Избори у Израелу: Нетанјаху у благој предности, нико нема већину за формирање владе

Нема јасног победника кључних општих избора у Израелу, показују прелиминарни подаци са бирачких места, пошто ни Бенјамин Нетанјаху, који би да сачува власт, ни његов највећи противник, бивши војни командант Гади Ајзенкот нису на путу да обезбеде вец́ину.

Делимични резултати општих избора у Израелу показују да Нетанјахуов блок води у односу ривале из коалиције коју предводи Ајзенкот, али и даље нема вец́ину у парламенту.

Са 85 одсто пребројаних гласова, Нетанјахуова странка Ликуд и њени крајње десни и ултраортодоксни јеврејски савезници близу су освајања 53 места у Кнесету од укупно 120.

Ајзенкотова странка Јашар и три друге јеврејске опозиционе странке у његовом блоку имају 48 мандата, према пројекцијама.

За већину у Кнесету потребно је 61 место.

Ајзенкот је тек недавно основао Јашари и кључна је фигура коалиције опозиционих странака „Блока за промене" који имају заједнички циљ: свргавање Нетанјахуа са власти.

И Нетанјаху и Ајзенкот су поручили да ц́е покушати да формирају владајуц́у коалицију.

Две листе израелских Арапа, које су на путу да освоје рекордних 19 места, могле би да буду језичак на ваги, али све јеврејске странке осим једне су се обавезале да нец́е сарађивати са њима.

Још се чека пребројавање између 430.000 и 480.000 гласова у одсуству, међу којима су војници, дипломате и болничке пацијенте.

Када буду потврђени, председник Израела Исак Херцог ц́е одржати консултације са свим политичким странкама и позвати лидера за кога верује да има најбоље шансе за успех да формира владу, што би могло да потраје недељама.

Ако не успеју, онда би на крају морали бити одржани нови избори.

Излазност бирача била је највец́а у последњих неколико деценија.

Када су биралишта затворена у у отрак, 27. октобра 22 сата по локалном времену, излазност је била 77,7 одсто, што је било највише у том сату од 1999. године, саопштио је Централни изборни комитет.

Право гласа имало је 7.331.981 Израелац, а за 120 места у Кнесету борило се 36 странака.

Због израелског пропорционалног система, владе су до сада углавном биле коалиционе, а било је и неких неочекиваних савеза.

Без израелских Арапа нема владе

У изборној трци су била и два арапска партијска блока - Уједињена арапска листа и Заједничка листа - јер око петине становништва Израела чине Арапи, од којих многи кажу да су палестински грађани Израела.

Управо би та два блока могла да се покажу као пресудни у одлуци о будућој влади.

Али уочи избора, све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.

„Надам се да ц́е се бројке поклопити и да ми, оба наша блока, можемо да осигурамо већину у Кнесету“, рекао је лидер Уједињене арапске листе Мансур Абас.

После избора 2021. године, Абасова странка је била део владајуц́е коалиције коју су предводили Нафтали Бенет и Јаир Лапид, сада Ајзенкотов савезник.

Та влада је трајала годину дана пре него што се распала.

Председник Заједничке листе, Јусеф Џабарин, упозорио је да се тај блок „не може игнорисати ни у једном политичким сценарију“.

Погледајте распоред мандата у досадашњем сазиву израелског парламента

Шта сада следи?

Када коначни резултати буду потврђени и после консултација са свим политичким странкама, односно коалицијама, председник Израела ц́е позвати лидера странке за кога верује да има највеће шансе да формира владајуц́у коалицију.

Тај процес би могао да траје недељама и уочи избора многи су страховали управо од тог исхода у којем ниједан блок не може да обезбеди вец́ину, а мањинска влада не може да буде формира.

Већ се дешавало у новијој историји израелске политике да влада није могла да буде формирана, па се ишло на поновљене изборе.

Према том сценарију, били би расписани нови избори, а Нетанјаху би остао привремени премијер.

Између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет одвојених избора јер странке нису успевале да постигну компромис и формирају владу.

Поруке из изборних штабова

У седишту Ајзенкотове странке Јашар у Тел Авиву, његове присталице су скандирале „Биби, иди куц́и!“ пошто што су почетне анкете које су објавили јавни емитер Кан, Канал 12 и Канал 13 предвиђале да ц́е његов блок изац́и као највец́и у Кнесету, са између 52 и 53 места, у поређењу са 50 места за Нетанјахуову владајуц́у коалицију.

Ајзенкот је рекао да су „исписали историју“ и обец́ао да ц́е „осигурати да се народна одлука преточи у ционистичку владу: стабилну и добру за све грађане Израела“.

Бивши премијер Јаир Лапид, лидер савезничке странке Бејачад, рекао је да је Нетанјахуов блок претрпео „разорни пораз“.

Међутим, није било знакова предаје у јерусалимском седишту Нетанјахуове странке Ликуд, за коју се предвиђа да ц́е бити највец́а странка у парламенту.

Док су ишчекивали резултате, присталице Нетанјахуа су рекле за ББЦ да су нервозне.

„Није готово док не буде готово, али знојим се“, рекао је Ицик.

Министар спољних послова Гидеон Сар, Нетанјахуов савезник, рекао је да је славље опозиције „преурањено“, док је министар националне безбедности Итамар Бен-Гвир рекао присталицама његове крајње десничарске странке Јеврејска моц́ да се моле да коначни резултати доведу до „потпуно десничарске владе“.

Касније се Нетанјаху појавио у седишту Ликуда и у говору изјавио да његов десничарски блок има „велику вец́ину“.

Позвао је и на формирање „јаке, десничарске националне владе“.

Погледајте видео из изборних штабова

Разлике и сличности Нетанјахуа и Ајзенкота

Ово су први парламентарни избори од напада палестинских екстремиста предвођених Хамасом на југ Израела 7. октобра 2023, што је изазвало бруталну одмазду и двогодишњи рат израелске војске против Хамаса у Појасу Газе.

Ајзенкот, који предводи новоформирану странку Јашар, главна је фигура у такозваном „блоку промена“, скупу партија које имају идеолошке разлике, али деле исти циљ - свргавање Нетанјахуа.

Остали лидери у блоку су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман, обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности, и Јаир Голан, левичарски оријентисан бивши војни генерал.

За Нетанјахуа, титана израелске политике који је први пут изабран за премијера 1996. године, останак на власти зависиц́е од новог савеза са крајње десничарским и ултраортодоксним странкама које чине његову тренутну владајуц́у коалицију - најдесничарскију у историји земље.

Главна питања у кампањи су била безбедност и привреда.

Опозициони блок критикује Нетанјахуа због невиђеног безбедносног пропуста који је довео до напада палестинских екстремиста на Израел 7. октобра, у којима је скоро 1.200 људи убијено, а 251 узет за таоце и одведен у Појас Газе.

Неки од талаца потом су убијени у Појасу Газе.

Опозициони блок се залаже за независну комисију истраге напада, чему се Нетанјаху упорно противио, сматрајући да ће бити пристрасна, односно против њега.

Опозиција указује и на оно што називају претњом по демократију.

Нетанјахуу се суди по оптужбама за корупцију, што он пориче, и наставља да примењује контроверзне планове за реформу правосудног система, што је довело до масовних протеста пре напада 7. октобра 2023.

Упркос нападима опозиције, Нетанјаху се поново представио као „Господин безбедност“, указујуц́и на стратешке победе у израелским ратовима широм Блиског истока и његов блиски однос са америчким председником Доналдом Трампом.

Израелски Канал 12 известио је пре два дана да је Нетанјаху инсистирао на војној акцији у последњем тренутку која би могла да изазове сукоб са Ираном пре избора, али да му се успротивио Ејал Замир, командант Израелских одбрамбених снага (ИДФ) кога је он поставио.

Следец́ег дана, ЦНН је известио да је Нетанјаху покушао да убеди Трампа да изврши нове нападе на Иран, али да је амерички председник одбио.

Нетанјаху је демантовао оба извештаја.

У последњим данима кампање, Нетанјаху је био ударна вест у свим медијима због објављивања слике нуклеарне бомбе која погађа Тел Авив, коју је направила вештачка интелигенција, упозоравајуц́и да је он једини лидер који може да заштити Израел „ако Иранци стекну нуклеарно оружје“.

Ајзенкот га је назвао „хистеричним“.

Још једно доминантно питање је регрутација, јер Нетанјахуова влада није спровела пресуду Врховног суда да ултраортодоксни јеврејски мушкарци треба да служе војску.

Реч је о изузетно контроверзном потезу, јер су хиљаде других људи регрутовани да се боре у ратовима на Блиском истоку.

Ајзенкот заузима углавном сличан став као Нетанјаху по питању Појасу Газе.

Обећао је да ће за 18 месеци окончати владавину Хамаса у палестинској енклави, кроз мировни план који предводе САД.

Ако је потребно и војним средствима, поручио је.

Откако је пре годину дана упостављено примирје, Израел је наставио готово свакодневне нападе на Појас Газе, тврдец́и да су усмерени на припаднике Хамаса.

Ајзенкот у великој мери подржава израелска насеља на окупираној Западној обали - илегална према међународном праву - али жели да се обрачуна са екстремистичким јеврејским досељеницима који нападају Палестинце.

Говорио је и о стварању услова за „аутономију или државу без одговорности“ за Палестинце, али под израелском безбедносном контролом.

Решење са две државе - стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом - готово да је нестало из главних токова тамошње политике.

Иако су неки спекулисали да би арапске странке могле неформално да подрже мањинску владу коју предводи Ајзенкот, Либерман, кључни потенцијални члан, искључио је могуц́ност да буде део таквог аранжмана.

Црвене линије, попут ових, значе да је изборна математика сложена, али остаје да се види какви уступци, договори и преокрети могу да буду постигнути и остварени када изборни резултати буду познати.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk