Хоће ли одузимати децу због 'васпитних ћушки': Полемике у Србији о породичном закону

Мрзим инјекције и једном сам се као шестогодишњакиња сакрила од родитеља како ме не би одвели да ми дају пеницилин.

Чинило ми се да сам сатима седела склупчана између два аутомобила близу куће, посматрајући их како ме траже и безнадежно дозивају.

Ћутала сам, све док нисам чула да ће позвати полицију.

Онда сам се уплашила, отрчала до куће и више ме никад инјекција није толико болела колико батине које сам добила.

Тада и више никад.

Плакали смо сви, они из страха да ме је неко украо, а ја због батина.

Тога сам се сетила док сам читала предложене измене Закона о породици и забране физичког кажњавања деце.

Поједине одредбе владиног предлога, међу којима је и ова, подстакле су оштру расправу међу правницима, психолозима, социјалним радницима, али и стручњацима за родитељство.

Док су једни објашњавали да је „све ово направљено како би се удаљили од традиционалне породице и односа између родитеља и деце", има и оних који кажу да је коначно дошао моменат да се објасни да „батина није из раја изашла".

„То је суштински важан закон који треба да се мења после 20 година“, каже Урош Новаковић, професор Породичног права на Правном факултету у Београду, за ББЦ на српском.

Али у радној групи која је писала предлог није био ниједан од судија апелационих судова који се баве том тематиком, замера он.

Највећа прашина подигла се управо око забране телесног кажњавања деце и „хоће ли се она одузимати због шамара или шљепања по гузици".

„Суштина примедби је да норме морају да буду пажљиво дефинисане.

„Најинтересантније је телесно кажњавање, да буде јасно дефинисано, јер када је овако написано може да постоји свакакво тумачење“, каже Зоран Пашалић, заштитник грађана за ББЦ на српском.

У чувању, подизању и васпитавању детета родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима, телесном кажњавању и другим казнама које вређају људско достојанство и интегритет детета, пише у предложеним изменама Закона о породици.

Министарство за бригу о породици и демографији саопштило је да „измене закона не задиру у породичне вредности и да није средство за кажњавање родитеља, нити давање самовоље деци".

„То није механизам за укидање права родитељима да васпитају сопствену децу“, кажу у министарству.

Међутим, није извесно да ће владин предлог, у овом облику, доћи пред посланике Скупштине Србије.

И председник Србије Александар Вучић тражио је од предлагача да узму у обзир све примедбе стручњака, али и људи.

Из Министарства за бригу о породици су потом осудили, како су рекли, „неистине информације и произвољне интерпретације, усмерене искључиво на погрешно информисање и довођење у заблуду грађана, пре свега родитеља, као и беспотребно ширење панике".

Предложене измене закона ће наводно бити повучене на дораду, јавили су медији блиски властима.

Светска здравствена организација (СЗО) је телесно кажњавање прогласила глобалним проблемом јавног здравља.

Нагласили су да оно узрокује озбиљну штету физичком и менталном благостању деце и да може довести до криминалног понашања у одраслим годинама.

Око 45 одсто деце у Србији изложено је некој насилној дисциплинској пракси у оквиру породице, подаци су УНИЦЕФ Србије.

Телесна или психолошка казна повређује и понижава дете, развија неповерење и несигурност, а непожељна понашања се неретко понављају, истиче УНИЦЕФ.

Батина није из раја изашла

Ради унапређења сарадње, праћења појаве и контроле поступања и извештавања у случајевима насиља у породици над децом или сумње на насиље, користе се електронске апликације и платформе у којима се евидентирају, пише у предложеном закону.

Апликације служе за пријаву насиља или сумњи на насиље.

Професор Новаковић тврди да су људи оправдано забринути, јер ће дете моћи да пријави родитеља ако га само ћушне.

„Моћи ће да се води поступак против родитеља и због најблаже казне.

„А кад неко заиста злоставља дете, не реагује нико - ни дете, ни социјални рад“, каже Новаковић.

У центру пажње морају да буду најозбиљнији случајеви, када долази до физичког злостављања, а благе казне урушавају однос родитеља и детета и може да дође до злоупотребе.

„Код насиља у породици и телесног кажњавања држава треба да реагује.

„Деца просе, туку их на улици и ту нико не реагује, а сад треба због неког најблажег чина родитеља да ангажујемо Центар за социјални рад“, тврди Новаковић.

Одавно је требало увести строжу забрану физичког кажњавања деце, сматра Ива Бранковић, са Факултета политичких наука у Београду, која предаје социјални рад.

„Није ово ситуација у којој ће људи за било коју ћушку да буду одговорни пред судом и да им се одузимају деца, већ је сјајно да ми као заједница кажемо 'децу нећемо да бијемо'“, каже Бранковић.

То не подразумева да дете не можемо физички да казнимо ако је животно угрожено, и, рецимо, истрчи на пут.

„То само подразумева да не можемо да казнимо дете тако што ћемо понизити његово достојанство.

„Злостављање и тешко физичко кажњавање су потпуно друга ствар“, каже.

Погледајте видео: Четири стила родитељства -предности и мане

Немоћ родитеља

Поједина истраживања су показала да се физички највише кажњавају деца од друге до треће или четврте године, тврди Бранковић.

„То више говори о немоћи родитеља да се деца на тај начин дисциплинују.

„И нови и стари закон кажу да ће држава минимално да интервенише у породични живот, само када су угрожена дечија права“, каже она.

Не постоји никава корист од физичког кажњавања, већ само штета, па чак и од оног обичног „шљепкања по задњици", каже Милица Влаисављевић, специјалиста дечије и адолесцентне психијатрије Института за ментално здравље Србије.

„И то је физичко кажњавање и може да има далекосежне последице“, додаје за ББЦ на српском.

Идеја је, како објашњава, да се ради на корективном родитељству, а не на одузимању, јер је приоритет стручњака да дете буде у породици.

„Није циљ казнити родитеље, већ показати да васпитне мере уз које су они одрастали, не значи и да су исправне.

„Медицина није рекла да је батина из раја изашла", каже психијатрица.

Деца која су највише изложена насиљу су она која одрастају у срединама нижег социјално-економског статуса, чији родитељи имају придружене психијатријске поремећаје, деца самохраних родитеља или уколико је била нежељена трудноћа, објашњава Влаисављевић.

„Ту су и деца која имају развојна кашњења или са поремећајем понашања, јер родитељи мисле да ће искоренити проблем код њих тако што ће употребити силу“, додаје.

'Хало, хало, мама и тата неће да ми купе патике'

На мети појединих критика нашле су се одредбе, попут лакшег пријављивања насиља над децом, ограничавање слободе кретања и контрола и ускраћивање „економских ресурса потребних за задовољавање потреба члана породице".

А онда се појавио „страх“ међу родитељима хоће ли их деца пријављивати ако им не купе скупе патике или телефоне и да ли ће смети да им, рецимо, ограничавају изласке.

„Деца која су злостављана тешко пријављују насиље у породици, јер се не усуђују“, каже професор Урош Новаковић.

Али предложеним актима, тврди, детету може свашта да падне на памет, па и да због телефона који није добио, пријави родитеље.

Упркос свим претњама које дете може да изговори, њему је највећи страх да буде одвојено од родитеља, подвлачи Ива Бранковић.

„Мала је вероватноћа да ће млађа деца манипулисати тиме.

„Уколико и буде неких пријава, то ће доћи до стручњака који лако могу да препознају лаж“, каже.

Објашњава да је мања штета од лажног пријављивања, него што ће неко дете имати шансу да окрене број и добију потребну подршку.

„Погрешна је прича да социјална заштита служи томе да одузима децу.

„Они су ту да заштите децу и имају право да се умешају у породични живот када су деца угрожена“, додаје.

Заштитник грађана Зоран Пашалић наглашава да није најјасније шта значи „да се пооштрава надзор државе над родитељским правом".

„Није законска формулација да деца могу родитеље да пријаве због неког хира, али то се мора јасно дефинисати, јер даје велику произвољност у тумачењу“, каже омбудсман.

Предлог да центри за социјални рад имају већу контролу родитеља, Влаисављевић види у могућности да се делује превентивно.

„Можда ће се обратити већа пажњу на самохране родитеље, вишечлане породице, незапослене, оне који су психијатријски или од болести зависности лечени, али и уколико школа пријави да дете не долази на наставу или постоји медицинско занемаривање“, каже она.

Деца и сада могу да пријаве неадекватне поступке родитеља или других одраслих према детету и то није новост, каже Радмила Вулић Бојовић, психолошкиња и породична психотерапеуткиња за ББЦ на српском.

„Чињеница је да се то ретко дешава, јер је лојалност деце према родитељима изузетно велика, па неће долазити ни до масовног пријављивања", каже.

Тачка на малолетничке бракове или ипак не?

Брак не може да склопи особа млађа од 18 година, осим у ситуацијама када малолетник, одлуком суда, стекне пуну пословну способност.

Према важећем закону, у брак се могло и са 16 година из оправданих разлога, о којима суд одлучује.

Међу женама старости од 20 до 49 година у први брак је пре 18. године живота ступило њих скоро 6,8 одсто, док се 57 процената девојака из ромских заједница удаје пре 18. године живота, подаци су УНИЦЕФ Србија.

У 2019. години 15,8 одсто девојчица из ромских заједница удало се пре напуњене 15. године, наводи УНИЦЕФ у истраживању.

Заштитник грађана Зоран Пашалић наглашава да је потребно јасније прецизирање и да треба узети у обзир одређене традиције појединих заједница да се та граница спусти.

Проблем са малолетничким браковима је озбиљан.

Ива Бранковић каже да је ово добра мера.

„Малолетнички бракови су чести у ромској заједници, па ће неко да каже да има везе са културолошком причом и то је дубоко проблематично.

„Некада може да има везе са трговином деце, отвара простор за различите криминалне радње и злоупотребу“, каже Бранковић.

Додаје да није проблем ући у ванбрачну везу са 16 година, иако је и то рано, већ давати легитимитет таквим заједницама, које можда нису производ слободне воље деце и младих.

Психолошкиња Вулић Бојовић наглашава да малолетнички бракови припадају давним прошлим временима, иако су и даље присутни.

„Њихова забрана неће довести до искорењивања ове појаве, али ће друштво послати јасну поруку да су одређена понашања потпуно неприхватљива", закључује она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk