'Jedan čovek, pero, papir': Preminuo karikaturista Predrag Koraksić Koraks

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks umro je u 94. godini, saopštili su iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), čiji je bio jedan od osnivača.

Najpoznatiji po karikaturama inspirisanim društvenim i političkim temama i događajima, počeo je da ih objavljuje još davne 1950. godine u časopisu Jež.

Kasnije je duže od tri decenije radio u listu Večernje novosti, odakle je 1993. godine „udaljen iz političkih razloga", posle čega nastavlja svoj rad u nezavisnim medijima poput Vremena, Danasa, Borbe, Peščanika i Radija Slobodna Evropa, navode iz NUNS-a.

„Decenijama je svojim karikaturama branio pravo na slobodno mišljenje i slobodu izražavanja, ostavljajući neizbrisiv trag u novinarstvu, medijskoj kulturi i javnom životu Srbije.

„Prepoznatljiv crtež i britak humor bili su simbol otpora autoritarnosti, nacionalizmu i zloupotrebi moći", dodaje se u saopštenju.

Njegov kolega, karikaturista Dušan Petričić, u jednoj rečenici opisuje život i stvaralaštvo Koraksa: „Bio je čestit, beskompromisan čovek, izuzetno pošten, a prave političke karikature bez poštenja nema."

Redakcije i države su nestajale, predsednici i vlasnici se menjali, a on je beležio, tumačio, opominjao, ogoljavao, napominje Ana Martinoli, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

„Jedan Koraksov crtež mogao je da postigne efekat koji ni najduži komentar nije uspevao", kaže Martinoli za BBC na srpskom.

Značaj Koraksovog rada, prema Petričiću, jeste u tome što je vratio političku karikaturu novinarstvo.

„U socijalističkom periodu politička karikatura se više bavila umotanim, zavijenim filozofskim idejma nego konrkretnim političkim likovima.

„Kada je krenula diktatura Miloševića (Slobodana, bivšeg predsednika Srbije i haškog optuženika, op.a) u ovoj zemlji, vratio je na scenu nešto na šta smo zaboravili – a to je prava politička novinska karikatura preko koje su čitaoci mogli svakodnevno da prate konkretne političke likove koji im rade o glavi i organizuju živote", kaže Petričić za BBC na srpskom.

Uz rad sa studentima, kojima je objašnjavala šta je politička karikatura, šta ona može da uradi što tekst ne može, Martinoli je videla Koraksov rad potpuno drugim očima.

„Tada shvataš da jedna njegova linija sadrži više medijske teorije nego tri akademska rada."

Petričiću je pogled na Srbiju sa strane, iz Kanade gde je živeo dve decenije, potvrdio koliko su značajne Koraksove karikature za javnost Srbije.

„Uverio sam se do koje mere jedan beskompromisan čovek, a pri tom sjajan profesionalac, može da pomogne naciji da preživljava teške trenutke u istoriji. On će sasvim sigurno ostati zapamćen u velikoj meri po tome", kaže Petričić za BBC na srpskom.

Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi, bio je počasni član NUNS-a i dobitnik brojnih priznanja, među kojima je i orden Legije časti u Francuskoj.

„On nije bio uz nezavisne medije. On jeste bio nezavisni mediji, u najčistijem obliku.

„Jedan čovek, pero, papir. Bez vlasnika, bez uredničke linije, bez algoritmа", kaže Ana Martinoli.

Kao da opisuje crnobeli autoportret Koraksa, na kojem drži blok, bočicu sa tintom i kist, i odlučno sa psom ide u zacrtanom pravcu.

'Ubitačni humor' i 'presude u karikaturama'

Decenijama je bio poznat kao oštri kritičar političkih sistema u Srbiji i Jugoslaviji, činivši to crtežom, bez reči.

Zbog toga je napustio Večernje novosti, posle dugog staža, tokom 1990-ih.

„Ako neko od mudrog rukovodstva odluči da se karikatura ne objavi, ja ću napustiti taj list", rekao je mnogo godina kasnije u intervjuu za BBC na srpskom.

Karijeru je vodio „lepo i uspešno sve dok 1990. godine nije otvoren disciplinski postupak protiv mene jer nisam želeo da crtam karikature koje glorifikuju začetak Miloševićevog režima", kazao je za list Blic.

„Niko nije ni pomislio da me urazumi jer su znali za moj karakter, ali su mi odbijali od plate i šikanirali me na različite načine", dodao je.

Više puta se zbog toga našao i na udaru najviših funkcionera, kao 2018. posle objavljivanja karikature na kojoj nacisti Adolf Hitler i Jozef Gebels drže u naručju tadašnje poslanike Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića.

Na ideju je došao dok je gledao prenos Skupštine i čuo kako poslanik Aleksandar Martinović govori da list Danas sprovodi „harangu protiv SNS-a koja je nezabeležena još od vremena Gebelsa i Hitlera".

„Humor je ubitačan za totalitarne režime, karikature su presude", rekao je tada Koraks novinarima.

Posle više od sedam decenija rada, ali i društveno-političkih problema koji se ne menjaju mnogo na Balkanu, često mu se dešavalo da na istu temu uradi više karikatura.

Tu bi, ponekad, došlo do krize inspiracije, ispričao je 2018. u intervjuu za BBC na srpskom.

„Postoji ogroman broj karikatura koje sam već uradio na određene teme i sada, ja imam problem da napravim novu karikaturu na istu temu. To zaista nije jednostavno.

„Tada kopate, vučete, tražite", kazao je Koraksić.

Ko je bio Predrag Koraksić

Pogledajte kako se izložba Koraksa i Petričića preselila iz Lazarevca u Beograd

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk