Зашто жене живе дуже од мушкараца

Ако сте жена, велике су шансе да ћете ваше вршњаке надживети, према просеку у свету, за око пет година.

Тачни разлози због којих жене живе дуже још нису потпуно разјашњени, али научници имају неколико теорија.

Они би чак могли да помогну да се објасни зашто код неких животињских врста, попут појединих птица, мужјаци имају дужи животни век.

Прерано умирање

„У скоро свакој земљи жене живе дуже од мушкараца", каже Сара Харпер, директорка Оксфордског института за изучавање старења становништва, у Уједињеном Краљевству (УК).

Али, истиче да се то „значајно разликује од земље до земље".

На пример, у Русији, Украјини и Вијетнаму жене живе око десет или више година дуже, док је у неким земљама, попут Нигерије, разлика у дужини животног века жена и мушкараца веома мала, показују подаци истраживачке онлајн публикације Our World in Data (Наш свет у бројкама).

Неке од тих разлика научници приписују друштвеним чиниоцима и обрасцима понашања.

Постоје докази да су у Русији „пушење и алкохол заиста значајан чинилац", јер је овакво понашање чешће код мушкараца у тој земљи, каже Харпер.

Широм света мушкарци су такође склонији другим понашањима и навикама које могу да скрате животни век.

„Њихова исхрана углавном је мање здрава", каже Харпер.

Додаје и да мушкарци ређе одлазе код лекара, мада „ожењени мушкарци имају одређену предност… јер их партнерке обично подстакну да оду на преглед".

У многим друштвима мушкарци чешће раде опасне послове, а представе о мушкости често се повезују са већим преузимањем ризика.

„Стопа смртности мушкараца је много већа у саобраћајним несрећама, насиљу, убиствима и самоубиствима", упозорава она.

Ипак, ситуација може да се промени.

На пример, у УК-у су кампање против пушења током 1960-их и 1970-их довеле до пада превремених смрти мушкараца.

„Одједном се тај јаз драстично смањио", каже Харпер.

Ипак, она сматра да разлика између полова никада неће потпуно нестати само променом животних навика, јер „ће увек постојати та биолошка разлика" између жена и мушкараца.

Разлика дејства естрогена и тестостерона

Једна од тих разлика су хормони.

„Естрогени на много начина штите жене", каже професорка Консуело Борас, физиолошкиња која проучава старење на Универзитету Валенсије у Шпанији.

Таква заштита обухвата од контроле нивоа холестерола и регулације имуног система до спречавања уринарних инфекција и заштите здравља мозга и костију, објашњава она.

Један од разлога због којих је естроген толико користан је то што делује као антиоксиданс и тако неутралише штетне честице познате као слободни радикали, који се нагомилавају у ћелијама и доприносе старења.

„Многа истраживања су показала да губитак заштитног дејства естрогена током менопаузе утиче на бројне функције организма", каже Борас.

„На пример, остеопороза јесте последица старења, али и недостатка естрогена".

Када се хормонска терапија да неким женама у раној менопаузи, често се обнављају неке од тих функција, додаје она.

С друге стране, главни полни хормон код мушкараца је тестостерон, који се повезује са ризичнијим понашањем.

Борас сматра да тестостерон можда има и одређене штетне утицаје у организму, иако још није сасвим јасно на који начин.

Студија из 2012. године открила је да је група некадашњих евнуха у Кореји, који су били кастрирани и нису производили тестостерон, живела између 14 и 19 година дуже од мушкараца који нису били кастрирани.

Ипак, ти подаци су ограничени и не могу да се примене на остале групе због очигледног разлога.

Међутим, докази код неких животињских врста такође указују да мужјаци живе дуже када су кастрирани.

Али, хормони представљају само део слагалице дуговечности.

„Постоји много чинилаца и неки од њих су нам познати, али мислим да је то изузетно сложен процес", каже Борас.

Еволуционе назнаке

Како би боље разумели овај феномен, неки научници почели су да проучавају и друге врсте, а не само људе.

Људи нису једина врста код које женке живе дуже.

То је случај код многих сисара - од лавова и оваца до орки и мишева.

Занимљиво је да је код птица ситуација обрнута, јер мужјаци углавном живе дуже.

Један од могућих разлога крије се у различитим полним хромозомима.

„Код сисара женке имају два X хромозома, док мужјаци имају само један X и један Y", каже Јохана Штерк, истраживачица на Макс Планк институту за еволуциону антропологију у Немачкој.

Једна теорија указује да поседовање два X хромозома даје женкама одређену предност за преживљавање, јер „ако постоји мутација на једној копији, друга копија може то да надокнади", објашњава Штерк.

„Али код мужјака, пошто имају само један X хромозом, такве мутације могу да буду штетније".

Код птица је ситуација обрнута: мужјаци имају две копије истог хромозома који се код њих зове З, док женке имају један З и један W хромозом.

„То би могло да објасни зашто код сисара дуже живе женке, а код птица мужјаци", сматра Штерк.

Међутим, њено истраживање објављено 2025. године указује на то да је прича сложенија.

„Открили смо да код моногамних врста… нема великих разлика између полова", каже она.

„Код немоногамних врста, као што су гориле и лавови, код којих се мужјаци надмећу за више женки, разлике између полова су много израженије".

Она сматра да су се код таквих врста мужјаци развили тако да приоритет дају активностима које троше много енергије, као што је развој великог тела или великих рогова да би привукли женке науштрб дуговечности.

С друге стране, еволуција је можда кренула другачијим путем код женки.

Једна теорија је да је код врста у којима женке брину о младунцима „посебно код врста које дуго живе, попут људи или великих човеколиких мајмуна, корисно да мајка живи дуже да би могла да одгаји потомство до одраслог доба", објашњава Штерк.

Дужи, али не нужно здравији живот

Ипак, нису све стране дуговечности жена добре.

Иако у просеку живе дуже од мушкараца, истраживања показују да током живота жене чешће пате од хроничних, али несмртоносних здравствених проблема, као што су болови у доњем делу леђа, депресивни поремећаји и главобоља.

„Жене углавном имају снажније реакције имуног система, али то може да доведе и до већег ризика од аутоимуних болести", објашњава Харпер.

„И наравно, и чињеница да жене имају нешто мањи мишићни и коштани систем".

„Биологија мушкараца их чини рањивијим на смрт, док биологија жена повећава рањивост на инвалидитет и дуготрајне здравствене тегобе", закључује она.

Ипак, све три стручњакиње наглашавају да наша биологија нужно не предодређује нашу судбину.

„Биолошке разлике су потпуно под утицајем окружења и животних навика", објашњава Борас.

Она каже да би и жене и мушкарци требало да воде рачуна о исхрани, физичкој активности, сну, и нивоу стреса, не само „да би живели дуже, већ наравно и квалитетније".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk