You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
'Мука натерала': Минималац на рачун, остатак у коверти, ко добија, а ко губи
- Аутор, Дејана Вукадиновић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 7 мин
Годинама сам примала део плате на „руке", као и ммоги у Србији.
Била сам једва пријављена на минималац, а остатак би ме чекао на столу, у белој коверти.
Уз моје читко исписано име, у коверти је била углавном непромењења сума.
Имала сам 24 године и само ми је било важно да сам запослена како бих могла да плаћам кирију за стан, јер сам после дипломирања морала да напустим студентски дом.
У овој животној рачуници није било места за доприносе, порезе и пензије, већ како да „претекнем" до краја месеца.
Ако сте пријављени на минималац, а остатак вам се исплаћује у готовини, формално имате већу плату, али је дугорочно основица за будућу пензију мања, указује Светлана Кисић из Савеза економиста Србије (СЕС).
„До скоро смо имали баш висок степен незапослености и тада се не размишља шта ће бити за 30 година, ни какав је послодавац према вама, већ је само важно да се пронађе посао.
„Овакав вид исплате - пријава на минималац, а остатак на руке - уочен је углавном код најсиромашнијих", каже Кисић за ББЦ на српском.
Сваки пети запослени у Србији прима плату у готовини или део плате „на руке", показала је анализа Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) из 2023.
У Србији је у прва четири месеца 2026. било запослено више од 2,3 милиона људи, подаци су Републичког завода за статистику.
Просечна нето зарада у фебруару 2026. била је око 116.000 динара, а од 1. јануара, према одлуци Владе Србије, минимална плата је 64.554 динара.
Од те минималне плате, половина је део који се не опорезује.
Послодавци су у обавези да месечно држави уплаћују порез на зараду запосленог од 10 одсто, 15 одсто за пензионо и 5,15 одсто за здравствено осигурање.
Додатних 14 одсто за пензионо и још 5,15 одсто за здравствено осигурање иде на терет запосленог.
Уз то, од бруто плате запосленог месечно се одбија 0,75 одсто на име осигурања у случају незапослености.
Према Закону о раду, послодавац може да исплаћује део или целу зараду у готовини, али је нелегално да на ту суму не плаћа порез и доприносе, указује Марио Рељановић, адвокат за радно право.
„Запослени радо пристају на овакву 'шему' јер им послодавац представи као да им тако остаје више пара.
„У пракси ту разлику, услед неплаћања пореза, задржава послодавац. Нажалост, то је често", објашњава у писаном одговору за ББЦ на српском.
„Исплата на руке" је део сиве економије - избегавање плаћања пореза.
Са њом се годинама суочава и привреда Србије.
Од 2021. до 2024, држава је ускраћена за неколико милијарди евра због оваквог пословања неких фирми, односно послодаваца, подаци су НАЛЕД-а.
Око 16 одсто младих од 18 до 29 година плату прима „на руке", што је више од просека, пише у публикацији НАЛЕД-а из 2023.
Исплату дохотка запослених контролише Пореска управа при Министарству финансија.
Из управе нису одговорили на питања ББЦ-ја да ли је утврђено колико послодаваца исплаћује новац у готовини.
Последњи објављени подаци су за 2022. и 2023. годину.
Од 2.157 контрола током 2022, неправилности су утврђене у 78 одсто случајева, објавио је тада Јуроњуз, позивајући се на податке Пореске управе.
Годину дана касније спроведено је 778 контрола, а у више од 70 одсто је било нерегуларности, објавио је исти извор.
'Једини излаз'
Тамара Стаменковић је имала 25 година када се први пут запослила.
Одређени износ зараде примала је у готовини.
„Кућни буџет је требало пунити и сваки динар је значио, те сам прихватила.
„Тада ми је било битно да радим и убеђивала сам себе да заправо имам велику плату", присећа се за ББЦ.
Када је морала на боловање, плата јој је била знатно мања - била је пријављена на минимални износ који је основа за надокнаду током одсуства са посла због здравствених проблема
Једва је имала за лекове које Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) не покрива.
„Нисам могла да дам отказ, јер ако останем и без то мало пара, ушла бих у додатни хаос", каже.
„Када живите у систему попут нашег морате да се сналазите, а ово је некада једини излаз.
„Свесна сам да је лоше, али морамо да се сналазимо", каже ова 42-годишња инжењерка, која је деценију касније пријављена на пуну плату.
Више од 80 одсто учесника НАЛЕД-ове анализе рекло је да је овај вид исплате једини начин преживљавања за сиромашније групе становника, али и опстанак малих привредника.
'Колективна штета'
Оваква пракса је лоша за читаво друштво, упозорава економисткиња Кисић.
„За послодавца је мањи трошак, јер је нижа основица за издвајање за социјално и пензионо осигурање радника.
„Мања издавања за социјално и пензионо значе и празнији здравствени фонд, а ситуација је таква да нам садашњи запослени финансирају текуће пензионере", објашњава.
У Србији је све мање радно активних, а све више пензионера, који имају веће потребе за здравственом и социјалном заштитом.
„Пензиони фонд је мањи и не може да задовољи постојеће потребе, па држава мора да их покрива из других извора буџета.
„Зато је важно да се тај фонд пуни", указује Кисић.
Последице се осећају и у пословном свету, упозорава Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.
„Држава губи приходе од пореза и доприноса, а послодавци који раде у складу са прописима су у неравноправном положају, јер имају веће трошкове и теже могу да одрже конкуретност.
„Дугорочно се подстиче сива економија и успорава развој тржишта рада", указује у писаним одговорима за ББЦ на српском.
Порези, доприноси и друге обавезе према држави које желе да избегну су међу главним разлозима предузећа и појединаца који се одлучују за рад у сивој зони, резултат је анализе НАЛЕД-а.
На такво пословање их приморавају слабији пословни резултати, економска криза и недостатак финансијских средстава, рекла је Јелена Мићић, водећа саветница за конкурентност у НАЛЕД-у за Политику.
Сива економија је најизраженија у грађевинарству, трговини и угоститељству.
У току је припрема новог Програма за сузбијање сиве економије до 2030.
Из Министарства финансија до објављивања текста нису одговорили како су се до сада борили против сиве економије, шта је постигнуто и који су следећи кораци.
Има ли решења?
У уређенијим друштвима се боље прати, контролише и више санкционише овај вид пословања, указује Кисић.
„Ми не поштујемо радно право.
„Правосудни систем нам је толико затрпан другим предметима и док се то регулише, прође време", каже.
Законски треба забранити сваку исплату у готовини и да свако примање запосленог треба да иде искључиво преко банковног рачуна, сматра адвокат Марио Рељановић.
„Тако би свака исплата у готовини о којој пореска управа има информацију већ била незаконита, а представљала би и повод за детаљнију финансијску инспекцију.
„Замислите само колико је новца потребно неким већим послодавцима за исплату готовине радницима. Поставља се питање одакле послодавцу толико новца?
„Финансијске истраге у другим државама управо почињу од те тачке", указује Рељановић.
У Хрватској од 2023. исплате у готовини више нису могуће и послодавац је у обавези да све трансакције проследи директно на рачун.
Једно од решења би могло да буде повећање неопорезивог дела зараде - удела бруто плате на који се не плаћа порез на доходак од десет одсто.
Од 1. фебруара 2026, у Србији се не опорезује месечна зарада од 34.221 динара.
Да је тај износ већи, онда би и легална исплата, на рачун, мање оптерећивала послодавце и мање би било оних који би давали плате радницима „на руке", сматра Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.
„Решење је у комбинацији мера, ефикаснијој контроли, доследној примени прописа и размишљању о дугорочним последицама", каже.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk