Прашина због Евровизије: Оставка шефа телевизије у Молдавији, критике и у Србији

Масовни јавни протести због гласања молдавског жирија на овогодишњој Песми Евровизије довели су до оставке директора државног радија и телевизије, објавио је Ројтерс.

Стотине љубитеља такмичења за најбољу песму Европе 2026. на друштвеним мрежама је осудило гласање молдавског жирија који је представници суседне Румуније дао само три од могућих 12 поена.

Пре стицања независности 1991. године, Молдавија је некада била део Руског царства, Велике Румуније и Совјетског Савеза.

Дели јаке језичке и културне везе са Румунијом.

„Ово је била моја одлука“, рекао је Влад Туркану, генерални директор Молдавске радио-телевизије, на хитно сазваној конференцији за новинаре.

„Оградили смо се од гласања жирија, али ово је и даље наша одговорност, моја одговорност пре свега, као шефа ове институције“, додао је.

Оставка је била драматично огледало утицаја друштвених мрежа у једној од најсиромашнијих земаља Европе, чији је председник осудио руску инвазију на суседну Украјину и обец́ава да ц́е се придружити Европској унији до 2030. године.

Молдавски жири, који је изабрао јавни емитер, дао је максималних 12 поена песми из Пољске, која је завршила на 12. месту.

Десет поена молдавског жирија је припало Израелу, који је на крају завршио као други, иза победнице, Бугарске.

Овогодишње, 70. издање Евровизије, чији је домаћин била Аустрија, обележио је и бојкот пет земаља због израелске двогодишње одмазде у Појасу Газе.

Гледаоци, чији се гласови такође узимају у обзир у коначном пласману такмичења, дали су 12 поена Румунији, коју је представљала Александра Капитанеску.

Румунска песма је била трећепласирана у коначном пласману.

Публика у Молдавији на друштвеним мрежама је изразила негодовање и што жири није доделио ниједан поен украјинском учеснику на такмичењу.

„Једино што је важно су гласови гледалаца“, написао је бивши министар одбране Анатол Шалару на Фејсбуку.

„Тако гласају браћа, остало је неважно", додао је.

Молдавски представник, Сатоши, рекао је да масовна јавна подршка Румунији „одражава право мишљење нашег друштва“.

Љутња и у Србији, порука хрватске групе Лелек: 'Средњи прст свему што нас дели'

Незадовољства одлукама стручног жирија било је и у Србији, односно међу корисницима друштвених мрежа.

Било је оних који су критиковали жири државног емитера, Радио-телевизију Србије (РТС), зашто нису дали ниједан поен Хрватској, земљи са којом је Србија до 1991. чинила део некадашње заједничке државе, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Гледаоци из Србије (и дијаспоре) дали су хрватској етно поп групи Лелек свих 12 поена.

Хрватски жири је песми представнику Србије, групи Лавина, дао максималних, 12 поена.

На крају, група Лелек је заузела 15. место, а два места испод пласирала се Србија, односно њен представник, група Лавина.

Међу корисницима друштвених мрежа у Србији на удару су се нашли чланови српског жирија, који су на интернету одговарали да су гласали по савести.

„Инсистирала сам да моје колеге и ја гласамо музички, а не политички, јер смо позвани да стручно оцењујемо песме и извођаче, а не да се бавимо јефтином политиком“, написала је на Instagram налогу Александра Ковач, председница жирија РТС-а, у одговору критичарима.

Осим Александре Ковач, у српском стручном жирију за Евровизију 2026. били су и Јелена Томашевић, Марија Марић (Мари Мари), Лора Хркаловић (Лоррес), Иван Милеуснић, Матеја Блажић и Душан Алагић.

Неки су на друштвеним мрежама довели у везу ауторку песме 'Крај мене' коју је извела хрватска женска група.

Реаговале су и чланице групе Лелек, објавивши поруку на Интаграм сторију:

„Данас још једна лекција и подсјетник свима нама: политика је та која нас је делила и која нас и даље дели. Народ, у свом стилу... (Показујемо) Средњи прст свему што нас раздваја", написале су, уз фотографије гласова публике из Хрватске и Србије, које су обе земље међусобно наградиле са максималних 12 бодова.

Годинама уназад, Европска радио-дифузна унија (ЕБУ), као организатор Евровизије, суочава се са критикама због начина гласања, а посебно због тога што не успева да спречи такозвано 'братско' гласање.

Уобичајено је већ да земље које су некада биле у заједничкој држави или су блиске по разним основама међусобно дају по 12 поена њиховим представницима на такмичењу.

Тако се, рецимо, унапред 'зна' да ће Кипар дати Грчкој 12 поена (и обратно), Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина, као и друге учеснице из земаља СФРЈ, дају једне другима по 12 поена или земље које су некада чиниле СССР.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk