Посао и здравље: Како ноћне смене утичу на ваше срце и како да се изборите с тим
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Сваминатан Натараџан
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Објављено
Ако сте некада радили посао чије се смене стално мењају, знате да се од ноћних смена осећате слабо и летаргично, али да ли сте знали да то може да буде лоше и по ваше срце?
Ново истраживање показало је тачно зашто - а све има везе са „телесним сатовима" мозга и срца.
Они због промене образаца смена могу да постану неусклађени, а срце због тога да постане подложно дисфункционалности.
А то може да буде веома лоше по ваше срце.
Неусклађени ћелијски сатови
Студија МРЦ Лабораторија молекуларне биологије са Кембриџа бавила се унутрашњим сатом у свакој ћелији срца који током дана мења хемијску равнотежу ћелије.
Вашем телу је потребно да срце ради јаче кад је активно - а оно то постиже тако што убрза рад срца.
„Како куца срце одређују две ствари: сигнали из мозга и нивои натријума и калијума у свакој ћелији срца, који су покретачи његовог рада", рекао је за ББЦ доктор Џон О'Нил, који је предводио ово истраживање.
„Код здравих људи ови бројни ћелијски сатови усклађени су једни са другим", каже он.
Аутор фотографије, UKRI
Али нова студија је показала да кад мењамо смене на послу, мозак се прилагоди прилично брзо, док телесни сатови које имамо у свакој ћелији срца заостају за њим.
„Имате неколико дана кад су сигнали из мозга неусклађени с оним што срце очекује", додаје доктор О'Нил.
„И због тога мислимо да су радници у сменама рањивији кад се пребацују са једне смене на другу."
Ово повећава ризик од разних срчаних стања, посебно током пребацивања између дневних и ноћних смена, мада мора да се напомене да је рад у сменама само један од многих фактора ризика за настанак срчаних проблема, као што су године, пол, породичну историју и начин исхране.
Опасности по здравље
„Постоји велики број штетних срчаних догађаја", каже доктор О'Нил.
„Најстрашнији се зове 'изненадна смрт срца', код које се срце напросто збуни и неко време престане да ради.
„И ако вам се не укаже лекарска помоћ, то може да се заврши смрћу."
Срећом, овај сценарио је веома редак, али показало се да рад у сменама повећава ризик не само од срчаних проблема, већ и поремећаја у варењу, поремећаја расположења и повећава укупни ризик од добијања рака у односу на људе који раде само дневне смене.
„Поређење које праве епидемиолози је да је читав животни век нарушеног циркадијалног ритма - ако се стално пребацујете са дневне на ноћну смену, на пример - еквивалентан пушењу пакле цигарета дневно", каже доктор О'Нил.
Овај ризик неке владе уважавају - у Данској, на пример, они који су радили ноћне смене више од 20 година и добили рак имају право на одштету.
Аутор фотографије, Getty Images
Да бисте били у форми и здрави, сви ваши биолошки сатови морају да буду прецизно усклађени једни са другим.
А да бисте то до краја постигли, најбоље је имати дневну рутину спавања ноћу и храњења и рада дању, али за милионе радника то није опција.
Стручњаци за сан, међутим, кажу да можемо да предузмемо разне практичне кораке да бисмо смањили штету коју нам чини ноћни рад.
Прилагођавање
„Нама људима лако је да одложимо наш интерни телесни сат, баш као и матични часовник у мозгу", каже докторка Рената Риха, консултанткиња за респираторну и медицину сна на Универзитету у Единбургу.
Она каже да би радни распоред најидеалније требало да започне дневним сменама, па вечерњим сменама и да се коначно лагано пребаци на ноћне смене.
Препоручљиве су дуже ротације ноћних смена од најмање две недеље зато што наше тело тако има времена да им се прилагоди.
„Свим сатовима је потребно око недељу дана да се пребаце - матичном часовнику задуженом за лучење мелатонина (хормон сна), али и сатовима у свим другим органима тела", каже докторка Риха.
Аутор фотографије, Getty Images
Она током ноћне смене препоручује кратку дремку од 20 до 30 минута.
У просеку је одраслој особи потребно седам до осам сати сна, али није сваки сан исти.
Спавање током дана често уме да буде слабијег квалитета, ускраћујући телу преко потребан одмор.
Докторка Риха каже да ноћни радници треба да пробају да спавају чим дођу кући.
„Покушајте да спавате у тихој, хладној и замраченој соби.
„Можете да ставите маску за очи ако немате завесу или ролетне да бисте блокирали сунчеву светлост. Можете да користите и чепове за уши", каже она.
„Ако вам је соба топла, смислите начин да је охладите, од коришћења хладног јастука до вентилатора. Смањење температуре превари ваше тело да помисли да је време за спавање."
Варање тела
Вежба и здрава и уравнотежена исхрана такође могу да помогну, али кључно је темпирање.
Исхрана и вежба утичу директно на сатове у читавом телу, кроз промене у инсулину и телесној температури, засебно.
Можемо да преваримо наша тела да прихвате ново време излажући се светлу и једући обилан „доручак" пре него што започнемо ноћну смену, а затим избегавајући храну и светло током читавог новог „ноћног времена".
„Не постоји пилула коју можемо да узмемо (још) која ће ресетовати наш сат, али ако прелазите са дневних на ноћне смене, морате само да преокренете читаву дневну рутину пре прве ноћне смене и после да је се држите", каже доктор О'Нил.
„То ће вам помоћи да се брже прилагодите и избегнете многе нежељене нуспојаве."
Можда ће вас занимати и овај видео: Утиче ли корона вирус на то како радимо?
