Употреба хербицида у српској пољопривреди: 'Прскај, нема везе'

Радујем се пролећу, али ме некад измори и сама помисао на редовно кошење траве у селу где ми живи мајка.

Велико двориште, воћњак и травњак испред куће - на то оде и неколико сати непрекидног рада, ако не рачунам кратке паузе за воду и да сипам бензин у косилицу.

Волим када је трава здраво зелена.

Чини ме срећном и мирном, иако тамо не живим.

Међутим, понекад је довољан само поглед мало даље од моје баште да ме растужи комшијска пожутела трава.

„То је да полудиш шта раде, јер их мрзи да косе траву, па попрскају 'тоталом' и мисле да су мирни.

„Као да им није довољно што поред тога посаде башту“, увек љутито добаци друга комшиница, док ја гунђам, више за себе.

Тотални хербицид је неселективно средство за сузбијање корова, које уништава скоро све зелене биљке са којима дође у контакт.

Најпознатија материја у овим хербицидима је глифосат.

Извештај Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ) Светске здравствене организације из 2015. године утврдио је да је глифосат „вероватно канцероген“.

Временом се створила отпорност биљака на глифосат, па је дошло до пораста употребе хербицида, који могу да буду штетни за инсекте опрашиваче и друге дивље животиње.

„Вишегодишња употреба у кућној башти може да доведе до кумулативних ефеката на микробиолошки диверзитет земљишта који се можда мање јављају при једнократној професионалној примени на великим површинама.

„Глифосат се разграђује у биолошки активна једињења која потенцијално дуго остају присутна у земљишту", каже Андреја Рајковић, микробиолог и професор Пољопривредног факултета у Београду, за ББЦ на српском.

У Министарству пољопривреде Србије рекли су да сви могу да купе средства за заштиту биља у пољопривредним апотекама.

„Фитосанитарна инспекција контролише примену средстава за заштиту биља код пољопривредних произвођача", кажу из министарства за ББЦ на српском.

Глифосат се користи широм света у великим количинама и добио је поновно одобрење на 10 година, што значи да је прошао строгу регулативу ЕУ, објашњава Драгица Бркић, професорка на Катедри за пестициде и хербиологију Пољопривредног факултета у Београду за ББЦ на српком.

„Људи га олако користе, јер нико неће да копа или да чупа корове", каже Бркић.

Продаја хербицида без контроле?

Када сам се распитивала у једној од пољопривредних апотека у Панчеву, граду недалеко од Београда, не због себе, већ због текста, рекли су ми да без проблема могу да купим неки од тоталних хербицида.

Чак су ме добродушно и посаветовали да попрскам све травнате делове између цигли, али и земљу пре него што посадим башту, како би коров био уништен и пре ницања поврћа.

„Наравно, сачекајте једно две недеље да мало прође каренца, па можете слободно да садите.

„Можете и овај да узмете, он је око 1.000 динара, растворите га у 10 литара воде и може да се третира велика површина“, рекла ми је старија жена која ради у пољопривредној апотеци, не желећи да се представи.

Каренца је период од третирања биљке неким средством до момента када може да се користи.

„Само причају да не ваљају и да су опасни, а нама је већ загађен ваздух у Панчеву због индустрије", додаје та продавачица.

Из Министарства пољопривреде кажу да је контрола промета средстава за заштиту биља у надлежности фитосанитарне инспекције.

„Гледа се да ли пестициди који се налазе у промету испуњавају законом прописане услове за продају, да ли ти који продају имају све обавезне услове за обављање овог посла“, кажу из министарства.

„Људи, за сада, могу слободно да купују средства за заштиту биља у пољопривредним апотекама“, рекли су за ББЦ.

Разлика између професионалне и 'рекреативне' употребе

Професионалци су законски у обавези да користе рукавице, заштитне наочари и респираторе, док људи за кућну употребу то ретко користе, каже Рајковић, професор Пољопривредног факултета у Београду.

Указује да ова опасна средства могу да уђу у организам преко коже.

„Истраживањима су пронађени метаболити (међупроизводи метаболизма) глифосата у урину људи који су га користили у башти, без директног контакта са устима или очима.

„Парадокс је у томе што нека регулаторна тела процењују само чисти глифосат, а не формулацију која се продаје", каже Рајковић.

У складу са важећим Законом о средствима за заштиту биља сви који користе ова средства на малим површинама (окућнице, баште или вртови) не сматрају се професионалним корисницима.

Законом је прописано да су професионални корисници пољопривредници.

Ни мене нико у апотеци није питао да ли имам регистровано газдинство и да ли сам пољопривредница.

Можда би то урадили да сам тражила веће количине.

Колико су хербициди канцерогени?

Међународна агенција за истраживање рака је 2015. године класификовала глифосат као 'вероватно' канцероген за људе, пре свега на основу епидемиолошких доказа о не-Хочкиновом лимфому код пољопривредних радника и оштећењу ДНК у људским ћелијама, што је веома битно, објаснио је Рајковић.

„Међутим, америчка Агенција за заштиту животне средине и Европска агенција за безбедност хране тврде да при реалним нивоима изложености не постоји канцерогени ризик", каже.

Глифосат успорава одређене ензиме које имају цревне бактерије, објашњава микробиолог.

„Постоји одређена веза између нивоа глифосата у урину и мање различитих микроорганизама код људи.

„Узрочно-последична веза код људи је тешко доказива, али забрињава то што цревна флора регулише имунитет, упале и одређена хронична обољења".

Тако супротстављени ставови, две велике и значајне међународне агенције, стварају недоумице како поступити, а да се притом, на најбољи начин, спрече могуће штетне последице и заштити здравље људи, каже Драгица Бркић са Пољопривредног факултета.

Како је у Хрватској?

Употреба свих средстава за заштиту биљака на основи глифосата, регистрована је у Хрватској и дозвољена је њихова употреба, потврдили су за ББЦ у Министарству пољопривреде бивше југословенске републике, сада чланице ЕУ.

„Све је у складу са критеријумима која вреде у Европској унији.

„Поступак одобравања активних супстанци и средстава за заштиту биља у ЕУ један је од најстрожих у свету“, навели су у писаном одговору из Министарства пољопривреде Хрватске.

Свако средство се додатно преиспитује на државној основи, како би се узела у обзир нова сазнања, али и нови критеријуми, додали су.

Када се одлуком у Бриселу, у централи 'владе ЕУ', неко средство забрани или ограничи, Хрватска је прати укидањем регистрације или смањењем примене, уверавају.

Током 2025. године, у оквиру Националног програма праћења остатка пестицида у и на храни контролисано је 575 узорака, а само у два одсто је било остатака пестицида, додају.

„У одређеним подручјима може да се забрани употреба хемијских пестицида, као што су места јавне зелене површине или вртови, непосредна близина здравствених објеката, спортски и рекреативни терени, школска и дечија игралишта, резервати или национални паркови", кажу у Министарству пољопривреде Хрватске.

Пестициди намењени професионалним корисницима могу да се продају само онима који имају потврду о завршеној обуци, додају.

Обука професионалних корисника средстава за заштиту биља обавезна је и у Србији и почела је током 2025. године, кажу у Министарству пољопривреде Србије.

ЕУ не забрањује, али ограничава

Остаци глифосата најчешц́е су у соји, кукурузу, сочиву, пасуљу и пшеници, наводи Европски савет за информисање о храни (ЕУФИЦ).

ЕУ је поставила безбедносне границе за максималну количину остатака у храни.

Европска агенција за хемикалије и ЕФСА су дошле до закључка да глифосат није канцероген (са потенцијалом да изазове рак), иако га је ИАРЦ класификовао као „вероватно канцероген“, пише ЕУФИЦ.

Глифосат је одобрен у Европи до 2033. године, са ограничењима.

Тако је у Француској и Холандији забрањен за кућну употребу, а у Немачкој не сме да се користи у парковима, на јавним површинама, у зонама воде и има ограничену употребу у пољопривреди.

Овај хербицид у Белгији може да се користи само за професионалне сврхе.

Аустрија је покушала да га забрани потпуно, али није успела због ЕУ правила, па је његову употребу строго ограничила, наводи ЕУФИЦ.

Тоталом 'само' по корову

Јован Анђелковић из Београда није пољопривредник, али има викендицу на Космају.

Не одлази тамо често, па му је и кошење траве велики проблем, јер кад оде на викенд, не жели да му двориште изгледа као џунгла.

„Купио сам неки тотал у пољопривредној апотеци, попрскао сам и не размишљам више.

„Ако једног дана тамо будем живео сигурно да то нећу да радим, јер трава не изгледа лепо после тога, али сада немам много избора", каже Анђелковић.

На друштвеној мрежи Редит недавно се повела прича о употреби тотала.

„У Нишу сам видео да прскају тотал око Тврђаве и у близини.

„Један мој рођак воли да попрска око међе, осушио ми једну шљиву, деградирао земљиште.

„Ове године сам запретио тужбом, па ћемо да видимо", написао је корисник из највећег града на југу Србије.

Неки су написали и да такве случајеве треба пријавити фитосанитарној инспекцији, а други да не верују да би било ко од надлежних реаговао због коришћења тотала.

Од кошења траве вероватно јесте лакше, али сам сигурна да се још нећу латити тотала.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk