Вучићево држање лекција у скупштини или одуговлачење

вучић, посланици снс, бранислав лечић
Потпис испод фотографије, Вучић и група опозиционих посланика
    • Аутор, Кристина Кљајић и Грујица Андрић
    • Функција, ББЦ Неwс на српском
  • Објављено
  • Време читања: 5 мин

Уместо да се расправа заврши избором председника и потпредседника Скупштине Србије, говорница парламента постала је место дуготрајног обраћања Александра Вучића, лидера опозиционог посланичког клуба Србија побеђује, чија је окосница Српска напредна странка (СНС).

Дужина његових говора један је од разлога због којег конститутивна седница није окончана 17. новембра.

Вучић је „константно узурпирао време“ и намерно одуговлачио, што се у политикологији назива filibasteringom, каже Јелена Лончар, професорка Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

„Очигледно је намера да се што више одужи избор председника и потпредседника скупштине, односно да се то што неефикасније ради.

„Изгледа и да је намера посланика Вучића да покаже да и даље има значај у политици тиме што ће држати лекције другима, те да у то убеди сопствене бираче“, додаје Лончар.

Ова тактика се обично спроводи тако што посланици држе бескрајно дуге говоре све до истека предвиђеног времена, како гласање не би могло да се одржи.

Реч филибастеринг води порекло од холандске речи вријбуитер, што значи пљачкаш или одметник, пише енциклопедија Британика.

Повезује се и са значењем речи из шпанског језика - filibustero, како су називани пирати и авантуристи у 19. веку који су правили нереде у Централној Америци.

Касније је у америчком Конгресу овај назив преузет за политичаре који „отимају" време и блокирају рад Представничког дома и Сената дугим говорима.

„Мислимо да је добро да Вучић говори што више, што показују и резултати избора, он се згадио великом броју људи и згадиће се још већем броју људи.

„Охрабрујемо га да настави овим путем", рекао је Јово Бакић, шеф је посланичке групе Студентске листе (СЛ) на конференцији за новинаре.

Јово Бакић
Потпис испод фотографије, Представници Студентске листе конференцију за медије заказали су за 20 минута по завршетку седнице и већина новинара их је чекала

'Филибастеринг тактика нове опозиције'

„Нећу да опструишем, могао сам овако да говорим пет дана, не пада ми на памет", рекао је Вучић на почетку обраћања првог дана конститутивне седнице.

„Верујем да ћемо ову тачку дневног реда завршити најкасније сутра (среда) у преподневним сатима, не мислимо да вас заустављамо у било чему, желимо да што пре формирате органе, не секирајте се, никакву врсту опструкцију од нас нећете да имате", поручио је новој већини.

Али, потом је говорио сат и 40 минута, најмање о предлогу СНС-а да нови председник скупштине буде њихов кандидат Стојан Раденовић, који је као најстарији оредседавао конститутивном седницом.

Као овлашћени представник предлагача кандидата за председника скупштине, Вучић је имао неограничено време да говори и могао је у било ком тренутку да се јави за реч.

„Вучић је од 3. до 15. минута, када сам ја бележио, говорио о инциденту са Лидијом Вукићевић, о поразу СНС-а, о Радио-телевизији Србије, о 5. октобру, о бројању гласова у Лазаревцу, о насртању на његову маленкост, о свињокољу, о физиономији посланика СНС-а и о брату Саве Манојловића", рекао је Петар Митов, посланик Студентске листе.

„Време ће бити много ограниченије када буде завршена конститутивна седница“, каже Лончар.

Вучић је, тврди она, „грубо кршио“ члан 106 пословника, који посланике обавезује да говоре искључиво о одређеној тачки дневног реда.

„Он је 90 одсто времена заправо причао о сасвим другим темама и председавајући је био у обавези да му изрекне мере упозорења и опомене, па чак и да му одузмем реч.

„То од овог председавајућег (Стојан Раденовић из СНС-а) није било ни очекивано, али када председавање преузме редовни председник, очекујем да ће скупштина почети пристојније да ради“, закључује професорка.

И у будућности очекује сличну тактику од опозиције и Вучића.

„Опозиција увек има време да говори у расправи о неком предлогу, а председник посланичког клуба има још додатних 20 минута да прича о тачкама дневног реда.

„Вучић ће то време вероватно користити као и у овом првом обраћању, али ће пресудна бити улога новог председника скупштине да обезбеди поштовање пословника и да се говорници држе тачака дневног реда“, сматра Лончар.

Вучић у скупштини 17. новембра

Историја дугих говора

Вучићево посланичко обраћање 17. новембра није било најдуже у новијој историји Скупштине Србије.

У јулу 2026. године, током седнице о поверењу влади Ђуре Мацута, маратонски говор је одржао Мирослав Алексић, опозициони политичар.

Алексић је 27. јула почео да говори нешто после 10 сати, а завршио је око 14 сати.

Лидер опозиционог Народног покрета Србије тада је искористио право да говори неограничено време.

За четири сата је оптужио тадашњу власт да је уништила земљу у свим областима од школства и здравства, преко пољопривреде и институција.

Набрајао је и, како је рекао, разне афере и контроверзне изјаве званичника СНС-а и министара.

Пре десет година, Александар Вучић је као мандатар за састав нове владе пуних шест сати излагао програм.

Погледајте видео: Почетак рада скупштине из угла ББЦ репортера

Потпис испод видеа,

Један од раних примера потиче из старог Рима - где је Катон Млађи спречавао доношење закона којима се противио тако што је говорио све до заласка сунца, када је парламент морао да прекине заседање.

У Великој Британији, Хенри Бруам је 1828. године одржао говор који је трајао шест сати, што је најдужи говор у историји Доњег дома парламента, иако се не сматра филибастерингом.

Некадашњи кубански лидер Фидел Кастро је 1960. године четири и по сата говорио пред Генералном скупштином УН, по чему је и данас рекордер у том дому.

Најпознатији примери филибастеринга долазе из америчког Сената.

У априлу 2025. године, амерички сенатор Кори Букер из Демократске странке оборио је рекорд за најдужи говор одржан у горњем дому Конгреса свих времена.

Маратонско обраћање сенатора био је симболични протест против председника Доналда Трампа.

Говор је трајао 25 сати и четири минута.

Пре Букера, тексашки сенатор Тед Круз, републиканац, 2013. године је говорио 21 сат.

Он је тако покушао да одложи усвајање закона у време администрације бившег председника Барака Обаме, који је из редова Демократске странке.

Рекорд је поставио сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине 1957. године, када је говорио чак 24 сата и 18 минута покушавајући да спречи усвајање закона о грађанским правима, којим су се проширивала бирачка права Афроамериканаца.

Ова пракса је виђена и на другим континентима.

У Великој Британији је 1985. године посланик Иван Лоренс говорио четири сата и 23 минута против закона о флуоризацији воде.

На Новом Зеланду су 2009. године посланици покушали да успоре реформу локалне самоуправе подношењем хиљада амандмана, од којих су многи били написани на маорском језику, па их је било потребно превести на енглески.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk