Путин у Кини: Договор о изградњи великог гасовода, инјекција руској привреди

си ђинпинг и путин

Аутор фотографије, ALEXANDER KAZAKOV/KREMLIN/POOL/EPA/Shutterstock

Објављено
Време читања: 6 мин

Руски председник Владимир Путин дочекан је уз црвени тепих и војне почасти у Пекингу, а кинеског председника Сија Ђинпинга назвао је „драгим пријатељем“.

Током разговора употребио је и кинеску пословицу: „Чак и ако се нисмо видели један дан, изгледа као да су прошле три јесени“, која се обично користи за описивање чекања неког значајног догађаја.

Односи Москве и Пекинга достигли су „незапамћено висок ниво“, додао је.

Си је критиковао „једнострану хегемонију“ у свету и позвао на стварање „праведнијег система глобалног управљања“.

„Односи Кине и Русије ушли у нову фазу вец́ег напретка и бржег развоја“, рекао је Си, преносе кинески медији.

Током разговора, двојица председника су обновили планове о изградњи великог гасовода између Русије и Кине.

За сада нису објављени детаљи о пројекту „Снага Сибира 2“, једним од кључних питања привредне сарадње Москве и Пекинга, или временски оквир за његов завршетак.

Претходно договорени споразум је годинама био у застоју због неслагања око цене, али су две земље постигле „начелни договор“ о гасоводу, рекао је новинарима Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

„Неке нијансе још треба разјаснити, али разумевање вец́ постоји“, цитира речи Пескова руска државна новинска агенција РИА Новости.

Када пројекат буде завршен, процењује се да би Кина могла да добије до 50 милијарди кубних метара гаса годишње, преко Монголије, из гасних поља руског Јамала.

То је око 12 одсто укупне потрошње гаса у Кини, на основу процена из 2025. године.

Раније ове недеље, медији су пренели да су руски енергетски гигант Гаспром и Кинеска национална нафтна корпорација потписали прелиминарни споразум о изградњи гасовода.

С обзиром да је руска привреда под све вец́им притиском и санкцијама неких европских земаља и САД-а, пројекат ц́е имати велики значај за Русију.

Кина је главни трговински партнер Русије, а такође и њен највец́и купац нафте и гаса.

Током Путинове посете Пекингу требало би да буде потписано више од 20 споразума међудржавних споразума о трговини и технологији, као и декларација о „мултиполарном светском поретку“.

Путинова посета Пекингу уследила је неколико дана пошто је амерички председник Доналд Трамп посетио Кину.

Била је то прва Трампова посета Пекингу после скоро деценије.

Трамп је описао разговоре као „веома успешне“, док их је Си назвао „историјском прекретницом“.

На почетку сусрета, Си и Путин су разговарали и о енергетској сарадњи две земље.

Русија је „поуздан добављач енергије“, посебно у тренутку кризе на Блиском истоку, рекао је Путин.

Кина је и даље највец́и купац руске нафте и кључни савезник, упркос санкцијама.

Једна од тема сусрета Сија и Путина је и стање на увек нестабилном Блиском истоку, посебно америчко-израелских напада на Иран.

Ситуација на Блиском истоку је на „критичној прекретници“ и тренутно прелази из рата у мир, рекао је кинески председник, према медијима у Пекингу.

„Мој предлог од четири тачке за одржавање мира на Блиском истоку има за циљ да даље изгради међународни консензус, допринесе смањењу напетости и сукоба и промовише мир“, рекао је Си.

Путин и Си

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Председници Кине и Русије, Си Ђинпинг и Владимир Путин
си и путин

Аутор фотографије, REUTERS/Maxim Shemetov

путин и си

Аутор фотографије, REUTERS/Maxim Shemetov

Споразум о добросуседству и пријатељској сарадњи Кине и Русије је продужен, преносе кинески медији.

Стратешки споразум дефинише основу за мирне односе, привредну сарадњу и дипломатско и геополитичко ослањање између две земље.

У њему су и одредбе о војној сарадњи и одбрамбеним пактовима.

Двадесетогодишњи споразум потписали су 2001. године, а продужен је за још пет година после истека у фебруару 2022. године.

Сада је наводно поново продужен.

У дану када је Путин почео разговоре у Пекингу, из кабинета председника Србије саопштено је да ће Александар Вучић боравити у званичној посети Кини од 24. до 28. маја, на позив Сија Ђинпинга.

'Русија нуди мед и ракове, а Кина има дронове и роботе'

Пише: Виталиј Шевченко, ББЦ Мониторинг

Владимир Путин каже да Русија и Кина желе да буду равноправни партнери, али тренутно су све само не то.

Један од кључних разлога за то је разлика у величини њихових економија - кинеска је скоро осам пута вец́а.

Друга кључна разлика је у ономе што ове привреде имају да понуде - кинеска је много технолошки напреднија.

Није изненађујуц́е, дакле, да неки Руси сматрају да Пекинг може да учини више за њих него Москва.

Неколико дана пре него што је Путин отпутовао у Кину, појавио се снимак у којем становници сибирског града Иркутска траже од Кине да им изгради нову школу.

Они то траже од Москве вец́ пет година, али безуспешно, кажу у снимку.

„Како ц́ете повец́ати стопу наталитета је велика мистерија за нас“, каже представница становника, обраћајући се Путину у видеу.

Мислила је на дугогодишњи Путинов циљ да заустави пад броја становника у Русији.

становници места на далеком истоку русије снимили видео обраћајући се Кини да им помогне да изгради школу

Аутор фотографије, YouTube

Потпис испод фотографије, Видео становника Иркутска у којем траже помоћ Кине у изградњи школе

Јуриј Трутњев, Путинов представник на Далеком истоку Русије, није могао да не примети разлику у кинеској и руској понуди на изложби која се тренутно одржава у кинеском граду Харбину.

„Ми имамо само мед и ракове, док наши [кинески] пријатељи имају дронове и роботе“, рекао је он званичној руској новинској агенцији Тас.

„Биц́у искрен са вама, мало сам узнемирен.“

Погледајте видео: Да ли је Кина лидер светски технолошки лидер

Skip YouTube post
Дозволити садржај Google YouTube?

У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: ББЦ није одговоран за садржај других сајтова. Садржај YouTube може да садржи рекламе.

End of YouTube post

Балансирање са Западом

Извештава: Лора Бикер, дописница из Пекинга

Кинески председник Си жели да покаже да је близак суседу и савезнику, али не превише, јер га је руска инвазија на Украјину довела у незгодан положај.

Кина није осудила Путинове потезе, док истовремено покушава да одржи везе са Западом који са опрезом посматра како њих двојица стоје један поред другог.

Русија је покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, само неколико недеља пошто је Путин рекао да партнерство са Кином „нема ограничења“.

Људи са обе стране црвеног тепиха машу кинеским и руским заставама

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Свечани дочек Путина на аеродрому у Пекингу

Од почетка рата, привредне везе Русије и Кине су се продубиле, а билатерална трговина је сада скочила на рекордне нивое.

Кина би могла да пружи Москви економски спас.

Пекинг не жели дестабилизујуц́и рат у Европи, Си жели стабилност.

Али такође не жели да види колапс Путиновог режима.

То је тежак баланс за Пекинг.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk