Srbija bira novu skupštinu 25. oktobra, Vučić cilja mesto premijera

U vremenu izrazitih podela u društvu i samo nekoliko dana pred drugu godišnjicu tragedije u Novom Sadu, što je iniciralo masovne antivladine proteste, u Srbiji će biti održani vanredni parlamentarni izbori.

Na predlog vlade, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz o raspuštanju skupštine i raspisao parlamentarne izbore za 25. oktobar.

„Želimo demokratsku utakmicu. Verujem da ćemo posle izbora izaći iz krize.

„Sa radošću ću da prihvatim svaki demokratski rezultat, čestitati protivnicima ako pobede, neću se ljutiti ako oni ne čestitaju, navikao sam", rekao je Vučić u televizijskom obraćanju.

„Glas Boga i odluka naroda mora da se poštuje", poručio je.

Vučić je ranije najavio da će posle parlamentarnih biti održani i predsednički izbori.

Njegov drugi petogodišnji predsednički mandat ističe 2027. godine, ali je rekao da će uskoro podneti ostavku i da će predsednički izbori biti održani u decembru ili januaru, najkasnije početkom februara.

Vučić je dobio podršku unutar vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i nekih koalicionih partnera, da bude nosilac liste na predstojećim izborima i da potom, ako dobiju poverenje birača, on predvodi novu vladu, što bi bio njegov treći premijerski mandat.

Biće ovo šesti izbori za republičku skupštinu otkako je 2012. na vlast došla SNS, koju je osnovao Vučić posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, Vojislava Šešelja koja mu sada pruža podršku.

Od tada, SNS je pobeđivao na svim izborima, uz kritike opozicije i evropskih organizacija o nepoštenim uslovima, ali predstojeći će biti najteži test za naprednjake.

U prethodne dve godine, od tragedije u Novom Sadu i pada nadstrešnice železničke stanice kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena, organizovani su masovni antivladini protesti, na kojima je vlast optuživana za korupciju koja je, smatraju, doprinela velikoj nesreći.

Omasovljenju protesta doprinelo je angažovanje studenata širom Srbije, koji su u međuvremenu postali i politička snaga, učestvujući na lokalnim izborima u nekoliko gradova i opština u zemlji, a takmičiće se i 25. oktobra.

Posle godinu dana protesta, studenti su od vlasti zatražili raspisivanje izbora, što su Vučić i SNS odbijali.

Antivladini protesti bili su obeleženi incidentima, neretko nasiljem, policijskom brutalnošću prema demonstrantima i duboko su podelili društvo.

Protiv nekih ljudi i organizacija pokretani su i krivični postupci zbog učešća u demonstracijama, a neki su, poput takozvane 'Novosadske šestorke' napustili zemlju u strahu od odmazde vlasti koja ih je optužila za „rušenje ustavnog poretka".

Opozicija, studenti i civilni sektor neprekidno optužuju vlast za korupciju, razne privredne afere, nerešavanje najtežih zločina, spregu sa kriminalnim organizacijama.

Sve to vlast kategorički odbija, uzvraćajući, bez pružanja dokaza, da su protesti organizovani i finansirani iz inostranstva i da ih kontrolišu strane službe.

Vučić je tvrdio da je reč o „pokušaju obojene revolucije" koju je on „pobedio".

Jedan od najupečatljivijih trenutaka antivladinih protesta zabeležen je 15. marta 2025. u Beogradu, kada je masovni skup prekinuo čudan, jak zvuk, za koji Vučićevi protivnici tvrde da je bio „zvučni top", što je on više puta negirao.

Do danas nije utvrđeno šta je primoralo hiljade ljudi u panični beg te noći u Beogradu.

Kako je BBC novinarka, koja je izveštavala sa skupa, doživela taj trenutak pročitajte u posebnom tekstu.

Ko bi sve mogao da bude na glasačkom listiću?

Za sada još nije poznato koje će sve stranke i koalicije biti na glasačkom listiću.

Nesumnjivo je da će na njemu biti SNS - sama ili u koaliciji sa manjim partijama, poput stranke penzionera, kao i desničarske Šešeljeve stranke, iz koje su potekli Vučić i mnogi sada najviši funkcioneri naprednjaka.

Na sednici Glavnog odbora SNS-a u Nišu, Vučić je najavio da će, ako SNS dobije dovoljno glasova za formiranje vlade, njegov kabinet imati daleko manje ministarskih mesta - samo 12 u odnosu na dosadašnjih 30 (sa potpredsednicima).

Očekuje se i dugonajavljivana 'Studentska lista' kojoj se, prema raznim istraživanjima javnog mnjenja, daju velike šanse za dobrim rezultatom.

„Izvori su raspisani posle 492 dana (od našeg zahteva). Vreme je za pobedu", poručeno je na nalozima 'Studenti u blokadi' na društvenim mrežama nekoliko minuta pošto je Vučić raspisao izbore.

Lista od 250 imena gotova je već mesecima i biće objavljena posle raspisivanja izbora, u skladu sa zakonskim rokovima i njihovom strategijom, rekli su predstavnici studenata za N1.

Na glasačkom listiću će biti i dugogodišnji partner SNS-a, Socijalistička partija Srbije, koja će na izbore u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom.

SPS je uzdrman unutarstranačkim podelama i izbacivanjem do sada istaknutog člana Branka Ružića, nekadašnjeg ministra prosvete.

U ranijim javnim nastupima, Ružić je kritikovao vlast zbog tragedije u Novom Sadu i izražavao razumevanje za studente i njihove proteste, zbog čega su ga kritikovali zvaničnici SNS-a.

Od isključivanja Ružića, neki odbori SPS-a su ga podržali.

Izvesno je će parlamentarna opozicija na izbore u više kolona.

Neke opozicione stranke, poput Demokratske stranke, Zeleno-levog fronta i Socijaldemokratske stranke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića najavile su podršku studentima.

Posle odluke ZLF-a da podrži studentsku listu, Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, Pokret slobodnih građana (PSG) i Srbija centar (SRCE) bivšeg komandanta Vojske Srbije Zdravka Ponoša, oformili su 'Platformu za evropsku Srbiju' i kao koalicija će izaći na izbore.

Predstavljaju se kao „jasna proevropska opcija na narednim izborima, nešto što i građani sami traže", kako je izjavila Marinika Tepić, poslanica SSP-a u Skupštini Srbije u emisiji 'Utisak nedelje'.

Nedavno su druge parlamentarne opozicione stranke, Narodni pokret Srbije (NPS) Miroslava Aleksića, Novo lice Srbije (NLS) Miloša Parandilovića i Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića 'Ćute' napravili savez „Narodna Srbija".

Savez je plod „dosadašnje dobre i uspešne političke i parlamentarne saradnje, a sa ciljem daljeg zajedničkog delovanja i koordinacije aktivnosti, između ostalog i izborne procese", zajednički su saopštile ove stranke.

U intervjuu portalu Nova, Miroslav Aleksić je odbacio krivicu njegove stranke što nije napravljen široki, jedinstveni opozicioni front.

„NPS će svaku odluku doneti isključivo racionalno i odgovorno, na osnovu istraživanja i procena šta je najbolje za pobedu nad Vučićevim režimom", rekao je Aleksić.

Pokret slobodnih građana odlučio je da na predstojeće izbore izađe samo ukoliko sve stranke okupljene oko Platforme za evropsku Srbiju i Narodne Srbije nastupe u jedinstvenoj koloni.

Ako široke koalicije ne bude, PSG će podržati studentsku listu pod uslovom da njeno delovanje i stavovi ne budu u suprotnosti sa osnovnim načelima pokreta, saopštili su.

Prema saznanjima televizije N1, PSG je odlučio da ipak ne izađe na predstojeće izbore.

Od ostalih parlamentarnih stranaka opozicije, za izbore se spremaju i Nova Demokratska stranka Srbije, stranka „Mi - snaga naroda" koju predvodi lekar Branimir Nestorović, kao i još neke manje stranke.

Nestorovićeva stranka će na izbore u koaliciji sa najmanje još jednim partnerom, Narodnom strankom, na čijem je čelu advokat Vladimir Gajić.

„Saglasni smo o gotovo svim ključnim pitanjima i nastupićemo u ideološki jasno definisanoj koaliciji, za razliku od mnogih opozicionih stranaka koje 'imaju veliki koalicioni potencijal jer nemaju čvrsta uverenja'", izjavio je Gajić, nekadašnji istaknuti član Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića.

Za sada je poznato da Pokret „Mi - glas iz naroda", koji predvodi dugogodišnji političar, pravnik i advokat Branko Pavlović, neće izaći na parlamentarne izbore.

Taj pokret je nastao cepanjem zajedničke stranke koju je predvodio Nestorović.

„Nama su pare ostale kod Nestorovića. Mi sasvim sigurno nećemo nastupiti na parlamentarnim izborima, jer nismo imali mogućnost da razvijemo logistiku koja je neophodna za bilo kakav ozbiljan politički rad“, rekao je Pavlović za K1 TV.

Američka omča oko NIS-a, poseta Zelenskog, fabrika robota sa Kinezima, sa Izraelcima dronovi

Izbor će biti održani u vreme kada Srbija na spoljnom planu i dalje balansira između Evropske unije, Kine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

Iako je deklarativno za evropski put, pregovori Srbije i EU godinama su u zastoju, a Brisel od Beograda traži uspostavljanje vladavine prava, poštovanje ljudskih prava, kao i usklađivanje sa politikom evropske zajednice.

Uprkos tome, Srbija, uz Belorusiju, ostaje jedina evropska zemlja koja nije uvela nikakav oblik sankcija, a prema Vučićevim rečima, dok je on na vlasti i neće.

Početkom avgusta, Srbiju je prvi put posetio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, što je podiglo obrve u Moskvi.

Odnose sa Vašingtonom, tačnije administracijom predsednika Donalda Trampa, srpske vlasti opisuju kao sve bolje i prisnije, iako nad srpskom privredom visi mač američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), vitalnoj za funkcionisanje zemlje, zbog većinskog ruskog vlasništva.

Ipak, kao najvažnijeg partnera Srbije, Vučić stalno potencira Kinu i njene investicije, iako ekonomski stručnjaci ukazuju na negativne efekte te saradnje i da se Srbija sve više zadužuje.

Usled ratova Rusije i Ukrajine i na Bliskom istoku, cene energenata su sve više, a potrošači u Srbiji plaćaju najviše za gorivo od zemalja Balkana, pokazala je BBC analiza.

Međutim, Vučić se stalno hvali privrednim uspesima zemlje, tvrdeći da je rast standarda građana Srbije iz dana u dan sve bolji i da je država stigla i prestigla sve zemlje regiona.

Uoči izbora, Vučić je u Šapcu otvorio fabriku robota u Evropi, u saradnji sa kineskom kompanijom.

Najavljuje i da će za šest meseci u Srbiji biti otvorena velika fabriku dronova, zajedno sa Izraelom.

Srbija, zemlja vanrednih izbora

Od 14 parlamentarnih izbora u modernoj istoriji Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, redovno se glasalo samo četiri puta - 1990, 1997, 2012. i 2020. godine.

Vanredno u čak 10 navrata.

Uskoro će i 11.

A od 2012. i dolaska SNS na vlast, na birališta se išlo pet puta, od čega četiri puta vanredno, uprkos „stabilnoj većini, izostanku institucionalne krize ili krize legitimiteta", izjavio je ranije Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), za BBC na srpskom.

„Izbori se poslednjih godina koriste kao taktika ostajanja na vlasti, raspisuju se samo kada se vrlo dobro može očekivati njihov ishod", rekao je tada Nedeljkov.

SNS je svaki put ubedljivo pobedio.

Prvi put već 2014, samo dve godine po dolasku naprednjaka na vlast.

U obrazloženju tadašnjeg premijera, današnjeg ministra unutrašnjih poslova, Ivice Dačića, navodi se da „dalje ostvarivanje započetih ciljeva i reformi iziskuje najvišu političku podršku građana Srbije".

Premijer je postao Aleksandar Vučić, do tada ministar odbrane i „prvi potpredsednik vlade“, koji je u međuvremenu stekao veliku popularnost.

Vučić već 2016. traži novi izlazak na birališta.

„Za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna je nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe", pisalo je u Vučićevom obrazloženju.

Ipak, on se već 2017. kandiduje za predsednika i pobeđuje glavnog konkurenta Sašu Jankovića, bivšeg zaštitnika građana.

Usledili su redovni parlamentarni izbori 2020. godine, koje je bojkotovao veliki broj opozicionih stranaka i kada SNS osvaja najveći broj glasova u istoriji - 63 odsto.

Vanredno se potom glasalo 2022, zajedno sa predsedničkim, kada Vučič u trci protiv opozicionog kandidata Zdravka Ponoša osvaja oko 60 odsto glasova.

Vučić je dobio više od dva miliona glasova.

Novi odlazak na birališta usledio je već 2023, posle talasa protesta zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" u centru Beograda i prigradskim selima.

Iako SNS i tada ubedljivo slavi (48 odsto glasova), opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja, čiji su nosioci bili Marinika Tepić i Miroslav Aleksić, ostvarila je najbolji rezultat od dolaska naprednjaka na vlast - 24 odsto glasova.

„Sve te vanredne izbore inicirala je vlast, iako za njih nije bilo političke potrebe - uvek je imala stabilnu parlamentarnu većinu", izjavio je ranije Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Kao njihov prvi cilj naglasio je „korišćenje trenutaka popularnosti naprednjaka", a drugi „satiranje razjedinjene, slabe i satanizovane opozicije“, koja je „u stalnim izbornim trkama ostajala kratkog daha“.

Istovremeno su, kaže, stalni porazi „psihološki demotivisali opoziciono nastrojeno biračko telo“.

Predsednici Vlade Srbije od 2012.

Od dolaska SNS na vlast do danas, petoro ljudi je vodilo vladu, s tim što je lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić tri puta obavljao tu funkciju.

Kao odani koalicini partner, Dačić je bio prvi premijer posle pobede SNS-a 2012. godine.

Vodio je vladu od jula 2012. do aprila 2014.

Potom je Aleksandar Vučić bio premijer - od 27. aprila 2014. do 31. maja 2017.

Na čelo vlade potom dolazi Ana Brnabić, prva žena u političkoj istoriji Srbije i prva otvoreno LGBT+ osoba.

Brnabić je vodila vladu ukupno sedam godina - od 2017. do 2024.

Vladu potom preuzima Miloš Vučević, bivši gradonačelnik Novog Sada i lider SNS.

U vreme Vučevićevog mandata dogodila se tragedija u Novom Sadu, a pod pritiskom je podneo ostavku u martu 2025. godine, nekoliko meseci posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u drugom najvećem gradu Srbije.

Vučević je ostavku podneo posle napada na studente u Novom Sadu tokom noći 28. januara 2025.

Od aprila 2025. do danas, vladu predvodi Đuro Macut, endokrinolog i profesor Medicinskog fakulteta, kao nestranačka ličnost, mada se on pridružio Vučićevom 'Pokretu za narod i državu' koji, uprkos njegovim najavama, nikada nije zaživeo.

Predsednici Srbije od 2012.

Samo dvojica su u poslednjih 14 godina obavljali funkciju predsednika koji prema Ustavu nema prevelika ovlašćenja, mada je Aleksandar Vučić često izlazio iz okvira nadležnosti šefa države.

Posle pobede nad Borisom Tadićem na izborima 2012, predsednik Srbije postao je Tomislav Nikolić koji je zajedno sa Vučićem prethodno napustio SRS Vojislava Šešelja i osnovao Srpsku naprednu stranku.

Nikolić je bio predsednik države pet godina, do maja 2017, kada ga je nasledio Vučić.

Vučićev drugi predsednički mandat ističe 2027. godine, mada je on najavio da će ga skratiti i da će raspisati predsedničke izbore koji bi bili održani do kraja ove ili početkom sledeće godine.

Prema Ustavu Srbije, niko ne može više od dva puta da se kandiduje za predsednika, a Vučić je dva puta biran za tu funkciju na kojoj je u kontinuitetu od 31. maja 2017.

Grafike: Teodora Ćurčić

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk