Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu

Ankete pokazuju da bi blok stranaka izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji okuplja njegovu vlastitu stranku Likud, krajnju desnicu i ultraortodoksne stranke, mogao da se suoči sa problemima prilikom osvajanja većine na opštim izborima 27. oktobra.

A glavni razlog za to je Gadi Ejzenkot: bivši načelnik izraelske vojske predstavlja neočekivani izazov za čoveka koji je predvodio Izrael veći deo poslednje tri decenije.

Ajzenkot je relativni novajlija u političkoj areni, formalno ušavši u politiku tek 2022. godine, kad je postao član Kneseta (izraelskog parlamenta) za partiju Nacionalnog jedinstva.

Kasnije je napustio tu stranku zbog, kako je rekao, ideoloških razlika.

Otkako se razišao sa glavnim opozicionom ličnostima prošle godine da bi oformio vlastitu centrističku stranku Jašar (što znači „pravo“ ili „uspravno“), Ajzenkot je postao Netanjahuov glavni rival u izbornoj trci.

Premijer je poslednjih godina bio obuzet optužnicama za korupciju, što on negira, i kritikama kako se postavio prema napadu palestinskih ekstremista na jug Izraela 7. oktobra 2023.

A tu je i pitanje kontroverznih reformi pravosuđa koje su dovele do masovnih protesta.

Ali Ajzenkotova rešenost da izađe na izbore protiv njega bila je motivisana i ličnom tragedijom.

Njegov sin, glavni narednik Gal Ajzenkot, najmlađi od petoro njegove dece, poginuo je u eksploziji u severnoj delu Pojasa Gaze u decembru 2023. tokom misije izvlačenja posmrtnih ostataka dvoje izraelskih talaca koje je Hamas zarobio 7. oktobra.

Gadi Ajzenkot kaže da još nije pogledao sinovljeve lične stvari koje je dobio u nekoliko kutija i koje drži kod kuće u Hercliji, imućnom obalskom gradu severno od Tel Aviva.

„Još ih nisam otvorio. Uporno to odlažem“, rekao je u aprilu ovaj 66-godišnjak za izraelski državni radio Kan Rešet Bet.

Galova smrt, kao i gubitak dvojice nećaka u kampanji u Gazi, u kombinaciji sa njegovim stavom da Netanjahuova vlada nije uspela da spreči neprikosnovene Hamasove napade, pojačali su Ajznkotove političke ambicije.

„Ne mogu da vratim sat unazad“, rekao je listu Times of Israel, počekom meseca.

„Uradiću sve što mogu da budem dostojan teške cene koju je Gal platio.“

Na njegovom spisku stvari za uraditi je pozivanje Netanjahua i njegovog kabineta na odgovornost.

Posle 7. oktobra 2023, Ajzenkot se pridružio premijerovom ratnom kabinetu zajedno sa drugim opozicionim ličnostima u iskazivanju nacionalnog jedinstva.

Ostavku je podneo u junu 2024. godine i optužio Netanjahua da nije delovao brže na osiguravanju oslobađanje talaca koje je uzeo Hamas tokom napada.

„Žene i deca su bili oteti u njegovoj smeni, a on namerno nije uradio ono što je bilo neophodno da se oni vrate“, rekao je za Tajms of Izrael.

Tu tvrdnju je Netanjahu više puta porekao.

Netanjahu kaže da se Ajzenkot protivio ključnim vojnim potezima u Gazi dok je bio deo ratnog kabineta.

Prema njegovim rečima, Ajzenkotov pristup ne bi oslabio Hamas.

„Sećam se šta je Gadi Ajznekot govorio, a šta su ostali govorili dok smo još bili u Gazi...

„Oni su rekli da naprosto treba da sklopimo pogodbu, izvučemo taoce i napustimo Gazu - potpuno napustimo Gazu“, rekao je Netanjahu na konferenciji za štampu u junu, kako je izvestio Tajms of Izrael.

Slediti tu strategiju, dodao je Netanjahu, značilo bi da bi „čitav Hamas“ i glavni zvaničnici koje je Izrael ubio tokom rata „i dalje bili tamo, i dalje bili živi, i dalje držali kontrolu“.

U skorašnjem intervjuu za internet portal Inet njuz, Ajzenkot je odbacio Netanjahuovu tvrdnju i pozvao premijera da javno objavi protokole rasprava ratnog kabineta i glasanja.

Nekoliko dana pre izbora, Ajzenkot se zarekao da će okončati vladavinu Hamasa u roku od 18 meseci ako bude bio izabran.

Ajzenkotovi prioriteti

Nadav Ejal, jedan od najistaknutijih izraelskih novinara i akademik koji prati njegov politički put, kaže da je Ajzenkotov lični gubitak pojačao njegovo „osećanje svrhe i misije“.

Takva misija, dodaje Ejal, nije samo u obezbeđivanju da njegova partija Jašar osvoji dovoljno mesta u Knesetu da bi bila u prilici da formira koaliciju koja će svrgnuti aktuelnog premijera sa vlasti.

Kao i Netanjahu, Ajzenkot je uveren da bilo kakvi budući planovi za Gazu moraju da isključe Hamas.

„Veoma je važno shvatiti da je njegovog sina ubio Hamas, u ratu koji je pokrenuo Hamas“, rekao je Ejal za BBC.

Niti je penzionisani general izrazio podršku za rešenje o dve države (priznavanje palestinske države uz izraelsku).

Krajem avgusta, on je rekao da je bilo ko ko i dalje veruje u tu mogućnost „zaluđen“, izvestili su izraelski mediji.

Ali je rekao da namerava da „redefiniše“ izraelske odnose sa Palestinskom upravom.

„Palestinskoj upravi mora da bude omogućeno da vlada nad 2,8 miliona Palestinaca na okupiranoj Zapadnoj obali.

„Ne želim ja da vladam njima“, rekao je u oktobarskom intervjuu za Tajms of Izrael.

Iako Ajzenkot podržava širenje velikih blokova naselja, pod uslovom da je to u skladu sa izraelskim zakonom i nacionalnim interesima, izjašnjavao se protiv kontroverznih planova da se poveća prisustvo jevrejskih naseljenika u nekim oblastima Zapadne obale.

Konkretno se to odnosi na plan nastavka širenja naselja u oblasti poznatoj kao E1, istočno od Jerusalima.

Njegove rezervacije deluju motivisane negativnim reakcijama međunarodne zajednice, ali je najskorije obećao da se „ukloniti jevrejske teroriste iz Judeje i Samarije“ (ime koje Izrael koristi za okupiranu Zapadnu obalu).

Jedno od njegovih obećanja u predizbornoj kampanji je da će pokrenuti istragu o napadima od 7. oktobra 2023, koja će se baviti mogućim propustima izraelske vlade.

Velike medijske kuće u zemlji objavile su navode da su Netanjahua upozorile vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta na moguće napade iz Pojasa Gaze.

Premijer je negirao te navode i on sada tuži izraelski list koji je objavio prvobitnu tvrdnju: takođe uporno odbija državnu istragu koju vodi izraelski Vrhovni sud, tvrdeći da bi pravosuđe bilo pristrasno protiv njega.

„Ovi su izbori između odgovornosti i bežanja od odgovornosti“, kaže Ajzenkot.

U programu u 10 tačaka, Ajzenkot je obećao da će pokrenuti vanredni program za rešavanje problema odlaska iz zemlje velikog broja izuzetno kvalifikovanih Izraelaca i stimulisanje dolaska novih imigranata.

On želi i da okonča izuzeće od služenja obaveznog vojnog roka za ultraortodoksne jevrejske zajednice i arapske Izraelce.

„Druga stvar koju ćemo uraditi je da usvojimo zakon o univerzalnom služenju vojske za sve građane Izraela: vojnu, nacionalnu ili civilnu službu, kao i nacionalnu službu za Arape“, rekao je on za Tajms of Izrael.

Prethodni pokušaji da se proširi vojna služba, u koje je spadao i jedan Netanjahuove administracije, završio se protestima ultraortodoksnih zajednica.

Skromno poreklo

Rođen u Tiberijasu a odgojen u Ejlatu, dva grada daleko od izraelskih glavnih centara političke moći, Jerusalima i Tel Aviva, Ajzenkot je sin marokanskih imigranata skromnog porekla koji su se doselili u Izrael 1950-ih.

Jevrejske zajednice iz bliskoistočnih i severnoafričkih zajednica poznate su kao Mizrahi.

Nijedan Mizrahi nikada nije bio izraelski premijer, mada su političari iz te zajednice ranije pokušavali to da postanu.

Dejvid Remnik, urednik Njujorkera, koji je proveo neko vreme sa Ajzenkotom tokom kampanje, kaže da on dovodi u pitanje Netanjahuov stav zaštitnika obespravljenih u izraelskom društvu kao što su Mizrahim.

Ajzenkotova porodična istorija drugačija je od Netanjahuove koji je potomak istočnoevropskih jevrejskih migranata i odrastao je u imućnoj četvrti Jerusalima.

Zajednica Mizrahima, koja je u prošlosti podržavala Likud, često koristi marokansku arapsku reč „dijalina“ („jedan od nas“) da opišu Ajzenkota, prema izveštavanju izraelskih medija.

„Moji roditelji su otišli iz Maroka i ponosan sam na njih i moje poreklo, ali bih najsrećniji bio kad bismo bili ponosni na naše izraelstvo“, rekao je Ajzenkot početkom godine za televizijsku mrežu Kanal 13.

Život u vojsci

Ajzenkot se pridružio izraelskoj vojsci sa 18 godina i ostao u njoj četiri decenije, napredujući u hijerarhiji sve dok nije stigao do položaja načelnika generalštaba.

Vodio je generalštab između 2015. i 2019.

Bio je zadužen za izraelske snage u Zapadnoj obali 2000-ih, tokom druge Intifade, četvorogodišnjeg palestinskog ustanka u kojem je poginulo skoro 1.000 Izraelaca i više od 3.000 Palestinaca.

Ajzenkot će se kasnije vezivati za „Doktrinu Dahieh“, koja se zalaže za prekomernu upotrebu vojne sile protiv civilne infrastrukture u oblastima iz kojih Izraelci veruju da su napadnuti.

Važno je takođe napomenuti da Ajzenkot, usred svih kritika na račun Netanjahua, nikad nije govorio ništa protiv izraelske vojne reakcije na napade od 7. oktobra.

Oko 1.200 ljudi poginulo je u napadu koji je predvodio Hamas, a 251 je uzet za taoce.

U odgovoru na to, Izrael je pokrenuo vojnu ofanzivu u Gazi u kojoj je poginulo više od 74.200 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, a čije brojke UN smatraju pouzdanim.

„Prisiljeni smo da se branimo. Morate iskreno da sagledate odakle je sve ovo počelo“, izjavio je Ajzenkot za Tajms of Izrael.

Novinar i voditelj Mehdi Hasan piše u britanskom listu Gardijan da „Ajzenkot nije Netanjahu“, ali da bi dozvolio „istu politiku širenja i uništenja i na Zapadnoj obali i u Gazi.“

Anšel Pfefer, dopisnik Ekonomista u Izraelu i autor Netanjahuove biografije, kaže da Ajzenkot „nije pacifista“.

„Ali je on i neko sa imidžem ozbiljnog čoveka.

„Do sada u kampanji nije davao luda obećanja. Takođe, nije elitnog porekla, što značajno otežava kampanju blaćenja“, kaže Pfefer za BBC.

Pojavljivanje Ajzenkota kao direktnog rivala Netanjahuu bilo je pomalo neočekivano, ističe on.

„Sve do pre šest meseci, najizgledniji rival bio je bivši premijer Naftali Benet.

„Ali čini se da je Ajzenkot pogodio žicu biračkog tela u pravom trenutku.“

Ajzenkot se često opisuje kao suprotnost Netanjahuu: čovek koji ne blista pod svetlima reflektora i nije veliki politički govornik.

Ejal veruje da Ajzenkot čak ni ne uživa u tome što je političar.

Umeće pregovaranja

Iako dobro prolazi u anketama, Ajzenkotovoj stranci se ne predviđa da će osvojiti apsolutnu većinu u Knesetu od 120 poslaničkih mesta - za formiranje većinske vlade neophodno je 61 osvojeno mesto, što je tokom istorije primoravalo stranke da formiraju koalicione vlade.

Ali Benjamin Netanjahu je majstor postizborne igre: kao lider Likuda učestvovao je na 10 nacionalnih izbora, a u šest navrata je uspeo da oformi koalicionu vladu.

Tu spadaju i izbori 2009. godine, kad je njegova stranka zapravo uspela da osvoji manje poslaničkih mesta od njegovog glavnog rivala.

U poslednjih nekoliko nedelja, Netanjahuova kampanja je tvrdila da će Ajzenkot morati da prihvati podršku arapskih stranaka da bi formirao vladu.

Arapske stranke su popularne među više od dva miliona arapskih građana i stanovnika u Izraelu (koji iznose oko 20 odsto stanovništva zemlje), a ankete projektuju da bi glavne četiri arapske partije (Hadaš, Tal, Balad i Ram) mogle zajedno da osvoje 12-15 mesta u Knesetu.

„Da li želiš jevrejsku državu ili želiš palestinsku državu?“, pitao je premijer Ajzenkota u izbornim videu.

Ajzenkot je javno isključio mogućnost prisustva arapskih stanaka u njegovoj vladi, ali se zaustavio kod zatvaranja vrata pred anti-Netanjahuovim savezom u Knesetu i mogućoj manjinskoj vladi.

„Netanjahu je uspevao da održi vlast zbog sposobnosti da ubedi pristalice da je glasanje za njega pitanje života i smrti“, kaže Dalija Šajndlin politička analitičarka iz Tel Aviva, za BBC.

Ovaj put, međutim, Ajzenkotovo poreklo bi moglo da oteža stvari premijeru, kaže ona.

„Vojne vođe uživaju veliku podršku javnosti od osnivanja izraelske države, zbog visokog nivoa poverenja javnosti.“

Popravljanje odnosa

Da li bi Ajzenkotova pobeda pomogla da se poprave odnosi Izraela i međunarodne zajednice?

Profesor Josi Mekelberg, izraelski stručnjak za međunarodne odnose u Četam hausu, rekao je za BBC da bi imala potencijal za to.

Ali on upozorava da ne treba da se nadamo „promeni preko noći“ i da smena Netanjahua nije garancija dobre volje sa izraelske strane.

„Ne verujem da bilo koja od opozicionih partija, među njima ni Ajzenkotova, nude jasnu alternativu Netanjahuu.

„Ako Ajzenkot pobedi, moraće da preduzme odlučne mere u vezi sa jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali i da popravi situaciju u Pojasu Gazi“, dodaje profesor Mekelberg.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk