Насин нови моћни телескоп могао би да реши мистерије универзума

Аутор фотографије, NASA
- Аутор, Кетрин Хитвуд и Лара Овен
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Објављено
- Време читања: 6 мин
Насин свемирски телескоп Ненси Грејс Роман биће лансиран из Кенедијевог свемирског центра на Флориди 30. августа.
Овај телескоп назван је по првој жени која је руководила свемирском агенцијом, а научници се надају да ће им помоћи да открију нове планете, како су се галаксије развијале и да ће помоћи у проналажењу одговора на кључна питања астрофизике, у која спадају и она о тамној материји и тамној енергији.
„Спровешћемо највећи попис планета око других звезда свих времена“, каже за ББЦ виша пројектна научница мисије докторка Џули Мекинери.
„И проучаваћемо све друго у Универзуму, све галаксије, звезде и необичне објекте, уз помоћ фантастичних инструмената које имамо на Роману“, додаје.
Пола милиона телевизора
Уместо да зумирају појединачне објекте као што то раде свемирски телескопи Хабл и Џејмс Веб, Роман ће скенирати огромне сегменте неба, претражујући бескрајне галактичке популације, звезде и планете.
„Он нам даје слику налик Хаблу, али у панорамским размерама са „најмање 100 пута више неба у једном једином погледу“, каже докторка Ноелија Ноел, астрофизичарка са Универзитета у Сарију, у Великој Британији,
Примарно огледало телескопа од 2,4 метра има необично порекло.
Донирала га је Национална канцеларија за извиђање 2012. године, америчка агенција задужена за америчке шпијунске сателите.
„Мислим да је то баш слатко, технологија првобитно настала да би гледала са неба на Земљу трансформисана је у телескоп који ће гледати милијарде светлосних година у Универзум“, каже Ноел.
Огледало је морало бити екстензивно модификовано за његову нову намену, према речима Мекинери, али је донација омогућила Наси да користи много веће огледало него што је првобитно планирано, што вам „даје прилику да видите блеђе објекте“ и пружа вам „оштрији вид“.

Аутор фотографије, Mostafa Alkharouf/Anadolu via Getty Images
У средишту Романа налази се моћна инфрацрвена камера од 300 мегапиксела позната као Инструмент широког поља, која ће правити огромне слике.
Мекинери каже да за само месец дана телескоп може да пронађе више од 20 милијарди звезда, „што би га чинило највећим каталогом астрономских објеката свих времена“.
А он ће радити много дуже од месец дана.
Такође се очекује да проналази нове егозпланете које орбитирају око ових звезда.
„Тренутно знамо за мало више од 6.000 планета око других звезда - повећаћемо то на 100.000“, предвиђа она.

Аутор фотографије, Sydney Rohde/Nasa
Током његовог највећег прегледа, телескоп ће покривати око 12 одсто неба за нешто мање од годину и по дана.
Да би се приказала читава слика биће потребно више од пола милиона 4К телевизора.
Али Роман је прављен тако да ради заједно са претходницима, уместо да их замени.
„Џејмс Веб одлази дубље, али у мањој области.
„Ако Роман буде открио нешто заиста занимљиво, онда можете да уперите Џејмс Wеб у том правцу и детаљније проучите тај објекат или комад неба“, каже Ноел.
Тамна страна Универзума
Поред звезда и планета, Роман ће скенирати стотине милиона галаксија, које ће нам „говорити о фундаменталној природи нашег властитог Универзума“, каже Мекинери.
Ово ће помоћи астрономима да расветле највеће мистерије у савременој астрономији - тамну материју и тамну енергију.
Тамна материја је невидљиви лепак који држи Универзум на окупу, чинећи око 27 одсто његовог дела, каже НАСА.
Знамо да је присутна зато што научници могу да виде последице њене гравитације, која савија светлост галаксија иза ње, извитоперујући њихове облике.
Овај ефекат се зове слабо гравитационо сочиво и може да се користи за мапирање дистрибуције тамне материје уназад кроз време, јер светлост путује од далеких галаксија да би стигла до нас.
Преко ове 3Д мапе, научници се надају да ће боље разумети како су се галаксије и друге структуре развијале од Великог праска и од чега је тамна материја стварно начињена.

Аутор фотографије, Nasa, Esa, J Lotz & the HFF Team (STScI)
Тамна енергија, с друге стране, чини и око 70 одсто Универзума, и „има склоност да раздваја ствари“, каже Мекинери.
Верује се да се она супротставља гравитацији и тера Универзум да се шири убрзаним темпом.
Али нека скорашња запажања постављају питање да ли је тамна енергија константа.
То би могло да има импликације по крајњу судбину нашег Универзума.
Ако она временом слаби, гравитација би могла да победи и доведе до тога да се све уруши.
„Роман нам стиже у веома узбудљивом тренутку“, каже Ноел, зато што ће пружити прецизнија мерења која би могла помоћи да се разреше ове расправе.
Једно од мерења ће се усредсредити на експлодирајуће звезде зване Супернове типа Иа, за које Мекинери каже да увек експлодирају уз исту блештавост.
„Ако будемо могли да измеримо колико је блештав, моћи ћемо да одредимо колико је тачно објекат удаљен, а то можемо да искористимо да измеримо историју ширења Универзума“, објашњава она.
„Имамо модел за то како Универзум функционише који је стварно добар, али у последњих неколико година, како смо добијали све прецизнија мерења, постало је јасније да модел није сасвим тачан.“
Мекинери процењује да би Роман могао боље да расветли ова фундаментална питања за само две године од садашњег тренутка.
'Мајка Хабла'
Ноел верује да је „предивно прикладно“ то што је овај нови супер-снажни телескоп назван по докторки Ненси Грејс Роман.
Рођена у Тенесију 1925. године, Роман је почела да се интересује за астрономију од најранијих дана.
Али се суочавала са сталним препрекама због њеног пола.
На Универзитету у Чикагу, постало је очигледно да је мало вероватно да ће добити сталну професуру и она је отишла.
„Многи људи су ми рекли да жена не може да буде астроном“, испричала је Роман 2016. године.
„Драго ми је да сам их игнорисала.“
На крају се пријавила за посао у Наси у њеним раним данима 1950-тих и наставила да игра веома важну улогу у претварању Свемирског телескопа Хабла у стварност.
Тако је стекла надимак „Мајка Хабла“.
„Мислим да многе од Насиних најамбициознијих мисија не би постојале без њене визије од пре неколико деценија“, каже Мекинери.
За Ноел, називање телескопа по Роман повезује мисију са много дужим историјатом жена чији је рад помогао у обликовању савремене астрономије.

Аутор фотографије, Bettmann via Getty Images
Она указује на све оне жене које су радиле у Харвардској опсерваторији крајем 19. века, као што је Хенријета Левит, чији је рад на звездама поставио темеље новом начину мерења удаљености у свемиру.
„Мислим да је то она врста ситуације у којој је обрнут пун круг“, каже Ноел.
„Сада заправо дајемо жени која је на неки начин пошла стопама Хенријете Левит заслуге које јој припадају.“
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk


























