Расписана потерница за Миланом Радоичићем: Виши суд у Београду

Аутор фотографије, MILOS MISKOV/BETA
Виши суд у Београду одредио је притвор и наложио расписивање потернице за Миланом Радоичићем, бизнисменом и некадашњим потпредседником политичке партије Српске листе са Косова, блиске Српској напредној странци (СНС).
Раодичић је под истрагом у 'случају Бањска', када је у нападу на полицију Косова 24. септембра 2023. убијен полицајац и тројица нападача српске националности.
Тужилаштво је у октобру 2023. тражило притвор за Радоичића, али је суд проценио да је, уместо тога, довољно да се редовно - сваког 1. и 15. у месецу јавља у полицијску станицу Савски венац.
Пошто се 15. новембра није јавио београдској полицији, расписана је потерница.
Овај бизнисмен је требало да потврди да је и даље у месту боравишта, а претходно му је одузет пасош и забрањен улазак на територију Косова.
За Радоичићем већ постоји потерница УНМИК после напада у Бањској код Звечана на северу Косова, где живи већинско српско становништво.
Бивши самостални инспектор Безбедносно-информативне агенције Милан Звездановић рекао је 13. новембра за Н1 да има незванична сазнања из БИА да је Радоичић дан раније напустио Србију и отишао у Москву.
ББЦ ово није могао независно да провери, а адвокат Горан Петронијевић каже да „нема никаквих информација и да одлуку није добио“.
Радоичић се од 2021. налази и на америчкој листи санкционисаних појединаца због криминалних и илегалних активности.
Више јавно тужилаштво у Београду Радоичића сумњичи за неколико кривичних дела у вези са илегалном набавком оружја и „изазивањем опште опасности".
Радоичић, за кога су власти у Приштини од почетка тврдиле да је био у Бањској, наоружан и у војној опреми, претходно је признао да је био на Косову у време сукоба и да је организовао наоружану групу која се сукобила са косовском полицијом.
У ранијем обраћању јавности преко адвоката, Радоичић је изнео тврдњу и да „Београд ништа није знао" о његовом боравку на Косову.
Сукоб на Косову: Последице пуцњаве у Бањској у 90 секунди
Ненад Стефановић, главни тужилац Вишег јавног тужилаштва, рекао је да оптужница у случају Бањска није подигнута, јер нису достављени докази који су од Косова тражени преко Мисије ЕУ за владавину права (ЕУЛЕX).
Некадашњи званичник Српске листе, највеће странке те заједнице на Косову, приведен је у октобру 2023. у Србији због случаја Бањска, али је убрзо пуштен.
Косовско тужилаштво терети укупно 45 особа за овај напад, од којих су тројица осуђена, док су остали у бекству.
Приштина га сумњичи и за ратне злочине
У априлу 2025. Специјално одељење Основног суда у Приштини издало је налог за хапшење контроверзног бизнисмена Милана Радоичића и 19 људи због сумње да су учествовали у ратним злочинима током сукоба на Косову 1999.
Осумњичени су за убиство 106 албанских цивила у Ђаковици и злостављање 300 људи, објавио је приштински портал Репортери одлуку судије за претходни поступак.
Злочин се одиграо код моста Талић у центру Ђаковице у периоду од 7. до 10. маја, а надлежни Радоичића и друге терете да су били међу униформисаним српским снагама.
„Ишли су од куће до куће и силом и претњама изводили све присутне, раздвајајући мушкарце од жена и деце, а потом су убили укупно 106 цивила албанске националности, чија су тела након рата пронађена у масовној гробници у Батајници, у Србији", наводи се у образложењу налога за хапшење.
Масовна убиства су догодила за време НАТО бомбардовања, у јеку сукоба безбедносних снага Слободана Милошевића, тада председника Савезне Републике Југославије, и припадника Ослободилачке војске Косова, које су сматрали терористима.
Радоичићев адвокат Горан Петронијевић оценио је тада да је реч „о промашају случајном или намерном".
„После 26 година да се утврди да је неко осумњичен за кривично дело из ратног хуманитарног права то је готово невероватно.
„На основу материјалних доказа са којима сам ја упознат, ови догађаји и овај простор и време апсолутно немају везе с Радоичићем", казао је тада Петронијевић за ББЦ.
Готово осамнааест година од проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 121 државе, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk






















