Од 'најпристојнијег момка' на музичкој сцени до највеће кризе у каријери Еда Ширана

Певач Ед Ширан суочава се са највећом контроверзом у каријери поводом буре изазване одлуком да да отказ Меклмору као предгрупи на турнеји по америчким стадионима, после реперових про-палестинских коментара на сцени.

Ширан је један од најуспешнијих кантаутора свих времена.

Продао је више од 120 милиона плоча и провео више од 1.000 недеља на америчким топ листама албума.

Део његовог шарма, поред тих немогуће заразних песама, јесте његов карактер једног сасвим обичног момка.

Он изгледа и облачи се као обожавалац у возу кући са Гластонберија, уместо као носећа звезда истог фестивала.

Пажљиво је неговао безопасни јавни имиџ особе која прихвата свакога.

Године 2014. донирао је читаву гардеробу добротворним продавницама.

Исте године усвојио је једномесечно маче, спасивши га од еутаназије, и назвао га Грејем.

Данас води добротворно удружење које даје часове музичког млађима од осамнаест година у његовом родном округу Сафолк.

Труди се да се клони политике - обично се уплићући тек да би водио кампање по питањима као што су заштита ауторских права и препродаја улазница, или да укаже на утицај Брегзита на музичаре који иду на турнеје.

Али, као и већина музичара, он нагиње улево.

Године 2017, изјавио је да симпатише тадашњег лидера лабуриста Џеремија Корбина, упркос томе што га није јавно подржао за говорницом.

„Људи су мислили да зато што нисам стао иза њега, нисам Корбинов присталица“, рекао је Ширан за Сандеј тајмс.

„Ако ме познајете и ако слушате моју музику, могли бисте са поприличном сигурношћу да претпоставите да је он врста особе која ми се истински допада.“

Кад су у питању проблеми ван музике, Ширан више воли да остане обазрив.

Његов резон је, како каже, да би музика требало да уједињује људе.

Он доживљава властите концерте као „место безбедности и уточишта“ изграђене на заједничкој хуманости.

Ове недеље се тај аргумент распао у парампарчад и изазвао кризу по његову репутацију и каријеру.

До сада сви већ вероватно знате читаву причу.

Меклмор је изабран да наступа као предгрупа на Ширановој америчкој турнеји и прве вечери је одржао говор у којем је узвикнуо „Слобода Палестини“ и показао слике разарања у Гази.

Наредне вечери, назвао је тамошње смрти геноцидом, што је тврдња коју Израел категорички одбацује.

Наишао је на осуду, а организације као што су СтопАнтисемитисм оптужиле су Меклмора за „хватање публике у заседу“.

Власници стадиона, наводно предвођени милијардером власником Њу Ингланд Пејтриотса Робертом Крафтом, притиснули су Ширана и његове промотере да га избаци са турнеје.

После недељу дана преговора иза затворених врата, било је по њиховом.

У уторак је Ширан издао саопштење да су одлуку донели промотери, а не он.

Рекао је да је покушао да изгради мостове између свих страна, али без успеха.

И рекао је да „није саучесник“ у свему томе, тврдећи да његова одлука да остане изван расправа о Блиском истоку у јавности није доказ „да му није стало“.

„Запрепашћен сам сукобом између Израела и Палестине“, написао је.

„Патња и бол који се наносе на обе стране људска су трагедија. Превише је ратова широм света који изазивају неизмеран бол, а ништа од тога не би смело да се толерише.“

Додао је: „Постоји разлог зашто не користим властиту професионалну платформу за политику - моја публика обухвата младе људе, често децу, са свих страна света.“

Његово саопштење је наишло на хладан пријем.

Ако се Ширан толико брине за децу, тврде критичари, како то да није поменуо хиљаде деце убијене у Гази?

Други су нагласили да његова одсуство из политике до сада није било апсолутно.

Носио је мајицу „правда за Гринфел“ на стадиону Вембли 2018. године након пожара у небодеру Гринфел, наступио је на Концерту за Украјину 2022. године и почетком године снимио протестну песму о рату у Украјини са У2.

Питања су постављена и о његовом односу са Крафтом.

Ширан је певао на бизнисменовом венчању 2022. године, а у накнадним интервјуима га је назвао „супер драгим“.

Музички новинар Џефри Инголд каже да је Шираново прихватање отказа Меклмору деловало као „кукавичлук“.

„Он је један од највећих музичара на свету“, рекао је Инголд за ББЦ Радио 5.

„Поседује моћ и утицај. А практично је опрао руке и рекао, то није моја одговорност.“

„Имао је опције, зар не? Могао је да поручи промотерима и власницима простора, међу њима и самом Роберту Крафту: 'Знате шта, нећемо радити концерте овде. Ако нам не дозволите свима да наступимо, нећемо то урадити'. Могао је да нађе алтернативне излазе.“

Свега неколико сати након објављивања Ширановог саопштења, његова турнеја је запала у озбиљну кризу.

Све три предгрупе за преостале концерте - Финеас, Арон Роув и Лукас Грејем – повукли су се и подржали Меклмора.

Беога, пратећи бенд који даје подршку Ширану у извођењу песама као што су „Галwаy Гирл“ и „Нанцy Муллиган“ - такође су дали отказ.

Многи од њих рекли су да удаљавање Меклмора, у режији групе милијардера власника стадиона, представља језиви напад на слободу говора.

Огласили су се и други из музичког света и ван њега.

Поп звезда Пинк, која је Јеврејка, репостовала је анти-Меклмор мим, а потом објавила и властиту поруку, објаснивши зашто је критична према реперовим коментарима.

Одједном, против његове воље, Ширан се нашао у средишту политичке буре око једног од најконтроверзнијих питања на свету.

Да ли је Ширан то могао да реши боље након што је контроверза експлодирала?

Апсолутно.

У саопштењу је изјавио да је желео да настави турнеју, да избегне да разочара фанове и пратећу екипу која зависи од његових концерата да би зарадила за живот.

Да је запретио да ће отказати концерте, могао је то да представи као протест у име слободе говора, мада би то и даље неизбежно било протумачено као подршка Меклмеровим ставовима.

Ширан се, дакле, нашао у ситуацији типа Квака 22.

Ако уради, кајаће се; ако не уради, кајаће се.

Његов имиџ пристојног момка претрпео је тежак ударац, а тон његовог саопштења у стилу „није моја одговорност“ свакако у томе није помогао.

Инголд каже: „Мислим да ће то променити начин на који га људи доживљавају и како ће га доживљавати одсад па надаље.“

„Тврдио је да није саучесник, а заправо је и те како саучесник у ономе што се дешава на његовој властитој турнеји.“

Џем Асвад, извршни музички уредник часописа Варајети, каже да ситуација показује да „не можете бити неутрални по овом питању“.

Ипак, наглашава да већина људи не иде на Ширанове концерте да би били подсећани на питања као што је Газа, „они одлазе на њих да би престали да размишљају о томе и да би се забавили“.

Асвад сумња да ће ова контроверза значајније наштетити његовој каријери, јер не мисли да већина критика „потиче од обожавалаца Еда Ширана“.

„Оне долазе од људи који приговарају начину на који се понео у овој ситуацији, а мислим да већина тих људи нису заправо обожаваоци Еда Ширана.“

Сазнаћемо да ли је тако кад Ширан одржи следећи концерт у Филаделфији у суботу.

Један гласни број у публици можда ће јасно изразити мишљење, али већина ће доћи да ужива у музици.

Ни губитак његовог пратећег бенда није толика катастрофа као што на први поглед изгледа.

На претходним турнејама, Ширан је био једини музичар на сцени, свирао је на луп-педали уместо да се ослања на друге музичаре.

Али једном кад се овај низ концерата заврши у Мексику у децембру, његови наредни кораци ће морати пажљиво да се планирају.

Можда је у добу снажног незадовољства остати изнад ситуације практично немогуће.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk