Научници открили трајно оштећење дечјег мозга - да ли је кривац маларија

Џозеф Натембо је био тек детенце кад је преживео маларију.

У оно време, његова мајка Марија (54) осетила је велико олакшање и била је сигурна да је најгоре прошло.

Али скоро две деценије касније, овај 18-годишњак из Уганде има потешкоће у учењу за које доктори верују да би могле бити повезане са инфекцијом коју је прележао као мали.

Математика му посебно тешко иде, а бројке описује као „збуњујуће“ и од тада је понављао једну школску годину.

Мајка се брине за његову будућност, плашећи се да би потешкоће у школи могле да му ограниче будуће изборе за посао.

Џозеф је био једно од 1.400 деце у Уганди које су пратили истраживачи дугорочне студије Утицај маларије на неуробихејвиорални развој (МИНД), проучавајући последице тешке маларије.

Ново истраживање објављено у Часопису америчког медицинског удружења (ЈАМА) сугерише да Џозефово искуство - посебно са математиком - можда није толико неуобичајено и могло би да одражава шири образац међу децом која преживе тешке облике ове болести.

Маларију изазивају паразити које преносе комарци и, све до сада, дугорочне последице по учење код оних који преживе маларију нису биле добро истражене.

'Скривени ожиљак'

Студија је показала да деца заражена тешким обликом маларије могу да претрпе оштећење мозга које утиче на то како уче годинама после првобитне инфекције.

Оштећење се понаша као „скривени ожиљак“, каже професор Чандри Џон, водећи аутор студије и професор педијатрије на Универзитету у Индијани у САД.

„Може да изгледа на први поглед као да је детету добро“, каже он.

„Али тестирање може да открије хроничну повреду мозга која постаје очигледна тек у школској учионици.“

Студија, коју је у Уганди предводио Пол Бангирана, доцент психијатрије на Универзитету Макерере у Кампали, пратила је децу лечену од 2008. од два типа тешке маларије.

Раније провере показале су да нека од њих показују знаке когнитивног оштећења, што утиче на њихово размишљање и учење, у року од једне или две године после инфицирања тешком маларијом.

Али најновије анализе сугеришу да ове последице могу трајати много дуже.

Укупно 939 деце је било прегледано поново, нека и до 15 година после добијања церебралне маларије или тешке анемије изазване маларијом.

Церебрална маларија је најтежи облик овог стања.

Она се јавља кад се заражена црвена крвна зрнца углаве у малим крвним судовима у мозгу, ограничавајући проток крви и изазивајући отицање.

То може да доведе до коме и, у неким случајевима, смрти.

Уз тешку анемију, која се дешава кад тело не производи довољно црвених крвних зрнаца, верује се да утиче на и до два милиона деце сваке године, углавном у под-сахарској Африци.

Нижи ИQ

Деца у студију су била тестирана из математике, читања, пажње и свеукупне способности мишљења.

У просеку, они који су преживели тешку маларију имали су резултате еквивалентне око три до седам поена ИQ ниже него они који никад нису имали инфекције.

„За једно дете, то можда не мења оно што оно може да уради на масивном плану“, каже докторка Одри Џон, шефица инфективних болести у дечкој болници у Филаделфији, која није учествовала у студији и није у сродству са доктором Чендијем Џоном.

„Али кад преведете то на стотине хиљада деце, тај когнитивни ударац је масиван.“

Чак и мале промене у учењу могу да утичу на будуће пословне прилике и, на ширем нивоу, економску продуктивност у једном домаћинству или чак у читавој земљи.

„А половина светске деце живи у ендемски маларијској области, тако да је половина светске деце потенцијално угрожено“ додаје она.

Иако су истраживачи уважили факторе као што су социо-економски статус и образовање и приметили да је приступ здравству такође могао да утиче на резултате, открили су да су деца имала значајно лошије резултате у математици од оне која нису прележала болест.

Способност читања, међутим, углавном је остала нетакнута.

„Математичке способности су нешто што деца морају да унапређују до следећег нивоа образовања“, каже Ченди Џон.

„Стога маларија може да има последице по способност одласка на колеџ или чак средњу школу.“

Заостајање у школи

Пре него што се Џозеф разболео, Марија, мајка четворо деце, каже да је био „нормално дете“ које је волело да се игра са браћом и сестрама.

Године 2009, кад је имао две године, Џозеф је добио високу температуру и почео да повраћа пре него што му је постављена дијагноза церебралне маларије.

У оно време, Марија се плашила да неће преживети, знајући да деца која се разболе „често премину“.

После више недеља непрестаних улазака у болницу и излазака из ње, Џозеф се опоравио.

Али кад је имао седам година, док је био у основној школи, почели су да се јављају први проблеми.

„Није имао добар учинак из математике“, каже Марија.

„Сабирање, одузимање - све му је то било проблем.“

Џозеф верује да би то могао да буде разлог зашто су му тешки предмет засновани на бројкама уопште, као што су хемија и физика.

„У поређењу са његовом браћом и сестрама, који имају врло добро оцене, он их нема“, каже она.

Марија је била позивана у школу неколико пута током година од наставника који су били забринути због Џозефових резултата.

Чак и кад је ангажовала приватне часове код куће, наставио је да заостаје док му је стално концентрација опадала.

„Не би могао да се смири... пажња му је лутала“, каже она.

Од неких од његове браће и сестара очекује се да крену на факултет, али Марија каже да би Џозеф могао да има проблема да пође истим путем.

Упркос овоме, Џозеф каже да се нада да ће отворити малу фирму која ће продавати аутомобилске делове кад заврши школу.

Научници још не разумеју до краја како церебрална маларија или тешка анемија могу да доведу до когнитивног оштећења.

Студија не може дефинитивно да докаже да тешка маларија изазива оштећење мозга.

Уместо тога, она показује снажну везу између болести и дугорочних проблема са размишљањем и учењем.

Наредна фаза њихове студије ће користити магнетну резонанцу мозга да би истражила како инфекција утиче на различите делове мозга.

Претходне студије показале су да тешка маларија може да доведе до парализе, оштећених моторних способности и визуелне координације.

Такође је повезана са можданим ударима, губитком вида, бихејвиоралним проблемима и хиперкинетичког поремећаја (АДХД).

Глобални проблем

Маларија је 2024. изазвала процењених 282 милиона случајева обољевања и 610.000 смрти у свету, што је скок у односу на претходну годину и 598.000 смрти, према Светској здравственој организацији (СЗО).

Већина смрти је међу малом децом у Африци.

Иако је остварен напредак у смањењу броја смрти у свету од почетка новог века, напредак је посустао последњих година.

Иако је потврђено да је у 47 земаља потпуно искорењена маларија, друге - међу којима су Етиопија, Мадагаскар, Авганистан и Јемен - доживеле су скок у броју случајева.

СЗО је приписала поновно јављање болести делом климатским променама, које су створиле вреле, влажне услове у којима комарци напредују и отерале инсекте носиоце болести у претходно незахваћене области.

Криви су и нарастајуће отпорност на лекове који се користе за лечење маларије и убијање паразита, као и смањење финансирања, каже СЗО.

И док се маларија шири у нове регионе, стручњаци упозоравају да би ово могло да остави шире популације које нису изградиле имунитет на маларију угроженим на теже облике болести.

„У неким деловима Југоисточне Азије, видимо теже облике маларије код тинејџера и млађих одраслих особа“, каже Ченди Џон.

„Они нису развили исти ниво имунитета."

Шта даље?

Уведене су две вакцине против маларије, међу њима вакцина РТС,С, са циљем спречавања тежих облика болести код деце у под-сахарској Африци.

Закључно са новембром 2025, послато је више од 40 милиона доза у 24 афричке земље, према УНИЦЕФ-у.

„Фантастично је што имамо ове нове превентивне методе лечења и то што спасавамо животе деци“, Одри Џон.

„Али то ње довољно, не можемо се зауставити на томе. Очигледно морамо бити бољи у заштити и лечењу милиона који је већ имају.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk