Борба мештана са страним инвеститорима који купују карипске плаже

На малом карипском острву Барбуди, бар на плажи Пинк Сендс више од 20 година био је место где су долазили мештани и понеки туриста.

„Било је то веома пријатно место", каже Миранда Бизер, бивша власница бара, описујући како су се људи тамо окупљали да играју домине или да се опусте после недељне црквене службе.

Назван по ружичастом песку на којем је подигнут, бар је био један од стубова локалне заједнице све до 2017. када је острво погодио ураган Ирма.

Тада је свих око 2.000 становника Барбуде евакуисано на суседно острво Антигву.

Мирандин бар, као и њена кућа су уништени.

„Ураган је оставио последице на све, били смо очајни.

„Плакала сам две недеље", каже она.

Пре него што је бар могао да буде обновљен, преминуо јој је муж.

Страни инвеститори су почели да јој нуде велике износе новца за њен плац, али их је све одбила.

„Не желим новац.

„Заправо желим да задржим моју земљу", каже Миранда.

А онда су стигли булдожери.

Оно што је остало од бара после урагана, срушили су страни инвеститори, тврди она.

Од тада, Миранда води правну битку да би поново добила приступ земљишту за које тврди да јој припада.

Међутим, ситуација око земљишта је сложена према законима о својинско-правним односима Антигве и Барбуде.

На Барбуди је власништво над земљом колективно, што значи да поједини становници имају право да користе одређену парцелу подношењем захтева за закуп, али технички гледано она није њихово приватно власништво.

Уместо тога, сва земља је у заједничком власништву, а људи имају колективно право да буду консултовани и дају коначну сагласност за велике развојне пројекте.

Такав систем власништва успостављен је после укидања ропства на Барбуди 1834. године.

Званично га је признала влада Антигве и Барбуде 2007. усвајањем закона који регулише власништво, коришћење, промет, и управљање земљиштем на Барбуди.

Миранда каже да има закуп над око 12 хектара обале, али да тренутно може да приступи само парцели од око три хектара.

Остатак земљишта незаконито заузимају страни инвеститори Murbee Resorts и Peace Love and Happiness (ПЛХ) каже Глобална мрежа за правну акцију (Global Legal Action Network).

Компанија Murbee у саопштењу указује да је законити закупац на Барбуди и да „није изводила грађевинске радове ни на једној парцели за коју нема законско овлашћење да то ради".

Компанија ПЛХ тврди да „не заузима нити је икада заузимала" земљиште, као и да „строго поштује" све споразуме од када је потписала уговор о закупу на Барбуди у фебруару 2017.

Миранда каже да је, као и многи други активисти на Барбуди, одлучна да се бори за приступ њеној парцели.

„Када бисте дошли овде и сами то доживели, заиста бисте разумели зашто смо толико везани за овај мали комад стене који имамо", прича она.

Мирандино земљиште је последњи део јужне обале Барбуде којем локално становништво још може слободно да приступи.

Као и многе плаже широм карипских острва где локално становништво није одговарајуће заштићено имовинским правима, сада и ову плажу угрожавају богати инвеститори који желе да је претворе у ексклузиван комплекс резервисан искључиво за туристе.

Један од инвеститора пројеката који је свега неколико километара од Мирандиног плаца је оскаровац Роберт де Ниро.

Он и аустралијски милијардер Џејмс Пакер су у групи инвеститора који воде пројекат Paradise Found, у оквиру којег се гради луксузни комплекс The Beach Club Barbuda.

У овом великом ризорту од скоро 162 хектара, који би требало да буде завршен 2026. биће и луксузни хотел Nobu Beach Inn биће 17 вила и 25 кућа на самој обали мора.

Мештани кажу да више не могу да оду, чак ни да виде плажу на којој се гради ризорт, пошто је недавно изграђен обилазни пут којим је комплекс практично ограђен.

Почетна цена парцеле на тој локацији је седам милиона америчких долара (нешто више од 860.000 евра).

Ризорт је, на званичном сајту пројекта, описан као „ретка острвска заједница на једној од последњих нетакнутих обала Кариба".

Ова „заједница" је настала само захваљујући заобилажењу закона о имовинским правима из 2007. године, тврди Џон Масингтон, председник Савета Барбуде, локалне власти на острву.

Да би омогућила изградњу комплекса The Beach Club, влада је 2015. године усвојила нови закон о пројекту Paradise Found, који предвиђа да се закон из 2007. године не примењује на комплекс Beach Club.

Активисти су покренули правни поступак који је стигао све до највишег судског органа за жалбе за Антигву и Барбуду - Судског комитета Државног савета у Уједињеном Краљевству (УК).

Антигва и Барбуда су задржале овакву правну структуру и после стицања независности од Велике Британије 1981. године.

Овај суд је 2022. године пресудио у корист владе Антигве и Барбуде, закључивши да „права додељена становницима Барбуде искључиво на основу њиховог статуса становника острва... не представљају власнички интерес нити право над имовином".

Група која води пројекат Paradise Found саопштила је да је комплекс The Beach Club „развијен у складу са законима и процедурама добијања дозвола на Антигви и Барбуди", као и да је задржан слободан приступ плажи Принцези Дајани, која је сада део комплекса.

Барбуда није једино карипско острво на којем закони из колонијалног доба изазивају спорове око права над земљиштем.

Око 1.600 километара западно од Барбуде, на Јамајци, води се још једна дугогодишња кампања да се мештанима обезбеди приступ плажама.

Садашњи закон који регулише имовинска права дискриминише Јамајчане јер „јасно наводи да немамо никаква права над обалом", каже Девон Тејлор, председник организације Jamaica Beach Birthright Environmental Movement (Јаббем).

Влада Јамајке недавно је предложила нови закон који би требало да мештанима да већа права за приступ плажама.

Овај закон, уместо да пружи већа права Јамајчанима, уводи додатна ограничења где могу да иду, јер подстиче хотеле да локалном становништву продају пропуснице за приступ плажама, указује Тејлор.

„Практично продајете људима приступ њиховим сопственим плажама", каже.

Верује да се тиме земља враћа у неку врсту „колонијалне логике".

Влада Јамајке је упитана за коментар.

Према подацима организације Jabbem, сада је мање од један одсто обале Јамајке доступно локалном становништву без накнаде.

Ова организација, заједно са другим локалним групама, тренутно води пет одвојених правних спорова против владе Јамајке и приватних инвеститора због слободног приступа плажама.

Како туристи све чешће трагају за скровитим одредиштима, правни спорови се воде и на мањим карипским острвима, попут Гренаде.

Крис Дејвис, председник активистичке групе Grenada Land Actors, страхује да би раст потражње и градња нових великих ризорта могли да униште шарм Гренаде, који је чини посебном, како за локално становништво, тако и за туристе.

Кариби су „регион на свету који највише зависи од туризма", подаци су Програма Уједињених нација за развој (УНДП).

Американци чине око половину укупног броја туриста у региону.

За владе у овом региону стални раст туризма представља привлачан пут ка економском расту и развоју.

„Путовање никада није неутрално, оно има и економску и моралну тежину.

„Овакви пројекти често потискују становнике са обала њихових предака, ограничавају слободан приступ плажама и узимају приходе управо оним људима чија култура пружа искуство туристима", каже Девон.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk