Први директни разговори Израела и Либана од 1993, заокрет италијанске политике

Званичници Либана и Израела одржали су прве дипломатске разговоре у више од три деценије, са циљем окончања сукоба Израела и либанске војно-политичке групе Хезболах, коју подржава Иран.

Амерички државни секретар Марко Рубио, који је посредовао, рекао је да је ово „историјска прилика“ да се оконча утицај Хезболаха на Блиском истоку.

Две стране су се сагласиле да започну директне преговоре, у време и на месту који ц́е бити накнадно одређени.

Израел је саопштио да жели да разоружа све недржавне терористичке групе, што се односи на Хезболах.

Либан је позвао на прекид ватре и усвајање мера за решавање хуманитарне кризе у земљи.

Израел и Либан немају дипломатске односе, а последњи директни разговори на високом нивоу званичника две земље одржани су 1993. године.

Више од 2.000 људи је убијено од почетка израелске војне операције у Либану 2. марта, само неколико дана после што су Америка и Израел покренули нападе на Иран.

Око милион људи је расељено од почетка најновијих непријатељстава на Блиском истоку.

Док су се званичници Израела и Либана састајали у Вашингтону 14. априла, Хезболах је преузео одговорност за најмање 24 напада на Израел и израелске снаге у Либану.

Израел је раније рекао да су његове операције у Либану усмерене на разоружавање и уништење групе, против које се борио и 2023. и 2024. године док је беснео рат против палестинске екстремистичке организације Хамас у Појасу Газе.

Погледајте видео: Мајка близанаца за ББЦ: 'Израел је гађао наш дом у Либану'

После разговора, портпарол америчког Стејт департмента Томи Пигот рекао је да су се и Израел и Либан сагласили да раде на смањењу утицаја Хезболаха.

Либанска страна је позвала на „прекид ватре и конкретне мере за решавање и ублажавање тешке хуманитарне кризе“ у земљи, додао је.

У међувремену, САД су „изразиле подршку праву Израела да се брани“ од напада Хезболаха, рекао је.

Обрац́ајуц́и се новинарима пре састанка, Рубио је рекао да су разговори „процес који ће потрајати“.

„Али верујемо да се исплати овај подухват“, додао је.

„Ово је историјски састанак и надамо се да ц́емо га надоградити.“

Председник Либана Џозеф Аун рекао је да се нада да ц́е разговори „означити почетак краја патње либанског народа, а посебно оних на југу“.

„Једино решење“ сукоба јесте да либанске оружане снаге „буду искључиво одговорне за безбедност тог подручја“, нагласио је.

Међутим, капацитет либанске владе да се супротстави Хезболаху је ограничен.

Пре разговора, високи званичник Хезболаха рекао је новинској агенцији АП да се нец́е придржавати ниједног решења договореног у Вашингтону.

„Нисмо обавезани на оно на шта су пристали“, рекао је Вафик Сафа, члан политичког савета Хезболаха.

Погледајте и овај видео: Више од 100 удара Израела на Либан за 10 минута

Хезболах, добро наоружана и софистицирана група основана 1982. године, има огроман утицај на претежно шиитском југу Либана, као и у јужним предграђима главног града, Бејрута.

Политичари повезани са Хезболахом су на две позиције у влади.

Њихов однос са централном владом Либана је све затегнутији откако се група укључила у рат Израела и Ирана, њеног главног спонзора.

У одвојеним разговорима званичника САД и Ирана у Пакистану, ирански преговарачи су инсистирали да Либан буде укључен у договор о прекид ватре, на шта Америма и Израел не пристају.

Званичник америчког Стејт департмента рекао је за ББЦ да су израелско-либански разговори планирани пре месец дана, пре него што су потврђени преговори са Ираном у Пакистану.

Италија суспендује војни споразум са Израелом

Италија нец́е обновити војни споразум са Израелом, изјавила је италијанска премијерка Ђорђа Мелони.

Мелони је рекла да је њена влада одлучила да не продужава споразум, који се обнавља на пет година, „с обзиром на тренутну ситуацију“.

Није дала детаље.

Односи Рима и Тел Авива све донедавно су, историјски гледано, били солидни.

Прошле недеље, Италија је позвала израелског амбасадора у Риму након што су израелске снаге испалиле упозоравајуц́е хице на конвој италијанских мировних снага УН у Либану, оштетивши једно возило.

У нападу није било жртава.

Израел је 13. априла позвао италијанског амбасадора у знак протеста због коментара италијанског министра спољних послова Антонија Тајанија, који је осудио израелске „неприхватљиве нападе“ на цивиле у Либану.

Италија је трец́и највец́и извозник оружја у Израел, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (Сипри).

Али то чини само 1,3 одсто укупног израелског увоза оружја између 2021. и 2025.

Главни извозници оружја у Израел су САД и Немачка.

Неколико европских земаља је обуставило или ограничило извоз оружја са Израелом током рата против Хамаса у Појасу Газе.

Током протеклих неколико година, многи Италијани су тражили од владе Ђорђе Мелони да прекине везе са Израелом.

Неретко су организовани и масовни протести на улицама у знак подршке Палестини.

Ипак, десничарска коалициона влада Ђорше Мелони све до сада је била један од најближих европских савезника Израела, одбијајуц́и да се придружи растуц́ем броју земаља које признају палестинску државност.

Али крајем марта, њена влада је поражена на референдуму о реформи правосудног устава, што су многи протумачили као гласање о популарности њене владе - не само у погледу њених односа са Израелом и САД.

До следећих избора у Италији остало је 18 месеци, а Мелони донекле мења став и реторику.

Од резултата референдума, она је описала америчко-израелски рат са Ираном као део растуц́ег и опасног тренда интервенција „ван оквира међународног права“.

'Хамас одбио план да се разоружа'

Са увек немирног Блиског истока још једна вест.

Хамас сада одбацује план разоружања према ранијим условима, рекао је за ББЦ високи палестински званичник упознат са преговорима.

Палестинска екстремистичка група оптужила је Николаја Младенова, високог представника за Газу у Одбору за мир који предводе САД, за пристрасност према Израелу.

Младенов је у априлу представио оквир за демилитаризацију Газе као део друге фазе споразума о прекиду ватре који су Хамас и Израел договорили у октобру 2025, после довогодишњег бруталног рата.

Званичник је рекао да је Хамас рекао регионалним посредницима да нец́е учествовати у преговорима о другој фази док Израел у потпуности не спроведе услове прве фазе.

Израел је саопштио да нец́е наставити преговоре ако не буде напретка у разоружавања Хамаса.

У првој фази мировног плана којег је представио амерички председник Доналд Трамп рат је заустављен, ослобођени су сви израелски таоци које је Хамас држао у замену за палестинске затворенике који су били заточени у Израелу.

Уз то, Израел је делимично повукао снаге из Појаса Газе.

Средином јануара, амерички изасланик за Блиски исток Стив Виткоф најавио је почетак друге фазе Трамповог плана за окончање рата, али од тада постоји застој у преговорима Израела и Хамаса.

Друга фаза треба да доведе до трајног окончања рата после демилитаризације Газе и потпуног повлачења израелских снага.

Прошлог месеца, Младенов је изложио детаљан план за палестинске наоружане групе у Гази да предају оружје.

„Чекамо да Младенов објави јасан временски оквир за Израел да испуни преостале обавезе из прве фазе, заједно са гаранцијама за заустављање израелских кршења закона, пре него што почне било каква дискусија о другој фази“, рекао је званичник Хамаса за ББЦ.

Палестинске фракције сматрају да је питање оружја повезано са свеобухватним решењем које гарантује право палестинског народа на самоопредељење, а не са делимичним аранжманима, додао је.

Напоменуо је да Младенов верује да је мало вероватно да ц́е Израел прихватити успостављање независне палестинске државе.

Двогодишњи брутални рат почео је после изненадног упада Хамаса и других палестинских група на југ Израела 7. октобра 2023, када је убијено најмање 1.200 људи, а још 251 узет за таоца.

У одмазди Израела, најпре ваздушним нападима, потом и копненом офанзивом, погинуло је више од 72.000 људи у Појасу Газе, према подацима Министарства здравља палестинске енклаве којом управља Хамас.

Готово целокупна територија у Појасу Газе је или потпуно разрушена или тешко оштећена у нападима Израела.

Примирје је постигнуто 10. октобра 2025, али је од тада убијено више од 750 људи у Гази, према палестинским изворима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk