Шта је иранска планина Пијук, тајновито постројење које Трамп прети да ће напасти

У најновијим претњама Ирану, амерички председник Доналд Трамп помиње мање познато место од других добро познатих нуклеарних локација у земљи.

Упитан за извештаје да је Техеран можда преселио нуклеарне центрифуге на планину Пијук, Трамо је поручио да ће Америка ударити подземни комплекс „веома снажно... вероватно врло ускоро“.

Иран тврди да је овај чврсто утврђен комплекс, још у изградњи, намењен да замени напредну центрифугалну производњу и сабирни центар у Натанзу, у покрајини Исфахан, око 220 километара јужно од Техерана.

Али његова процењена величина, дубина његових тунела и недостатак приступа међународним инспекторима довели су до спекулација да би планина Пијук могла имати додатну намену за Иран.

А локација је повезана са питањима у вези са његовим залихама изузетно обогаћеног уранијума.

Експлозија је погодила нуклеарни комплекс Натанз 2. јула 2020. године.

Иран је то назвао чином „саботаже“, са разним извештајима у којима је окривљен Израел, али Тел Авив никад није преузео одговорност.

Неколико месеци касније, Али Акбар Салехи, тада шеф Иранске организације за атомску енергију, најавио је планове за постројење замене које је „модерније, веће и свеобухватније“ унутар оближње планине.

У јесен 2020. године, на планини Коланг Газла или Пијук, око два километра јужно, почели су да се појављују први знаци нове локације.

Сателитски снимци сада откривају два пара улаза у тунеле, на источној и западној страни планине, као и прилаз или улаз на јужној страни.

Уз врх на око 1.608 метара надморске висине, ова планина би могла да садржи много подземних нивоа, каже америчка стручна група Институт за науку и међународну безбедност (ИСИС).

Али без приступа интерним плановима, немогуће их је пребројати.

Иран је пооштрио сигурносни приступ локацији после 12-дневног рата са Израелом и Америком у јуну 2025. године, изградивши зид око скоро читавог комплекса, према Центру за стратешке и међународне студије.

У фебруару 2026. године, сателитски снимци које је анализирала ова стручна група показали су да су ојачани улази у тунеле.

Један снимак показао је нешто што личи на свеж бетон изливен преко области око улаза.

Други је показао поравнате стене и земљу код другог улаза у тунел.

Али према најновијој процени америчке стручне групе, комплекс још не делује као потпуно оперативан.

На снимцима од 9. јула 2026. године као да се види да су неки улази отворени и приступачни.

У међувремену, сателитски снимци не откривају много знакова рада на реконструкцији Натанза или других иранских нуклеарних постројења, у Фордову и Исфахану, које су напали Америка и Израел.

Иранско Министарство спољних послова саопштило је 22. јула да не постоје нуклеарне активности на планини Пијук.

Америчка стручна група процењује да је локација довољно велика да у њој буде смештено мало постројење за обогаћивање уранијума са напредним центрифугама које имају већи капацитет сепарације, што значи да мања машина може да произведе исту количину обогаћеног уранијума на мањем простору.

Али нема доказа да су ове каскаде центрифуга инсталиране.

Он би могао и да се користи за заштиту компоненти центрифуга, осетљиве опреме и материјала за прављење нуклеарног горива од напада.

Амерички стручњаци чак сугеришу да би могао да садржи активности које подразумевају метал уранијума, који се користи у нуклеарном оружју.

Али нема доказа ни за то.

А стручњаци кажу да сателитским снимцима недостају обележја која се обично повезују са изградњом нуклеарних реактора, као што су куле за хлађење, базен за потрошено гориво и велика мрежа снабдевања водом.

Главна препрека за утврђивање намене ове локације, међутим, јесте та што Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) још није добила приступ комплексу, а Иран није обезбедио информације о његовом нацрту.

У марту је генерални директор ИАЕА Рафаел Гроси рекао да инспектори треба да добију приступ, имајући у виду иранске изјаве о могућој нуклеарној намени локације.

Иран тврди да је приступ непотребан све док нуклеарни материјал не стигне у постројење.

„Требало би да смо већ тамо“, рекао је Гроси за ББЦ.

Најновија процена ИАЕА-ја је да је Иран имао 440,9 килограма уранијума обогаћеног на 60 одсто - на кратак корак до 90 одсто потребних за оружје - закључно са 13. јуном 2025. године, првим даном 12-дневног рата, кад су инспектори изгубили приступ.

У то време, ИАЕА је знала да је већина иранског уранијума обогаћеног на 60 одсто било произведено у Фордову и Натанзу, али да се он не чува нужно тамо.

Нуклеарна постројења у Исфахану би такође могла да садрже нуклеарни материјал, сугерисала је агенција.

А 2026. године, Гроси је рекао да је остало вероватно више од 200 килограма у оквиру тамошњег подземног комплекса.

У овим околностима, планина Пијук постала је локација која се често потеже у спекулацијама, али ниједан званични извештај ИАЕА, објављени обавештајни документ или снимак који се да проверити не поткрепљују ту теорију.

Америка је пре годину дана напала иранско нуклеарно постројење Фордов са разбијачем бункера ГБУ-57, бомбом од 13,6 тона прављеном да се пробије кроз читаве слојеве земље, стена и ојачаног бетона пре него што се детонира.

Али успех једног таквог напада зависи од типа стене, дубине комплекса и угла удара.

Овај је уследио после вишегодишњег америчког и израелског сакупљања информација о локацији Фордов.

После напада у јуну 2025. године, Трамп је тврдио да су иранска нуклеарна постројења уништена и да дуго неће бити у стању да направе нуклеарну бомбу.

Неколико дана касније, тадашњи ирански врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, тврдио је да амерички напади на нуклеарна постројења нису постигли много.

Крајем фебруара 2026, Америка и Израел покренули су нападе на Иран, опет тврдећи да је Иран близу да направи нуклеарну бомбу.

Првог дана напада, 28. фебруара, убијен је Али Хамнеи и неколико чланова његове породице.

Наводно је у том истом нападу тешко рањен и његов син, Моџтаба Хамнеи, који је потом именован за новог врховног иранског вођу.

Пит Хегсет, амерички министар одбране, рекао је да је Моџтаба Хамнеи „вероватно унакажен" у том нападу.

Нуклеарни истраживач са Института за технологију у Масачусетсу Метју Шарп рекао је за Волстрит џорнал да Америка не може да очекује исти ниво успеха од напада на планину Пијук, зато што је комплекс дубље, а његов нацрт много мање познат.

Ако се нуклеарни материјали чувају у најдубљим деловима комплекса планине Пијујк, није најјасније да ли би ваздушни удар уопште могао да их уништи.

Напад би, међутим, могао да наруши приступ и операције.

Стручњаци кажу да улази у тунеле, приступне руте и системи напајања и вентилације могу бити рањивији или чак да спречи будућу употребу комплекса.

То би могло да објасни Трампове скорашње претње у вези са планином Пијук, након што су је дубина комплекса, његова максимална безбедност и потенцијална улога у иранском нуклеарном програму довели у жижу пажње америчких званичника.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk