Студенти у блокади: Најмање 14 људи шпијунирано недозвољеним софтвером

Укупно 14 студената, активиста и опозиционих политичара од почетка године је било шпијунирано недозвољеним софтвером преко мобилних телефона.

Шпијунирање мобилних телефона форензички су потврдиле две светске лабораторије - Citizen LabУниверзитета у Торонту и Амнести Интернешенел, саопштили су представници студената у блокади на првој конференцији за новинаре од почетка студентских протеста.

„Њихови телефони нападнути су једним од најнапреднијих шпијунских софтвера који данас постоје у свету.

„Тај софтвер продаје се само државама и неко за то мора да одговара", рекла је Ела Зековић, студенткиња Факултета политичких наука.

Ови софтвери читају сваку поруку, гледају сваку фотографију, могу да укључе микрофон и камеру на мобилном телефону, а њихова употреба је кривично дело по законима у Србији, додала је.

„На телефону једне колегинице пронађен је Пегазус (Пегасус спywаре), убачен даљински без једног клика и знања корисника", рекла је Зековић, напомињући да је реч о врло скупом софтверу.

Међу 14 људи који су били мете напада највише је било чланова студентског покрета, рекла је Андријана Ристић, истраживачица Шер фондације, која је учествовала у откривању напада.

„Период таргетирања се у највећој мери подудара са периодом кампање за локалне изборе 29. марта 2026. године.

„Ово је најмасовнији забележени талас употребе оваквих спајвера у земљи", објаснила је.

Један од напада обављен је софтвером Пегазус и то је први потврђени случај заражавања тим шпијунским софтвером у 2026. години у свету, додала је Ристић.

„Цена коришћења Пегазуса се процењује у милионима (евра)", софтвер производи израелска компанија НСО Група и продаје се искључиво владама и државним институцијама, нагласила је.

Од 14 мета напада чак 12 људи се током августа ове године обратило Шеф фондацији пошто су добили нотификацију на мобилним телефонима да су вероватно били мете напада.

„Ово није било какво упозорење, већ је нотификација дошла директно од компаније Епл, произвођача телефона", рекла је Андријана Ристић.

Конференција у простору „Миљенко Дерета" у Београду, одржана је у дану када је више медија у Србији објавило једа ће се на биралишта изаћи 25. октобра.

Избори још нису формално расписани, што је један од кључних захтева студентског покрета, поред утврђивања одговорности за трагедију у Новом Саду, када је погинуло 16 људи у паду надстрешнице.

'Као да је ваш телефон у њиховим рукама'

Јелена Контић, чланица студентског покрета, била је мета напада софтвером Пегазус.

Током конференције нагласила је да никада није привођена или ухапшена, па није било прилике да јој се софтвери или уређаји за праћење инсталирају непосредно у телефон.

„То доводи до питања: због чега ја?

„Питала сам се како је могуће да је то што радим довело до тога да ме неко надзире и прислушкује", рекла је она.

Јелена је указала да није незаконито приступљено само њеним подацима, већ и подацима и информацијама о свима у њеном окружењу.

„Самим тим су сви они постали жртва нечијег надзора и овог система.

„То изгледа као да је ваш телефон у њиховим рукама," додала је.

Контић верује да је оно што јој се догодило „покушај уцене и застрашивања".

Сматра да је „вероватно" била мета напада пошто је била „врло активна" у акцији Студент у сваком селу, коју је студентски покрет спроводио од када је изнео захтев за расписивањем ванредних избора.

Милица, студенткиња Универзитета у Нишу, сазнала је да јој је телефон био мета напада када је добила обавештење средином августа.

„Прво сам мислила да је у питању генеричко обавештење или нека реклама.

„Тек када сам пажљивије погледала, схватила сам да пише да је покушан шпијунски напад на мој телефон и проследила сам колеги који се у Нишу бави информационим технологијама.

„Ступили смо у контакт са колегама из Београда и схватили смо да нисам једина којој је то обавештење стигло", рекла је она на конференцији.

Када је отишла у Београд како би њен телефон био прегледан, схватила је озбиљност ситуације.

„Схватила сам да су они тим нападом имали приступ целом мом животу, не само студентским састанцима, већ и приватним разговорима, микрофону и камери.

„Могли су да упале камеру док се туширамо, причамо приватне ствари", додала је.

Како каже, нападачи нису имали приступ само њеним подацима, већ и подацима „људи који подржавају студенте и који су са њима у борби".

"Ово није напад само на студенте, већ на све контакте које ја имам у телефону", истакла је.

Како је шпијунирање спроведено?

За једног (из студентског покрета) је потврђено да је коришћен спајвер израелске компаније NSO Group Pegazus и да је инсталиран zero click методом.

Поједностављено - софтвер се код зеро цлицк напада инсталира даљински, није потребно кликнути ни на шта, нити је потребан физички контакт са вашим уређајем.

Отуда и назив - нула кликова.

Спајвер је остао у телефону до првог следећег ажурирања.

Ово је напредна верзија спајвера пошто није потребно да вам неко узме телефон, што се раније у Србији дешавало након хапшења и информативних разговора.

Последице су сличне.

Спајвер има приступ свему на уређају: порукама, контактима, сликама, подацима с апликација, итд, а може и тајно да снима екран или активира микрофон/камеру.

Из компаније НСО Гроуп раније су рекли да њихове производе и услуге „користе искључиво безбедносне владине службе и органи реда за борбу против криминала и тероризма".

У случају осталих 11 људи који су добили исту нотификацију и даље се проверава који је шпијунски софтвер у питању.

Поред тога, још два телефона су заражена новом верзијом NoviSpy спајвера.

Код једног, исто члана студентског покрета, шпијунски софтвер је инсталиран када је приведен у полицију на испитивање.

Телефон је насилно откључан, преузет је сав садржај а онда инсталиран софтвер који је преузимао податке и слао их на екстерни рачунар.

Исти спајвер је пронађен и на другом телефону, а откривено је када је приватна Viber порука с тог телефона прочитана на телевизији Информер.

„На једном уређају који припада члану студентског покрета нашло смо преко 1.500 слика екрана, односно скриншотова, који су настали у циљу праћења активности на телефону", открила је Андријана Ристић на конференцији за медије.

„Прво је потребно да се лице приведе у просторије полиције после чега се физички одваја од телефона и телефон се незаконито откључава, копирају се сви подаци са њега и инсталира се шпијунски софтвер који прикупља све податке даље и шаље на сервер чију смо ИП адресу идентификовали", додаје.

Такву праксу оценила је као „грубо кршење права на приватност, које појачава страх код грађана и утиче на повезана права, попут права на слободу изражавања и окупљања".

Ранији случајеви шпијунирања у Србији

Ово није први такав случај у Србији, подсећају из Шер фондације.

Крајем 2024, анализа Безбедносне лабораторије Амнести интернешнел (АИ) о незаконитом надзору активиста, новинара и невладиних организација у Србији показала је да су „десетине, ако не и стотине, уређаја били мета шпијунског софтвера NoviSpy током последњих година“.

Поред директног нарушавања приватности, овакве праксе могу обесхрабрити људе да се баве политиком, да јавно иступају или показују неслагање.

У новембру 2023. године откривени су покушаји шпијунских напада на мобилне телефоне двоје људи из цивилног друштва, а у фебруару 2025. две новинарке портала БИРН Србија нашле су се на мети шпијунског софтвера Пегасус.

Оне су добиле сумњиве Вајбер поруке са истог, њима непознатог телефонског броја из Србије.

У децембру 2025. године, Амнести је известио о таргетирању студената на протестима кроз зеро-даy нападе и форензички алат Cellebrite.

Зеро даy (енглески: нула дана) еxплоит је рањивост за коју креатор не зна и за коју моментално не постоји решење.

Злонамерни могу да је искористе и аутор тада сазнаје за њу и почиње од тог нултог дана да решава проблем.

После притиска активиста и објављивања доказа, компанија је објавила да ц́е обуставити коришц́ење своје технологије у Србији.

Студентски покрет настао је услед пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена.

Уследили су масовни протести и блокаде предвођени студентима.

Скоро две године је прошло од трагедије, а није покренут ниједан судски поступак.

Поред захтева за утврђивање одговорности за тај догађај, студентски покрет је у мају 2025. изнео и захтев за расписивањем ванредних парламентарних избора.

Док се чека расписивање више пута најављиваних избора, скупове широм земље организује и владајућа Српска напредна странка (СНС).

Избори би могли да буду одржани 18. или 25. октобра, а тачан термин „знаћемо за који дан", рекао је председник Србије Александар Вучић 20. августа.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk