Prvi direktni razgovori Izraela i Libana od 1993, zaokret italijanske politike

Zvaničnici Libana i Izraela održali su prve diplomatske razgovore u više od tri decenije, sa ciljem okončanja sukoba Izraela i libanske vojno-političke grupe Hezbolah, koju podržava Iran.

Američki državni sekretar Marko Rubio, koji je posredovao, rekao je da je ovo „istorijska prilika“ da se okonča uticaj Hezbolaha na Bliskom istoku.

Dve strane su se saglasile da započnu direktne pregovore, u vreme i na mestu koji će biti naknadno određeni.

Izrael je saopštio da želi da razoruža sve nedržavne terorističke grupe, što se odnosi na Hezbolah.

Liban je pozvao na prekid vatre i usvajanje mera za rešavanje humanitarne krize u zemlji.

Izrael i Liban nemaju diplomatske odnose, a poslednji direktni razgovori na visokom nivou zvaničnika dve zemlje održani su 1993. godine.

Više od 2.000 ljudi je ubijeno od početka izraelske vojne operacije u Libanu 2. marta, samo nekoliko dana posle što su Amerika i Izrael pokrenuli napade na Iran.

Oko milion ljudi je raseljeno od početka najnovijih neprijateljstava na Bliskom istoku.

Dok su se zvaničnici Izraela i Libana sastajali u Vašingtonu 14. aprila, Hezbolah je preuzeo odgovornost za najmanje 24 napada na Izrael i izraelske snage u Libanu.

Izrael je ranije rekao da su njegove operacije u Libanu usmerene na razoružavanje i uništenje grupe, protiv koje se borio i 2023. i 2024. godine dok je besneo rat protiv palestinske ekstremističke organizacije Hamas u Pojasu Gaze.

Pogledajte video: Majka blizanaca za BBC: 'Izrael je gađao naš dom u Libanu'

Posle razgovora, portparol američkog Stejt departmenta Tomi Pigot rekao je da su se i Izrael i Liban saglasili da rade na smanjenju uticaja Hezbolaha.

Libanska strana je pozvala na „prekid vatre i konkretne mere za rešavanje i ublažavanje teške humanitarne krize“ u zemlji, dodao je.

U međuvremenu, SAD su „izrazile podršku pravu Izraela da se brani“ od napada Hezbolaha, rekao je.

Obraćajući se novinarima pre sastanka, Rubio je rekao da su razgovori „proces koji će potrajati“.

„Ali verujemo da se isplati ovaj poduhvat“, dodao je.

„Ovo je istorijski sastanak i nadamo se da ćemo ga nadograditi.“

Predsednik Libana Džozef Aun rekao je da se nada da će razgovori „označiti početak kraja patnje libanskog naroda, a posebno onih na jugu“.

„Jedino rešenje“ sukoba jeste da libanske oružane snage „budu isključivo odgovorne za bezbednost tog područja“, naglasio je.

Međutim, kapacitet libanske vlade da se suprotstavi Hezbolahu je ograničen.

Pre razgovora, visoki zvaničnik Hezbolaha rekao je novinskoj agenciji AP da se neće pridržavati nijednog rešenja dogovorenog u Vašingtonu.

„Nismo obavezani na ono na šta su pristali“, rekao je Vafik Safa, član političkog saveta Hezbolaha.

Pogledajte i ovaj video: Više od 100 udara Izraela na Liban za 10 minuta

Hezbolah, dobro naoružana i sofisticirana grupa osnovana 1982. godine, ima ogroman uticaj na pretežno šiitskom jugu Libana, kao i u južnim predgrađima glavnog grada, Bejruta.

Političari povezani sa Hezbolahom su na dve pozicije u vladi.

Njihov odnos sa centralnom vladom Libana je sve zategnutiji otkako se grupa uključila u rat Izraela i Irana, njenog glavnog sponzora.

U odvojenim razgovorima zvaničnika SAD i Irana u Pakistanu, iranski pregovarači su insistirali da Liban bude uključen u dogovor o prekid vatre, na šta Amerima i Izrael ne pristaju.

Zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je za BBC da su izraelsko-libanski razgovori planirani pre mesec dana, pre nego što su potvrđeni pregovori sa Iranom u Pakistanu.

Italija suspenduje vojni sporazum sa Izraelom

Italija neće obnoviti vojni sporazum sa Izraelom, izjavila je italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Meloni je rekla da je njena vlada odlučila da ne produžava sporazum, koji se obnavlja na pet godina, „s obzirom na trenutnu situaciju“.

Nije dala detalje.

Odnosi Rima i Tel Aviva sve donedavno su, istorijski gledano, bili solidni.

Prošle nedelje, Italija je pozvala izraelskog ambasadora u Rimu nakon što su izraelske snage ispalile upozoravajuće hice na konvoj italijanskih mirovnih snaga UN u Libanu, oštetivši jedno vozilo.

U napadu nije bilo žrtava.

Izrael je 13. aprila pozvao italijanskog ambasadora u znak protesta zbog komentara italijanskog ministra spoljnih poslova Antonija Tajanija, koji je osudio izraelske „neprihvatljive napade“ na civile u Libanu.

Italija je treći najveći izvoznik oružja u Izrael, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Sipri).

Ali to čini samo 1,3 odsto ukupnog izraelskog uvoza oružja između 2021. i 2025.

Glavni izvoznici oružja u Izrael su SAD i Nemačka.

Nekoliko evropskih zemalja je obustavilo ili ograničilo izvoz oružja sa Izraelom tokom rata protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

Tokom proteklih nekoliko godina, mnogi Italijani su tražili od vlade Đorđe Meloni da prekine veze sa Izraelom.

Neretko su organizovani i masovni protesti na ulicama u znak podrške Palestini.

Ipak, desničarska koaliciona vlada Đorše Meloni sve do sada je bila jedan od najbližih evropskih saveznika Izraela, odbijajući da se pridruži rastućem broju zemalja koje priznaju palestinsku državnost.

Ali krajem marta, njena vlada je poražena na referendumu o reformi pravosudnog ustava, što su mnogi protumačili kao glasanje o popularnosti njene vlade - ne samo u pogledu njenih odnosa sa Izraelom i SAD.

Do sledećih izbora u Italiji ostalo je 18 meseci, a Meloni donekle menja stav i retoriku.

Od rezultata referenduma, ona je opisala američko-izraelski rat sa Iranom kao deo rastućeg i opasnog trenda intervencija „van okvira međunarodnog prava“.

'Hamas odbio plan da se razoruža'

Sa uvek nemirnog Bliskog istoka još jedna vest.

Hamas sada odbacuje plan razoružanja prema ranijim uslovima, rekao je za BBC visoki palestinski zvaničnik upoznat sa pregovorima.

Palestinska ekstremistička grupa optužila je Nikolaja Mladenova, visokog predstavnika za Gazu u Odboru za mir koji predvode SAD, za pristrasnost prema Izraelu.

Mladenov je u aprilu predstavio okvir za demilitarizaciju Gaze kao deo druge faze sporazuma o prekidu vatre koji su Hamas i Izrael dogovorili u oktobru 2025, posle dovogodišnjeg brutalnog rata.

Zvaničnik je rekao da je Hamas rekao regionalnim posrednicima da neće učestvovati u pregovorima o drugoj fazi dok Izrael u potpunosti ne sprovede uslove prve faze.

Izrael je saopštio da neće nastaviti pregovore ako ne bude napretka u razoružavanja Hamasa.

U prvoj fazi mirovnog plana kojeg je predstavio američki predsednik Donald Tramp rat je zaustavljen, oslobođeni su svi izraelski taoci koje je Hamas držao u zamenu za palestinske zatvorenike koji su bili zatočeni u Izraelu.

Uz to, Izrael je delimično povukao snage iz Pojasa Gaze.

Sredinom januara, američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof najavio je početak druge faze Trampovog plana za okončanje rata, ali od tada postoji zastoj u pregovorima Izraela i Hamasa.

Druga faza treba da dovede do trajnog okončanja rata posle demilitarizacije Gaze i potpunog povlačenja izraelskih snaga.

Prošlog meseca, Mladenov je izložio detaljan plan za palestinske naoružane grupe u Gazi da predaju oružje.

„Čekamo da Mladenov objavi jasan vremenski okvir za Izrael da ispuni preostale obaveze iz prve faze, zajedno sa garancijama za zaustavljanje izraelskih kršenja zakona, pre nego što počne bilo kakva diskusija o drugoj fazi“, rekao je zvaničnik Hamasa za BBC.

Palestinske frakcije smatraju da je pitanje oružja povezano sa sveobuhvatnim rešenjem koje garantuje pravo palestinskog naroda na samoopredeljenje, a ne sa delimičnim aranžmanima, dodao je.

Napomenuo je da Mladenov veruje da je malo verovatno da će Izrael prihvatiti uspostavljanje nezavisne palestinske države.

Dvogodišnji brutalni rat počeo je posle iznenadnog upada Hamasa i drugih palestinskih grupa na jug Izraela 7. oktobra 2023, kada je ubijeno najmanje 1.200 ljudi, a još 251 uzet za taoca.

U odmazdi Izraela, najpre vazdušnim napadima, potom i kopnenom ofanzivom, poginulo je više od 72.000 ljudi u Pojasu Gaze, prema podacima Ministarstva zdravlja palestinske enklave kojom upravlja Hamas.

Gotovo celokupna teritorija u Pojasu Gaze je ili potpuno razrušena ili teško oštećena u napadima Izraela.

Primirje je postignuto 10. oktobra 2025, ali je od tada ubijeno više od 750 ljudi u Gazi, prema palestinskim izvorima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk