Швајцарска отвара тајне архиве о доктору Менгелеу, 'Анђелу смрти' из Аушвица

Федерална обавештајна служба Швајцарске коначно ће отворити годинама чуване тајне архиве са документима о озлоглашеном нацистичком ратном злочинцу, доктору Јозефу Менгелеу, саопштили су из те службе, иако нису нагласили када ће се то десити.

Менгеле је избегао из Европе после Другог светског рата, али је касније било гласина да је проводио време у Швајцарској, иако је издата међународна потерница за њим.

Историчари су више пута захтевали приступ документима, што су швајцарске власти досад одбијале.

Менгеле је био лекар који је служио у Вафену, борбеној јединици нацистичких Шулцштафен (СС) дивизија.

Током рата био је распоређен у логору Аушвиц који се налазио у окупираној Пољској, где је одлучивао ко ће бити послат у гасне коморе.

Процењено је да је у Аушвицу убијено око 1,1 милион људи, од чега је било милион Јевреја.

Менгеле је био познат и као „Анђео смрти", а користио је заробљенике у логору, пре свега децу и близанце, за садистичке медицинске експерименте, пре него што би их послао у смрт.

Менгеле је после рата, као и многи други нацисти, брзо скинуо нацистичку униформу и променио име.

Уз помоћ лажног идентитета, Црвени крст му је издао пасош у конзулату Швајцарске у Ђенови, граду на северу Италије, што је нациста искористио да избегне у Јужну Америку.

Такви документи били су намењени хиљадама људи широм Европе који су били расељени или су остали без државе током рата, али су их добили и неки нацисти који су покушавали да побегну од суђења.

Црвени крст је касније упутио извињење због те чињенице.

Али, како је Менгеле повезан са Швајцарском?

Иако је 1949. побегао из Европе, Менгеле је са сином Ролфом 1956. ишао на скијање на Швајцарске Алпе.

Тај податак је познат од 1980-их.

Према званичним информацијама, после тога је до смрти живео у Јужној Америци.

Али, швајцарска историчарка Регула Бошлер увек се питала да ли се Менгеле враћао у Европу, посебно пошто је издата међународна потерница за његово хапшење 1959.

Бошлер је истраживала могућу улогу Швајцарске као транзитне земље за бег нациста после рата, а открила је да је у јуну 1961. аустријска обавештајна служба упозорила Швајцарску да Менгеле путује са лажним документима и да би могао да се налази Швајцарској.

У међувремену је његова супруга изнајмила стан у Цириху и затражила стално пребивалиште у том граду.

„Чини се да имамо доказе да је Менгеле планирао пут у Европу 1959.

„Зашто би госпођа Менгеле изнајмила стан у Цириху?", каже Регула Бошлер за ББЦ.

Апартман је био смештен у скромном предграђу, иако је породица Менгеле имала новца и за много луксузнији смештај.

Али, изнајмљени стан био је близу међународног аеродрома.

Бошлер је имала увид у документе полиције у Цириху, који доказују да је 1961. стан стављен под присмотру, а полиција је забележила да је госпођа Менгеле чак возила њен фолксваген у пратњи неименованог мушкарца.

Да ли је то био њен супруг?

Хапшење криминалца са потернице, што је Менгеле био 1961, морала би да изврши федерална полиција Швајцарске.

Бошлер је 2019. затражила да прегледа документе из Швајцарског федералног архива.

Тада су је одбили.

Архив је био запечаћен до 2071. због националне безбедности и заштите шире породице злочинца.

Бошлер није била ни прва, ни последња чији је захтев одбијен.

Историчар Герард Ветстајн је покушао 2025, али су и њега одбили.

„Деловало је бесмислено. Ако држе архив затвореним до 2071, то подгрева теорије завере, сви кажу да 'сигурно нешто крију'", казао је Ветстајн за ББЦ.

Историчар се жалио на ту одлуку на суду, али процес је био скуп и покренуо је јавну кампању прикупљања новца за судске трошкове.

„Сакупили смо 18.000 швајцарских франака (23.000 долара) за само неколико дана", испричао је.

Тада су из Федералне обавштајне службе коначно променили став, иако су у саопштењу издатом у мају навели да ће отварање архива потрајати.

„Тражилац ће добити приступ подацима, али још треба дефинисати под којим условима", наводе.

Ипак, нису сви убеђени да ће архивска грађа открити превише о Менгелеу.

Саша Зала, председник Швајцарског друштва историчара, „апсолутно је сигуран да тамо нема ничег важног о Менгелеу", али верује да може бити повезница за страним доушницима или страним обавештајним службама.

До краја 1950-их, израелски Мосад је активно пратио нацистичке бегунце и ратне злочинце, а Зала верује да су због тога били у контакту са колегама из Швајцарске.

То би могао да буде разлог зашто швајцарске власти нису желеле да откривају документе, у којима често могу да буду осетљиве информације о страним службама.

Али, да ли је једноставно помињање Мосада у контексту његовог чувеног лова на нацисте од пре 70 година заиста толико осетљиво?

„То показује сву глупост процеса декласификације без знања историје.

„Овако администрација подстиче теорије завере", сматра Зала.

Други историчари, попут Јакоба Танера, сматрају да инсистирање на поверљивости докумената више говори о Швајцарској, него што ће они моћи да открију о Менгелеу.

„То је сучељавање националне безбедности и историјске транспарентности, а прво увек односи превагу у Швајцарској", каже Танер.

Танер је био члан комисије Бергијер током 1990-их, која је истраживала односе Швајцарске, неутралне државе током Другог светског рата, са нацистичком Немачком, а посебно улогу швајцарских банака.

Позната му је осетљивост тог питања у Швајцарској и срамоте ове земље због улоге у Другом светском рату, када су јеврејске избеглице враћане са швајцарске границе, док су банке из те земље задржавале новац јеврејских породица које су умирале у немачким логорима.

„Проблем је када једна демократска земља и даље држи ове документе запечаћеним", оцењује Танер.

Историчар верује да постоји вероватноћа да је Менгеле 1961. био у Швајцарској.

Озлоглашени нациста Адолф Ајхман је ухапшен у Аргентини 1960. у акцији Мосада, а постоје подаци да су други нацистички злочинци који су живели у Јужној Америци веровали да су тамо под превеликим ризиком, док би у Европи, где су имали рођаке и пријатеље, били безбеднији.

Танер наводи пример нацисте Волтера Рауфа, који је после рата избегао у Чиле, али је проводио време у Немачкој 1960.

Један историчар из комисије Бергијер добио је дозволу 1999. да накратко прегледа документе о Менгелеу, али је закључио да на основу њих није могуће ни доказати, ни одбацити веровање да је боравио на територији Швајцарске.

Али, могао је да прочита само неколико редова од укупно 24 тома, колико има целокупни извештај о рату у тој архиви.

Документи су касније поново запечаћени, а тај стручњак је умро пре седам година.

Сада није познато када ће поново постати доступни, а наводи Федералне обавештајне службе о „условима и захтевима" за то Ветстајну делују злослутно.

„Плашим се да ћемо добити документ у којем је више тога сакривено, него откривено", каже историчар.

Бошлер такође сумња да ће подаци бити цензурисани.

„Не верујем им уопште. Плашим се да ће изгледати као Епстинова документа.

„Зашто су ови документи о Менгелеу запечаћени толико дуго?", поставља реторичко питање историчарка.

Менгеле је деценијама мистериозна личност, око које круже многе гласине и теорије завере.

Никада није ухапшен, ни осуђен за страшне злочине.

Када је умро 1979. у Бразилу, сахрањен је под лажним именом.

Али, гласине настављају да круже.

Ексхумиран је 1985. и тек је 1992. утврђено ДНК тестом да је тело његово.

Да ли је икада био у Швајцарској?

Да ли га швајцарске власти једноставно нису приметиле?

Или су зажмуриле на једно око на његово присуство, које би могло да донесе срамоту земљи и нежењену пажњу, уколико би тамо био ухапшен?

И да ли је и то, као и много тога повезано са Менгелеом, само трач?

„Можда никада нећемо сазнати истину", каже Ветстајн.

„Никада нећемо знати да ли је био овде или не... али можда ћемо макар имати јаснију слику", закључује историчар.

Погледајте причу Олега Мандића, који је као дечак преживео боравак у Аушвицу:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk