапатом, али Кина је изгледа спремна да изведе крупну представу за америчког председника Доналда Трампа.

Предвиђени су разговори Трампа са кинеским председником Сијем Ђинпингом, банкет, и посета Небеском храму, комплексу царских храмова у којима су се владари молили за добру жетву.

А и Трамп и Си Ђинпинг ће се свакако надати да ће посета уродити плодом.

Сусрет двојице најмоћнијих светска лидера могао би да постане један од најутицајнијих за много наредних година.

Месецима су односи Америке и Кине били ниско на Трамповој листи приоритета.

Његова пажња била је усмерена на текући рат са Ираном, војне операције на Западној хемисфери и домаћа питања.

Али све ће се то променити ове недеље.

Улози су будућност светске трговине, раст напетости око Тајвана и конкуренција у напредним технологијама.

Економски гледано, текући трговински рат са САД и сукоб у Ирану можда су лоше вести за председника Сија Ђинпинга, али идеолошки и политички они су поклон и он ће се осећати као да има јаке адуте у рукама.

Ова посета могла би да постави темеље за будућу сарадњу - или сукоб - у годинама које долазе.

Шаптач Ирану?

Кина покушава да се тихо убаци као миротворац у рату који је ушао у трећи месец.

Пекинг се придружио Пакистану као посредник у америчко-израелском рату против Ирана.

Званичници у Пекингу и Исламабаду су у марту представили план у пет тачака са циљем довођења до примирја и поновног отварања Ормуског мореуза, кључне поморске руте за превоз нафте и течног природног гаса.

А иза кулиса, кинески званичници су пажљиво почели да усмеравају иранске колеге ка преговарачком столу.

Нема сумње да, упркос постојаној демонстрацији снаге, Кина жели да се оконча блискоисточни сукоб.

Привреда ове земље већ се бори са споријим растом и већом стопом незапослености.

Раст цене нафте подигао је трошкове артикала који се праве уз помоћ петрохемије, свега од текстила до пластике.

За неке произвођаче у Кини, трошкови су нарасли за 20 одсто.

Кина има завидне резерве нафте, а предност коју је стекла у обновљивој енергији и електричним аутомобилима заштитила ју је од најгорих последице кризе са горивом, али рат наноси више штете успореној кинеској привреди која умногоме зависи од извоза.

Међутим, ако Кина буде ускочила и помогла Америци, желеће нешто заузврат.

Посета иранског министра спољних послова Абаса Аракчија Пекингу прошлог викенда деловала је као осмишљена да покаже ону врсту контроле и утицаја које Кина има на Блиском истоку.

САД су пажљиво пратиле шта се дешава.

„Надам се да ће му Кинези рећи оно што мора да му се каже“, изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио.

„А то је да вас оно што радите у Ормуском мореузу чини изолованим у свету.

„Ви сте негативци у свему овоме.“

САД су покушале и да убеде Кину да не блокира нову резолуцију Савета безбедности УН којом се осуђују ирански напади на бродове који покушавају да прођу кроз Ормуски мореуз пошто су она и Русија ставиле вето на ранији предлог.

„Мислим да ако желимо да вратимо Иран за преговарачки сто на трајан начин, онда САД морају да признају да ће Кина у томе одиграти извесну улогу“, каже Али Вин, виши саветник за истраживање и заступање у америчко-кинеским односима при Међународној кризној групи.

Трамп је деловао непотресено блиским односима Пекинга са Техераном.

Иако су САД недавно увеле санкције кинеској рафинерији због превоза иранске нафте, председник је прошле недеље умањио важност било какве кинеске подршке Ирану током сукоба.

„То вам је тако, зар не?“, рекао је он америчком новинару.

„И ми радимо ствари против њих.“

Будућност Тајвана

Трампова администрација шаље опречне сигнале кад је у питању Тајван.

У децембру прошле године, Америка је најавила споразум са Тајваном око оружја у вредности од 11 милијарди долара, успут разгневивши кинеску владу.

Трамп је, међутим, умањио америчку спремност да брани Тајван, за који Кина тврди да је њена властита територија.

„Он га сматра делом Кине“, рекао је Трамп говорећи о Сију Ђинпингу, „и то је на њему, шта ће даље он радити.“

Изјавио је и да Тајван не надокнађује адекватно Америци њене безбедносне гаранције, додавши „не даје нам ништа“.

Прошле године, увео је царину од 15 одсто Тајвану и оптужио га да краде производњу полупроводника од САД.

Прошле недеље, Рубио је рекао да ће Тајван бити тема разговора током посете Кини, мада ће циљ бити осигурати да ово питање не постане извор нових напетости између две суперсиле.

„Нису нам потребни никакви дестабилизујући догађаји у погледу Тајвана или било где другде у Индо-Пацифику“, рекао је он.

„И мислим да је то од узајамне користи и за Сједињене Државе, и за Кину.“

Кина је наговестила да јој је Тајван приоритет у овим преговорима.

После телефонског разговара са Рубиом, министар спољних послова Ванг Ји рекао је да се нада да ће САД „донети прави избор“.

Пекинг појачава војни притисак шаљући скоро свакодневно ратне авионе и бродове око Тајвана.

Неки аналитичари верују да кинески званичници врше притисак да се измени речник о Тајвану који је пажљиво скројен још 1982. године.

Најскорије декларисана политика Вашингтона је да тренутно не подржава независност Тајвана.

Може ли Пекинг да инсистира на оштријим речима као што су „Америка се противи независности Тајвана“?

„Просто не мислим да ће председник Си Ђинпинг ићи на то“, каже Џон Делури, виши стручни сарадник из центра за америчко-кинеске односе при Азијском друштву.

„Чак и ако Трамп буде рекао нешто неочекивано што изгледа као некаква капитулација поводом Тајвана, зато што он није превише пажљив кад користи речник, Кинези знају да не смеју да полажу превише на то, зато што би он могао да преокрене то у објави на платформи Истина (Truth Social) већ недељу дана касније.“

Кључни трговински преговори

Већи део 2025. године, Америка и Кина су деловале као да су на ивици новог трговинског рата, који би могао да потресе темеље светске привреде.

Трамп је изнова дизао и спуштао царине највећем америчком трговинском партнеру, повремено стижући до стопе од више од 100 одсто.

Кина је одговорила ограничивши извоз ретких земних минерала у САД и куповину америчког пољопривредног извоза, погодивши фармере у кључним државама које су гласале за Трампа.

Температура се значајно охладила откако су се Трамп и Си Ђинпинг срели лицем у лице у Јужној Кореји у октобру прошле године.

Одука Врховног суда из фебруара која је ограничила председникову једнострану моћ такође је помогла да се сузбију Трампови непредвидивији трговински инстинкти.

Трамп и Си Ђинпинг ће, међутим, и даље имати о чему да причају.

Амерички лидер ће желети да појача кинеску куповину америчких пољопривредних производа.

Кина ће сигурно притиснути САД да одустане од недавно најављене трговинске истраге о нефер пословној пракси која би пружила Трампу могућност да поново уведе веће царине на кинеску робу.

То ће бити незгодно за америчку страну.

„Могло би да буде тешко за Америку да се одрекне истраге свих нефер кинеских трговинских пракси имајући у виду колико су оне још увек широко распрострањене и штетне“, каже Мајкл О'Ханлан, председавајући одбране и стратегије на Институту Брукингс, вашингтонској експертској групи.

Трампова администрација позива руководиоце великих компаније као што су Нвидиа, Епл, Ексон, Боинг и друге да му се придруже у његовој посети, према Ројтерсу.

Иако Кина више не зависи толико од Америке за трговину као што је то била током Трамповог првог председничког мандата, Си Ђинпинг ће желети да овај састанак прође добро јер је Кини потребна стабилност у светској економији.

Она је сада главни трговински партнер више од 120 земаља, али Си Ђинпинг зна да не сме да делује сувише самоуверено током Трампове посете.

„Док год посета буде прошла глатко и Трамп закључи да су се према њему односили са поштовањем, напети мир у билатералним односима ће се наставити.

„Ако, с друге стране, Трамп буде отишао кући осећајући се непоштованим или као да су се њим поигравали, онда би могао да се предомисли“, каже Рајн Хас, директор Кинеског центра Џон Л. Торнтон при Институту Брукингс.

Будућност вештачке интелигенције

Кина је у трци за власништво над будућношћу.

Она много улаже у вештачку интелигенцију и хуманоидне роботе.

Они су део онога што Си Ђинпинг описује као „нове продуктивне снаге“ за које се нада да да ће гурнути кинеску привреду напред.

Многи амерички доносиоци одлука, међутим, верују да је званична кинеска политика да присвоји или отворено украде америчку технологију како би унапредила властите домаће индустрије.

То је, на пример, довело до ограничења на извоз најновијих микропроцесора, упркос приговору америчких произвођача.

Успешно разрешење трновитог питања кинеског власништва и управљања популарном апликацијом ТикТок био је ретки хепиенд у америчко-кинеским интеракцијама кад је у питању технологија које су често оптерећене оптужбама и сумњом.

Ова динамика највише се одражава у трци за развој система вештачке интелигенције, можда кључног новог технолошког развоја савременог доба.

Ово питање додатно компликују америчке оптужбе да кинеске компаније као што је ДеепСееккраду америчку вештачку интелигенцију.

„Појављује се уводно поглавље у хладном рату око вештачке интелигенције“, каже Јингји Ма, из Кинеског центра Џон Л. Торнтон при Институту Брукингс.

„Бела кућа оптужује Кину за крађу 'индустријских размера' америчких модела вештачке интелигенције, док је Пекинг наводно предузео кораке да спречи Мету да купи Манус, старт-ап вештачке интелигенције којег финансира Кина и сада се налази у Сингапуру.

„Дубље надметање није око тога ко ће копирати чији модел, већ око талената способних да изграде следећу генерацију напредне вештачке интелигенције.“

Кинески роботи су способни да изведу забавну представу, правећи плесне покрете у стилу Кунг фуа и трчећи брже од људи током маратона у Пекингу.

Али док кинеске компаније делују умешно у изградњи тела ових робота, многе од њих још раде на програмирању мозгова ових нових креација.

Да би изградили најбоље, кинеским компанијама су потребни компјутерске чипови највишег квалитета, а они долазе из САД.

Ту би Пекинг могао да искористи предност коју има са ретким земним минералима, критичном сектору за којим Трамп очигледно жуди.

Он обрађују 90 одсто светских ретких земних минерала који су кључни за сву модерну технологију, од паметних телефона преко фарми ветрова, до млазних мотора.

Дакле, можда ће бити потребно склопити споразум.

Америка може да добије кинеске земне минерале у замену са најбоље чипове.

То је својеврсни кинески Ормуски мореуз - она може да обустави испоруку у сваком тренутку.

Због свих политичких тема које ће две стране морати да покрију, Трампова посета ће бити вртоглава турнеја, са сусретима и догађајима заказаним за 14. и 15. мај.

Можда неће бити превише времена да двојица лидера дођу до неких значајних договора, али чак и тако кратак сусрет би могао да одреди путању за преговоре и односе две суперсиле на дуг временски период.

Погледајте видео: Да ли је Кина лидер светски технолошки лидер

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk