Кад и како Интерпол расписује потерницу

'Тражи се'

Ова кратка наредба међународне полицијске организације Интерпол покреће захтев колегама широм света да се укључе у потрагу за осумњиченим за неко кривично дело.

Предлог за расписивањем потернице може да упути једна од држава чланица, што Интерпол може да прихвати или одбије.

Тако је, према речима, Жељка Кочића, једног од бранилаца студената и активиста из Новог Сада оптужених за рушење државног поретка, Интерпол одбио захтев Србије да распише потерницу за њима.

„Вишем суду у Новом Саду је стигао допис да је Интерпол то одбио.

„У допису Интерпол моли органе Србије да не шаљу захтеве да се подигне потерница против те деце", тврди Кочић за ББЦ на српском.

ББЦ није имао увид у допис Интерпола који наводи Кочић.

Ни Министарство унутрашњих послова Србије (МУП) ни Интерпол нису одговорили на питања ББЦ новинара до објављивања текста.

Пошто се терете за „политичко кривично дело", Србија не може да користи канале или полицијске капацитете Интерпола у овом случају, цитира Кочић саопштење Интерпола.

Пред судом у Новом Саду у току је процес против 12 студената и анти-владиних активиста.

Њих шесторо је приведено у марту и провели су више од седам месеци у затворском, па кућном притвору.

Преосталих шесторо се у марту већ били ван земље, а од тада се нису враћали у Србију.

Интерпол омогућава сарадњу полицијских служби широм света у борби против криминала.

Организација је основана 1923. године у Бечу, а после паузе током Другог светског рата поново је почела да ради.

Седиште Интерпола је у француском граду Лиону, има више од 190 држава чланица, међу којима је од 2001. године и Србија, прво као део Савезне Републике Југославије, па државна заједница Србија и Црна Гора, а онда и самостално.

Основна улога Интерпола је помоћ полицијама различитих држава у размени информација, координацији међународних истрага и проналажењу осумњичених за одређена кривична дела.

Међутим, Интерпол нема овлашћења да хапси осумњичене, нити да покреће кривичне поступке.

Погледајте видео: Како Русија користи Интерпол за прогон противника

Ко подноси захтев за расписивањем потернице?

Свака држава чланица има Национални централни биро (НЦБ) Интерпола.

Преко бироа се национални полицијски органи повезују са другим државама и Интерполовим Генералним секретаријатом посредством безбедне глобалне комуникационе мреже - И-24/7.

НЦБ тражи потребне информације од других центара како би учествовао и помагао у истрази и тражењу осумњичених широм света, али и у матичној држави.

Управо Национални централни бирои могу да поднесу Интерполу захтев за расписивањем одређене потернице.

Ово одељење је у Србији при Управи за међународну оперативну полицијску сарадњу.

Интерполу и Међународни кривични суд (МКС) може да упути захтев за расписивањем потернице због потраге за људима осумњиченим за ратне злочине и злочине против човечности.

И Уједињене нације (УН) могу да траже расписивање у случајевима санкција које је увео њихов Савет безбедности (СБ).

Потерницу издаје Генерални секретаријат Интерпола и једном када је покрене, она је доступна свим државама чланицама.

Какве потернице постоје?

Црвена се расписује како би се пронашла локација или привремено ухапсили људи за којима се трага због кривичног гоњена или издржавања казне.

Више од 86.000 црвених потерница на основу судског налога државе која је поднела захтев подигнуто је закључно са 31. децембром 2025, према подацима на званичном сајту Интерпола.

Захтев се упућује по покретању кривичног поступка у држави која га и подноси, али не значи нужно да је реч о матичној земљи траженог појединца, објашњено је на Интерполовом сајту.

Црвена потерница није међународни налог за хапшење, али је сигнал полицијама држава чланица да могу привремено да притворе тражене појединце, док не буде покренут поступак изручења.

Управо се то десило белоруском политичком активисти Андреју Гњоту.

Годину дана је био у притвору у Србији, а ухапшен је на основу налога белоруског бироа Интерпола који га терети за утају пореза од око 300.000 евра.

За Гњотом је била расписана црвена потерница, а укинута је у јуну 2023, саопштили су тада из Генералног секретаријата Интерпола у писаном одговору за ББЦ на српском.

На црвеној потерници Интерпола био је и Дарко Шарић, ког медији описују као „једног од највећих нарко босова на Балкану".

Он се 2014. предао српским властима, против њега се води неколико судских поступака, а донета је и једна правоснажна пресуда.

Шарић је негирао све оптужбе, а тренутно издржава 15-годишњу казну затвора.

Интерпол је 2022. расписао потерницу за хапшењем Доа Квона, јужнокорејског држављанина осумњиченог за велику превару криптовалутама.

Он је те године ухапшен на аеродрому у Подгорици, у Црној Гори, са још једним држављанином Јужне Кореје.

До Квон је био шеф компаније за трговину криптовалутама током чијег краха су клијенти изгубили 40 милијарди долара.

Квон је, према одлуци Министарства правде Црне Горе, изручен Америци, иако га је потраживала и Јужна Кореја.

Црвена потерница је можда најпознатија, али није једина.

Жута се подиже како би се пронашли нестали, често малолетници, или да би се помогло у идентификацији људи који нису у могуц́ности да то сами учине.

Подигнута је у случају тада двогодишње Данке Илић из Србије која је нестала 2024. Још увек се не зна судбина ове девојчице.

Плавом потерницом се прикупљају додатне информације о идентитету, локацији или активностима људи који су под кривичном истрагом.

Да би се добиле информације о неидентификованим телима подиже се потерница црне боје.

Како би се упозорило на криминалне активности појединца који се сматра могућом претњом по јавну безбедност расписује се зелена.

Наранџастом се упозорава на догађај, појединца, предмет или процес који представља озбиљну и непосредну претњу по јавну безбедност.

Информације о начину деловања, предметима, уређајима и методама прикривања које користе криминалци добијају се подизањем љубичасте потернице.

Да би се идентификовала и пратила имовина стечена криминалним радњама расписује се сребрна потерница.

Интерпол - Специјална потерница Савета безбедности Уједињених нација (УН) издаје се за ентитете и појединце на мети санкција Комитета за санкције СБ УН-а.

Провера

Да би Генерални секретаријат Интерпола подигао потерницу, предлог за њено расписивање проверава Радна група за обавештења и ширење информација.

У тој вишејезичној групи су адвокати, полицајци и оперативни стручњаци.

Њихов задатак је да утврде је ли захтев у складу са правилником и Уставом Интерпола.

Генерални секретаријат одбија захтеве са политичким, верским, религијским или војним елементима, јер се тиме крши члан 3 Устава.

Тако је 2025. одбио да распише потерницу за Милорадом Додиком, тада председником Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ), на предлог Тужилаштва БиХ.

Радна група приликом процене разматра доступне информације.

Све земље чланице се обавештавају о одлуци и захтева се да уклоне све информације из националних база података.

Интерпол се годинама суочава са оптужбама да поједине државе, попут Русије, користе црвене потернице и дифузије, односно захтеве за лоцирање и привремено хапшење људи, како би у иностранству прогониле новинаре, активисте и пословне људе.

ББЦ је више од годину дана анализирао достављене податке узбуњивача из Интерпола и разговарао с људима који су се из погрешних разлога нашли на листи тражених, а чији животи су се окренули наглавачке.

Интерпол је за ББЦ оспорио закључке истраге, образлажући да имају уставну обавезу да остану неутрални и да су последњих година додатно ојачали заштитне механизме како би спречили злоупотребе.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk