Зашто се стално будим у три ујутру

Да ли сте се некада пробудили усред ноћи и мучили да поново заспите?

На интернету могу да се пронађу различита објашњења за буђење око два или три сата после поноћи - од стреса и хормона, преко духовних разлога, па све до озбиљних здравствених проблема.

Међутим, иако се о овој теми често разговара, стручњаци за поремећаје спавања истичу да буђење током ноћи није неуобичајена појава.

„Уче нас да нам је потребан одређен број сати непрекидног сна.

„Међутим, оно што знамо из медицине спавања јесте да је буђење током ноћи сасвим уобичајено", каже Стефани Ромишевски, стручњакиња за физиологију спавања и директорка клинике Sleepyhead у Уједињеном Краљевству (УК).

Сан се одвија кроз циклусе који се понављају на отприлике сваких 90 минута, при чему се смењују фазе лаког и дубоког сна.

Истраживачи кажу да се здрави одрасли људи током ноћи пробуде између два и четири пута.

У већини случајева та буђења трају свега неколико секунди, па се многи уопште ни не сећају да су се пробудили.

У првој половини ноћи преовлађује дубок сан, док пред јутро сан постаје лакши, због чега и најмање спољашње сметње могу да вас пробуде.

Због тога многи постају свесни буђења управо у раним јутарњим сатима, јер се она поклапају са фазом лакшег сна.

„Ако на спавање обично идете око 22 или 23 часа, онда тај период између два и три сата после поноћи често представља кључан тренутак за организам.

„До тада је највећи део фазе дубоког сна већ завршен", објашњава др Ришаб Верма, психијатар у клиници RV Mind у Мумбају, у Индији.

Проблем настаје када се човек потпуно разбуди и мозак почне да размишља како не може поново да заспи, кажу стручњаци.

Зашто неки људи не могу поново да се успавају?

У другој половини ноћи организам постепено почиње да се припрема за наредни дан.

У том периоду, ниво кортизола, хормона који доприноси будности, почиње постепено да расте.

У нормалним околностима, тај процес пролази непримећено.

Међутим, ако мозак почне да повезује ноћна буђења са бригом, то може да узрокује нагли скок нивоа кортизола, што додатно отежава успављивање.

„Чим постанете свесни да сте будни, покреће се читав процес.

„Одједном будност повезујете са нечим негативним, а затим се јавља снажна жеља да поново утонете у сан", каже Ромишевски.

„Што више себи стварате притисак да морате да заспите и што више пажње усмеравате на сан, већа је вероватноћа да ћете га заправо отерати", додаје она.

Међутим, код људи који су анксиозни или под сталним стресом, ниво кортизола може већ да буде повишен.

У таквим случајевима, оно што би иначе представљало нормалан пораст овог хормона може да делује као својеврсни сигнал за узбуну и да поремети сан.

Погледајте видео: Може ли војнички метод да вас успава за два минута

Ситуацију додатно отежава што многи људи управо у раним јутарњим сатима имају ирационалне мисли.

Стручњаци објашњавају да су током фаза лакшег сна емоционални центри у мозгу активнији, док су делови мозга задужени за логичко размишљање и решавање проблема мање активни.

„Зато се често каже људима, нарочито родитељима који пате од неиспаваности да не схватају озбиљно ништа што једно другом кажу између поноћи и шест сати ујутру, јер ће рећи невероватне и ирационалне ствари", каже Ромишевски.

Одређена здравствена стања, као што су апнеја у сну, синдром немирних ногу и поремећај рада штитне жлезде, такође могу да отежају људима да се поново успавају.

На квалитет сна утичу и животне навике.

Обилни и тешки вечерњи оброци, као и прекомеран унос шећера и кофеина при крају дана могу да поремете природне сигнале којима организам регулише сан.

Посебан проблем је конзумирање алкохола.

„Алкохол може да помогне да брзо заспите, али у наредна три до четири сата, док га јетра разграђује, он почиње да делује попут стимуланса.

„Тада прекида сан, нарочито у периоду када би требало да пређете у лакши јутарњи сан", објашњава Прашант Макиђа, неуролог у болници Wockhardt у Мумбају.

Зашто жене чешће имају прекиде сна?

Жене могу да буду подложније поремећајима спавања, а истраживања показују да се током ноћи буде чешће од мушкараца.

Иако у просеку проводе нешто више времена у фази дубоког сна него мушкарци, студије показују да су жене подложније поремећајима спавања.

Један од разлога су хормонске промене повезане са менструалним циклусом, трудноћом и менопаузом.

Међутим, Стефани Ромишевски наглашава да друштвени притисци, којима се посвећује знатно мање пажње, сами по себи могу озбиљно да поремете сан жена.

„Данас су многе жене главне хранитељке породице, али се ипак подразумева да треба да брину о деци и другим члановима породице... и даље покушавају да носе тај невидљиви терет обавеза", каже она.

Многе жене такође свесно одлажу одлазак на спавање јер им је вече често једини део дана када могу да се опусте и посвете себи после пословних и породичних обавеза.

„Као стручњакињи за поремећаје спавања, највећи проблем ми је то што многе жене једноставно немају времена да ураде оно што од њих тражим", додаје Ромишевски.

Како поново заспати?

Стручњаци наглашавају да циљ не би требало да буде потпуно спречавање буђења током ноћи, већ усвајање здравих навика које ће допринети да ти прекиди сна буду краћи и мање упечатљиви и да се лакше поново заспи.

Пажњу не треба усмеравати искључиво на вечерњу рутину, јер најздравије навике које доприносе квалитетном сну заправо почињу ујутру, одмах после буђења, кажу стручњаци.

Буђење у приближно исто време сваког дана, излагање дневној светлости одмах по устајању из кревета и физичка активност помажу усклађивању циркадијалног ритма, унутрашњег биолошког сата који регулише циклусе сна и будности, и повећању природне потреба организма за сном увече.

Стручњаци саветују и да у кревет треба ићи тек када осетите умор и поспаност.

„Ако сами одредите време за спавање и одете у кревет иако вам се не спава, очекујете да се мозак умири, али он ће учинити управо супротно.

„Он ће 'додати гас' јер му се не спава, а ви сте уклонили све спољашње подстицаје", објашњава Ромишевски.

Када се током ноћи пробудите, покушајте да не гледате на сат или у мобилни телефон, јер када видите колико вам је времена преостало за спавање можете додатно да се узнемирите.

Ако сте будни дуже од 20 минута, можда би требало да устанете, одете у другу просторију и радите нешто при пригушеном светлу.

У кревет се вратите тек када поново осетите поспаност.

Ако буђења током ноћи постану честа, трају дуго или почну да утичу на ваше расположење, посао или свакодневни живот, време је да потражите помоћ стручњака.

Ипак, стручњаци сматрају да је најважније да људи промене начин размишљања - да не очекују да савршено спавају, већ да дозволе да се им се сан природно прилагођава различитим животним околностима.

„Покушавајући да сан доведемо до савршенства, заправо га спречавамо да функционише онако како би требало када смо болесни, када се помера сат и током трудноће, менопаузе и других хормонских промена", каже Ромишевски.

„Толико нас је страх од лошег сна да покушавамо да од спавања направимо представу."

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk