Оснивање Црквеног универзитета у Србији: Шта је све (не)познато

Од медицине преко права и теологије, и све то под окриљем вере.

Тако би могао да изгледа нови универзитет чије су оснивање најавиле власти у Београду и Српска православна црква (СПЦ) потписивањем Меморандума о сарадњи 8. маја 2026.

Реч је о, како су рекли црквени и државни званичници, Српском православном универзитету „Свети Сава", али за сада није познато које би све факултете и научне области обухватао.

Много је непознаница - од тога како ће се финансирати до тога да ли би неки факултети, пре свих Богословски, већ постојећих државних универзитета могли да постану његов део.

„Наш Универзитет Свети Сава биће место где ће се теолошко образовање будућих свештеника одвијати раме уз раме са студијама медицине, права, природних и техничких наука, уметности.

„Као што пише у Меморандуму, сваки позив, утемелјен на трајним вредностима истине, врлине, знања и узајамног поштовања, доприноси изградњи праведног и одговорног друштва“, рекао је председник Србије Александар Вучић после потписивања.

Међутим, текст Меморандума за сада није обелодањен.

Меморандум је званичан документ државе или институција којим се дефинише сарадња или став о неком питању, али није строго правно обавезујући.

Вест о оснивању универзитета СПЦ уследила је после студентских блокада државних факултета покренутих после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, а још једна жена се опоравља од тешких повреда.

У минулих годину и по дана, власт и неки државни универзитети, пре свих Београдски, у сталном су сукобу.

Представници власти су претходне године такође често најављивали долазак страних приватних универзитета у Србију.

„Ако говоримо о црквеним универзитетима, то није ништа ново у Европи, такве установе постоје и у православном, и у протестантском, и у римокатоличком свету, тако да сама идеја није необична.

„Међутим, непријатна коинциденција јесте што се све то дешава у тренутку када постоји озбиљан притисак на државни универзитет", каже Часлав Копривица, професор на Факултету политичких наука, за ББЦ на српском.

До објављивања текста, МИнистарство просвете, СПЦ и Ректорат Универзитета у Београду нису одговорили на питања ББЦ-ја о оснивању црквеног универзитета.

Питање финансирања и организације такође би морало да буде јасно дефинисано кроз сарадњу Владе Србије и Српске православне црква - од простора и инфраструктуре, до начина управљања и финансирања будућих институција, објашњава теолог и филозоф Владимир Цветковић за ББЦ на српском.

Зашто сада?

Оснивање Српског православног Универзитета Свети Сава представља бригу за јавно и опште добро, квалитетно образовање младих нараштаја и будућност друштва у целини, рекао је патријарх Порфирије.

„Овај чин није уперен ни против кога, већ представља израз одговорности и старања за све који желе да своје образовање стекну у окриљу Цркве“, тврди патријарх.

Идеја о оснивању универзитета могла би да буде жеља патријарха Порфирија да остави сопствени институционални траг у историји СПЦ, објашњава Цветковић.

Док је патријарх Павле био на челу СПЦ, веронаука је после више од пола века уведена у школе као изборни предмет, а Богословски факултет је поново прикључен Универзитету у Београду.

Патријарх Иринеј, који је на чело СПЦ дошао после Павлове смрти, повезује се са завршетком Храма Светог Саве у Београду.

„У том контексту, идеја универзитета представља се као могуће институционално наслеђе патријарха Порфирија коју је на ту идеју могао да дође док је био митрополит загребачко-љубљански, под утицајем католичке универзитетске традиције", додаје Цветковић.

Ипак, тренутак најаве оснивања црквеног универзитета, у јавности се коментарише и као „проблематичан".

„Могу да разумем да су одређене ствари током блокада изазвале напетости, као и чињеницу да већина људи на универзитету који имају политички став углавном нису наклоњени власти, било да су национално оријентисани или евроентузијасти.

„Инсистирало се на појави страних, неакредитованих високошколских установа у академску понуду, што је противно нашим законима“, указује Копривица.

Све је то „рађено са идејом да се изврши притисак на универзитет, а сада се говори о нечему још озбиљнијем“, упозорава.

„Зато је чудно да режим који је окренут против државног универзитета, што је само по себи цивилизацијски скандал, жели да помаже цркви у оснивању њеног универзитета", закључује професор.

За министра просвете Дејана Вука Станковића није специфично што се оснива овакав универзитет, већ што се „дешава у овом тренутку када смо прошли кроз једну од највећих криза у високом школству, која је имала политички епилог и у основи, имала политичку намеру".

„Али разумевање Владе Србије и СПЦ утире пут ка томе да наш академски живот добије једну институцију коју оснива црква", рекао је Дејан Вук Станковић раније за РТС.

Шта би могло да буде са Богословским факултетом?

Српска православна црква већ има искуство у вођењу високошколских институција, иако до сада није руководила читавим универзитетом у савременом смислу, објашњава теолог Цветковић.

Међу њима је Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију, као и Православни богословски факултет Светог Василија Острошког у оквиру Универзитета у Источном Сарајеву у Босни и Херцеговини.

„За пуни универзитетски оквир било би потребно укључити и друге области, попут природних и друштвених наука“, указује он.

Кључно питање је „да ли би Православни богословски факултет остао у саставу Универзитета у Београду или би постао основа новог црквеног универзитета“, каже.

Православни богословски факултет један је од оснивача Београдског универзитета.

Био је део Универзитета у Београду до 1952, када је одлуком тадашњих социјалистичких власти искључен, а 2004. године је враћен под његово окриље.

Из ове високошколске установе нису одговорили на питања ББЦ новинарке до објављивања текста.

„Претпостављам да ће црква покренути иницијативу да се Богословски факултет врати њој у потпуности, тачније да изађе из Београдског универзитета и да се придруже још два факултета која би онда на неки начин створила језгро новог универзитета", рекао је Дејан Вук Станковић, министар просвете, раније за РТС.

Копривица сматра да је „важно да Православни богословски факултет остане део Београдског универзитета и да се очува његово јединство".

Издвајање би „ишло на руку онима који сматрају да теологији није место на секуларном универзитету", као и „уверењима унутар цркве који сматрају исто, само из другачијег угла“, каже.

Ако СПЦ процени да треба да оснује сопствени универзитет, што је „потпуно легитимно и можда чак потребно, онда би требало да се ослони првенствено на сопствене снаге, а не на 'помоћ' режима", додаје он.

Како се оснива универзитет?

Универзитет је аутономна научна, односно уметничка и образовна установа, пише у Закону.

Да би се основао универзитет, неопходно је да постоје најмање три високообразовне установе.

У саставу универзитета могу да буду и институти, универзитетска библиотека, као и друге организације чија је делатност у складу са његовом, пише у закону.

Универзитет и факултет могу да оснују држава, правно и физичко лице.

У Србији постоје државни универзитети у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару, као и Универзитет у Приштини са седиштем у Северној Митровици - и њих финансира држава.

Када је оснивач универзитета држава, акт о оснивању доноси Влада, пише у закону.

За покретање приватних универзитета или факултета потребан је елаборат о оправданости оснивања.

Овај документ треба да објасни разлоге за оснивање универзитета, услове које обезбеђује оснивач и предлог наставног плана и програма студија.

Како је у свету?

Многи од најзначајнијих европских универзитета настали су управо око теолошких студија, објашњава Владимир Цветковић.

Оксфорд, Кембриџ и Сорбона развијали су се у оквиру хришћанске традиције, а теологија је дуго била једна од дисциплина.

Слично важи и за језуитску традицију, која је основала велики број универзитета широм света, не само у области теологије, већ и природних и техничких наука, додаје.

Језуити су припадници једног од најмоћнијих католичких редова Дружбе Исусове, познати и као Исусовци.

И у региону постоје слични примери - Загребачки универзитет историјски је повезан са католицизмом, додаје.

Загребачка надбискупија је 2006. основала Хрватски католички универзитет који нуди студијске програме из теологије, психологије, социологије, комуникологије, права и медицине, каже Цветковић.

Ову приватну високошколску установу финансира и држава, а упис је омогућен свима са завршеном одговарајућом средњом школом и положеним додатним тестовима.

Католички универзитет у Лублину у Пољској је формално приватна црквена институција, али се финансира слично као јавни универзитет.

У земљама са већинским муслиманским становништвом верске универзитете углавном финансира држава, али се то разликује од земље до земље.

Утицај Цркве на образовање

У Србији је описмењавање вековима било повезано са црквом.

„Писменост стиже убрзо после мисије Ћирила и Методија, сигурно већ при примању хришћанства и уласком у хришћанску цивилизацију.

„Обично се сматра да је то време између 867. и 874. године", каже Милош Милићевић, докторанд на Филолошком факултету у Београду.

Током средњег века, манастири су били главни центри писмености, преписивања књига и образовања, а најпознатији је Манасија, на око 140 километара од Београда.

Старословенски, први књижевни језик Словена, био је циљано створен као језик који се користио у богослужењу, указује Милићевић.

Константин Филозоф, познатији као Ћирило, осмислио је прво словенско писмо - глагољицу.

„Кодификација језика и писма увек је у вези са државном моћи, па отуда и постојање специфичног рашког правописа указује на значајну улогу писмености у средњевековној држави.

„Неколико векова касније, и Вук Караџић и Доситеј Обрадовић описменили су се у манастирима", подсећа Милићевић.

Вукова језичка реформа и Доситејеве идеје о образовању на народном језику утицале на развој савремене културе и школства.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk