Вучић најављује просечну плату од 1.200 евра, пензионерима 'легла' помоћ

Аутор фотографије, Fonet
- Аутор, Дејана Вукадиновић
- Функција, ББЦ новинарка
- Објављено
- Време читања: 7 мин
Прво обраћање после расписивања ванредних парламентарних избора Александар Вучић, председник Србије, посветио је његовој омиљеној теми - економији и, како тврди, привредним успесима и резултатима у побољшању животног стандарда људи.
Дилему зашто нису расписани и председнички избори, Вучић је делимично отклонио, рекавши да ће оставку поднети крајем септембра како би у кампањи за парламентарне учествовао као „обичан човек".
Његов други председнички мандат истиче 2027, али је већ раније најавио да ће избори за ову функцију бити одржани неколико месеци после парламентарних.
Према Уставу, нико не може да буде председник више од два пута.
Просечна плата у децембру биће 1.200 евра, рекао је, што би било повећање од око 200 евра (тренутна је 120.000 динара или 1.026 евра).
Уочи расписивања парламентарних избора, власти су најавиле и да ће пензионери добити једнократну помоћ - у зависности од износа пензије - а сви пунолетни грађани по 6.000 динара.
Тај пакет мера вредан је 374 милијарди динара, рекао је Вучић, а владајућа коалиција је у скупштини усвојила измене буџета како би новац био исплаћен.
„Већ после пет ујутру 14. септембра, прокњижене су све уплате. укупна вредност само овог дела пакета је око 50 милијарди динара", изјавио је Синиша Мали, министар финансија.
Вучић тврди и да је „Србија међу најмање задуженим земљама у Европи".
Јавни дуг Србије за 2025. био је 39,21 милијарди евра, што је око 44,4 одсто бруто домаћег производа (БДП), према извештају достављеном Скупштини Србије.
Највећу главобољу задаје му криза у енергетици, за коју каже да постаје „неиздржива" због ратова на Блиском истоку и Русије и Украјине.
Због раста цена нафте цене дизела и бензина у Србији непрестано расту, али је Вучић рекао да се цене неће мењати ове недеље, већ ће се држава „жртвовати" тако што ће ускратити себи приходе од акциза да „људи не би плаћали скупље гориво".
Гориво у Србији је месецима најскупље у односу на земље у суседству, а после последњег повећања 4. септембра, цена евродизела је на историјском максимуму.
„Од 15. марта до 31. августа ове године, изгубили смо око 200 милиона евра (од смањивања акциза). То је све држава платила... губићемо све већи и већи новац", рекао је он.
Вучић тврди и да је стопа раста БДП-а - свега што земља произведе - „у првих пет у Европи, рачунајући и Турску".
'Само да ратови престану'
„Уздам се у Бога и памет људи", одговорио је Вучић на питање шта је потребно да ситуација у енергетици буде боља.
„Да престану сви ратови", додао је.
Сутуацију у енергетском сектору описао је као „тешку".
„Постаје неиздрживо", каже.
Наводећи да је цена нафте на светском тржишту 11. септембра достигла цену од 108 долара по барелу, што је највише у неколико месеци откако су обновљени сукоби на Блиском истоку, Вучић је рекао и да је „за нас проблем и кад је цена 90 долара по барелу".
„Цена дизела и бензина би требало да поскупи по четири динара, али неће, остаће иста”, рекао је он.
Према ранијој одлуци Владе Србије, цене дизела, бензина и другог горива мењају се сваких седам дана.
Тренутно литар евродизела кошта 234, а бензина 205 динара.
Сједињене Америчке Државе (САД) и Израел покренули су рат против Ирана 28. фебруара, а једна од највећих последица била је раст цена нафте на светском тржишту.
Томе је допринела и иранска блокада Ормуског мореуза, кључне поморске руте кроз којом се годишње превезе петина светске нафте.
После споразума САД и Ирана средином јуна о примирју, сукоби су сада обновљени, а након релативног смиривања на нафтном тржишту, цена овог енергента опет је скочила на изнад 100 долара по барелу.
„Рат са Ираном се неће завршити пре одржавања новембарских избора средине мандата у САД", рекао је Доналд Трамп, председник САД, на предизборном скупу његове Републиканске странке у Даласу.
До тада цене нафте нец́е пасти, додао је.
'Просечне плате као у Румунији'
Док је криза у енергетици тешка, у привреди је, према речима Вучића, ситуација „стабилна".
Најавио је и да ће просечна плата у децембру 2026. бити 1.200 евра, „колико је у Румунији, чланици Европске уније (ЕУ) од 2004."
Просечне зараде крајем 2025. у Србији су биле око 109.000 динара.
Плате у јавном сектору од 1. децембра биће веће за осам одсто, док ће зарада запослених у центрима за социјални рад и домовима за старе бити увећана за 12 одсто, најављује Вучић.
Запослених у поменутим социјалним службама је око 15.000.
Они ће „добити највеће повећање", рекао је Вучић.
За медицинске сестре, односно техничаре, намењени су посебни новчани додаци, „због изузетно тешког посла од којег се људи склањају“, каже он.
'Знате колико бринем о вама': Вучићево писмо пензионерима
Од доласка на власт 2012, Вучић и Српска напредна странка (СНС) готово редовно говоре о пензионерима, који чине значајан удео у бирачком телу.
Данима пре него што је расписао парламентарне изборе, на адресе пензионера стигло је Вучићево 'лично' писмо у којем им је захвалио што су „изградили Србију, чували је и штитили".
„Они који бригу о вама изједначавају са куповином гласова, очигледно сматрају да сте похлепни.
„Имају толико лоше мишљење о вама и о нашем народу да очекују да заборавите како је борба за вашу добробит мој приоритет више од 12 година", написао им је између осталог Вучић.

Аутор фотографије, Privatna arhiva

Аутор фотографије, Privatna arhiva
Ово Вучићево обраћање коштало је око пола милиона евра, пре свега штампање папира, али и да није јасно ко је сносио трошкове, објавио је лист Данас.
Вучић је и 2018. слао писма захвалности пензионерима због њихове „жртве“ после смањења пензија током претходне четири године.
Писма су слата у име председника Србије и СНС-а, а напредњаци су, према тадашњој Вучићевој најави, требало да сноси трошкове, пише Данас.
Уврежено је мишљење да пензионери чине језгро гласова за СНС и Вучића, али о томе нема прецизних и поузданих података.
На председничким изборима 2022, Вучић је добио више од два милиона гласова, односно 58,59 одсто гласова од близу 58 одсто изашлих.
Од 1. децембра, пензије ће порасти за 7,5 одсто, рекао је Вучић.
У Србији има нешто више од 1,65 милиона пензионера, а већина њих месечно прима нешто више од 50.000 динара, пише сајт Каматица.
Значајан број пензионера - око 300.000 - прима најнижу пензију од око 31.000 динара, а свега 72 људи имају пензију од 230.000 динара месечно, додаје исти извор.
„Трудимо се да нам пензије прате плате, размишљамо о будућности, а не о изборима", тврди Вучић.
Погледајте због чега је било проблема када се давала помоћ од 100 евра 2022.
Пакет мера - традиционално пред изборе
Као и претходних година уочи избора, Вучић је најавио пакет мера за побољшање животног стандарда.
Новчану помоћ добиће пензионери, социјално угрожени, борци и енергетски угрожени купци.
Нешто више од 50 евра добиће сви пунолетни становници.
Прве исплате између 20.000 и 30.000 динара намењене пензионерима, почеле су да лежу на рачуне 11. септембра.
Економисти указују да је реч о краткорочном бољитку за становништво, али да ће се дугорочно одразити на финансијско стање земље.
Власт дели новац који реално нема, објаснио је Данило Шуковић, економиста и некадашњи члан Савета за борбу против корупције, за Инсајдер.
„Србија узима кредите по тренутно високим каматним стопама на светском тржишту да би грађанима поделила кеш, што значи да ће грађани кроз порезе тај 'поклон' вратити са каматом",
„Повећава се тражња, понуда остаје иста. То ће утицати на цене, нема дилеме. Само је питање колико“, додао је.
Фискални савет упозорава да привреда већ расте солидно, а да ће се овим подгрева инфлација, али и подстиче раст цена хране и основних намирница, поништавајући ефекат саме помоћи.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk



























