Повратак на Славију: Припреме за нови студентски протест у Београду

Од Славије до Славије.

Од више десетина хиљада људи који су у децембру 2024. у тишини држали упаљена светла на телефонима, а потом и масовног протеста 15. марта 2025, када је мистериозан звук прекинуо тишину и изазвао панику међу окупљенима, до сукоба полиције и демонстраната 28. јуна 2025. године - студентски протести се поново враћају на исто место.

Иако је протест са слоганом „Ти и ја, Славија, јер студенти побеђују“, заказан за 18 сати 23. маја, људи се од раних поподневних часова окупљају широм Београда.

„Славија за нас има велики симболички значај, јер су ту одржани неки наши изузетно важни скупови који су обично представљали почетак нове фазе борбе", каже Ања Деспотовић, студенткиња Електротехничког факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Слично као и претходних пута, у дану протеста обустављен је железнички саобраћај у читавој земљи, без посебног образложења.

Током годину и по дана колико траје студентски бунт у Србији, а почео је после погибије 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, прошао је различите фазе.

Блокаде факултета замениле су вишедневне шетње, маршеви ка другим градовима, акције прикупљања потписа, али и отворени захтеви за расписивање ванредних парламентарних избора и формирање студентске изборне листе.

„Протест на Славији је укрупњавање кампање студентске листе за предстојеће изборе", каже Амар Личина, студент Државног универзитета у Новом Пазару (ДУНП).

„У овом тренутку имамо неку врсту обећања да ће избора бити, али и једну чудну врсту неизвесности око тога када ће они заправо бити расписани и одржани", додаје он за ББЦ на српском.

Председник Александар Вучић је досад много пута најавио изборе за ову годину, али нису формално расписани.

Могли би да буду одржани у периоду од септембра до новембра, рекао је Вучић.

Протесте је назвао непријављеним, „криминалним скуповима".

„Заузимају наше путеве, наше ауто-путеве, наше улице. Насиљем се баве све време", рекао је за РТС.

Српска напредна странка, чији је Вучић формално члан, најавила је скуп у центру Београда 26. до 29. јуна.

'Нова фаза'

А по чему ће се овај протест на Славији разликовати?

Студенти ће овог пута бити конкретнији, каже Деспотовић.

„Више ћемо говорити о решењима него о проблемима".

Месецима су на томе предано радили, али није било много детаља у медијима.

„Оно што је видљиво у јавности је само мали део свега што радимо.

„Практично врх леденог брега", објашњава она.

Пензионерка Добрила Петровић донела је већ око 14 сати розе мајицу на скуп код Правног факултета и на улици јој је одштампана порука студенти побеђују.

„Од 1968. се борим за слободу у мојој Србији и надам се да ћу да дочекам“, каже 74-годишњакиња за ББЦ на српском.

На штанду с натписом Питај студента дели се материјал о идејама шта студенти предлажу за образовање, радничка права, здравство и контролу избора, али без много конкретних решења.

За пултом је матурант Немања Милашиновић из групе Студенти у сваком селу, који каже да су обишли велики број домаћинстава по Србији и настављају са том акцијом.

„Увелико радимо на програму Студентске листе која ће бити објављена, како бисмо представили све оно што годину и по дана тражимо на улици.

„Није нам у првом плану да ми дођемо на власт, него да борбом системски нешто променимо у овој држави“, каже Милашиновић за ББЦ на српском.

Давуд Делимеђац, студент Факултета политичких наука, учествује у протестима од почетка - новембра 2024. године.

Верује да га је све што се догађало променило.

„Можда најважнији ефекат је управо стварање осећаја солидарности међу људима који долазе из потпуно различитих друштвених и политичких позадина", каже он за ББЦ на српском.

Не очекује да један протест произведе „политички прелом, али очекује да покаже да мобилизација није ослабила упркос притисцима и замору."

Студенткиња Деспотовић верује да број људи на протестима више није толико битан.

„Свесни смо и тога да људи који нас подржавају више не осећају потребу да излазе на скупове и чекају тренутак када ће моћи конкретније да се ангажују.

„Фаза пребројавања је одавно прошла и то је кључна разлика у односу на претходне скупове - ми сада знамо да смо најјачи политички актер у земљи", каже Деспотовић.

Косово - једна од тема

Средином маја студенти су на званичним профилима на друштвеним мрежама објавили и Меморандум о Косову и Метохији.

Позивајући се на Преамбулу Устава Србије, поручили су да је Косово њен „неотуђиви и саставни део".

„Ова чињеница није само уставна категорија, већ историјски и морални императив који не подлеже преговорима о суштини."

Очување таквог поретка „темељ је опстанка српске државе и залог праведног мира у региону", пише у тексту, који је наишао на бројне критике.

Поједини су га поредили са нацртом Меморандума Српске академије наука и уметности из осамдесетих.

„Меморандумски документ изашао је дан пошто је у Крагујевцу одржана трибина о томе и ми смо свесно одлучили да објавимо закључке с трибине, јер све што радимо, радимо транспарентно.

„Заиста разговарамо са људима о свему и у великој мери пратимо оно што они у датом тренутку желе да чују и о чему желе да разговарамо, тако да је и Косово једна од тема", објашњава Ања Деспотовић.

Сличног је уверења и Амар Личина.

„Можемо имати различита индивидуална тумачења о томе да ли је наратив тог меморандума десничарски или није, односно националистички или није, али мислим да је у овом тренутку много важније да будемо концентрисани на заједништво", закључује он.

Косово је деценијама тачка спорења и важно политичко питање, које су обележили сукоби крајем деведесетих албанских побуњеника и српских безбедносних снага у којима је погинуло више од 13.000 људи.

После тромесечног НАТО бомбардовања, јуна 1999. са Косова се повлаче војска Србије и полиција.

Косово је прогласило независност 2008. године, што су одмах признале неке од најмоћнијих земаља света, али не и Србија.

Београд и Приштина воде преговоре о нормализацији односа под окриљем Европске уније, али већ годинама нема много помака.

Погледајте видео: Косово - конфликт који не престаје

'Ентузијазам је опао'

Иако је један од главних слогана 'студенти побеђују', има и оних који на протесте гледају другачије, после вишемесечне политичке борбе.

„Верујем да су се сви помало уморили и да је ентузијазам са почетка опао", каже Алекса Дурковић, студент Филолошког факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Слично размишља и Андрија Пећић, студент Високе школе електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду, иако иде на протест.

Прекретница за њега био је 15. март, када је, како описује, „деловало као да се скупило пола државе".

„Тада је постојао осећај да ће се нешто заиста променити, али после тога је све некако спласнуло и људи су изгубили наду", каже он.

„Протести данас многима више не делују као озбиљан политички притисак, већ као рутина или друштвено окупљање.

„Људи још излазе на улице, али имам утисак да више ни сами не знају шта очекују и шта би конкретно требало да се промени, али и даље сам оптимистичан", закључује.

Сличице, графити и натписи на зидовима

Нови видови борбе видљиви су последњих месеци и на зидовима, кроз графите, увредљиве поруке и налепнице како присталица студената, тако и владајуће странке.

На последњим локалним изборима у 10 места у Србији, крајем марта, коалиција око СНС однела је победу, али су се листе које су подржали студенти појавиле као растућа, главна опозициона снага.

„Налепнице Србија побеђује појавиле су се као реакција на студентске акције, а ми се са тим у потпуности слажемо - Србија побеђује само онда када студенти побеђују, зато нама њихове налепнице не сметају.

„Али њима наше очигледно сметају, јер се масовно скидају. Не могу толико масовно да их скидају колико ми можемо масовно да их лепимо", закључује Деспотовић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Осамнааест година од проглашења независности, Косово је признало око сто земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 државе, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.