Јесмо ли ближе разумевању онога што животиње говоре

Прво такмичење названо Колер Дулитлов изазов (Coller Dolittle Challenge), које додељује награде за научна истраживања о томе како комуницирати са животињама, одржано је 2025. године.

Победио је тим из Сједињених Америчких Држава (САД) који је открио да одређени звиждуци делфина можда функционишу слично људским речима.

Разговор са животињама некада је био само тема књига и филмова, али да ли је то и даље само пусти сан или би ускоро могао да постане стварност?

И како би у томе могла да нам помогне вештачка интелигенција?

Нови звукови

Технологија је већ помогла да проширимо разумевање комуникације животиња.

Специјални микрофони могу да открију звукове које људско уво не може да чује, као што су ултразвучни звукови које производе слепи мишеви.

Док људско уво региструје звукове до око 20 килохерца, неке врсте слепих мишева могу да производе звукове „чак до 212 килохерца", каже Кејт Џонс, професорка екологије и биодиверзитета на Универзитетском колеџу у Лондону.

„Они користе звук као што то раде и сви други сисари - да једни другима саопште да су узнемирени или уплашени, или као позив за парење", рекла је за ББЦ програм The Documentary Podcast.

Као људи, навикли смо да живимо у балону онога што наша чула могу да осете, али нова технологија може то да прошири.

„То мења начин на који размишљате о природи и перцепцији, јер знам да постоји много више од онога што ми опажамо", додаје Џонс.

Технологија је забележила и звукове који су превише ниски да би их људи чули, попут оних које производе слонови.

Средином 1980-их, биолошкиња Кети Пејн посетила је зоолошки врт у Портланду у САД-у и приметила је да је имала необичан осећај када је била у близини слонова.

„Видела сам разне облике сложеног друштвеног понашања и постепено сам схватила да и ја осећам нешто прилично чудно, као пулсирање у ваздуху", рекла је за ББЦ 2013. године.

Користећи опрему за снимање, открила је да слонови производе звукове у ниском инфразвучном опсегу.

Ово откриће је било револуционарно за разумевање комуникације слонова.

Пејн је касније била суоснивачица Пројекта за слушање комуникације слнова, који проучава живот шумских слонова у Африци на основу звукова које преоизводе.

Научници и данас користе базу података која је створена током овог пројекта, која се чува на Универзитету Корнелу у САД-у, и сада је комбинују са могућностима вештачке интелигенције.

Обрада података у реалном времену

Истраживач Аластер Пикеринг је сарађивао са Универзитетским колеџом у Лондону и користио је базу података звукова слонова који су означени према старости, полу, понашању, па чак и емоционалном стању, да би обучио алгоритам вештачке интелигенције.

„Слушамо аудио-записе и кажемо: 'У овом делу снимка је мужјак слона који је узнемирен'.

„Затим вештачка интелигенција учи да повезује обрасце у тим записима са одговарајућим ознакама", објашњава Пикеринг.

Док се традиционални уређаји за снимање често остављају на терену месецима пре него што се подаци обраде, алати вештачке интелигенције могу да анализирају вокализацију слонова у реалном времену, додаје он.

На пример, то може да нам помогне да предвидимо уласке слонова у села и градове, где уништавају усеве, а такви случајеви су све чешћи.

„То још не ради, али би једног дана могло да препозна звучне обрасце који указују на стрес или појачану емоционалну побуђеност, што би могли да буду рани наговештаји доласка слонова", наводи он.

Ипак, алати вештачке интелигенције нису савршени и често захтевају да људи убаце улазне податке да би се добили тачни резултати.

„Ако сте подесили неки уређај за акустично снимање, он бележи све - тукане у позадини, капљице кише", каже Пикеринг.

Такав алат не може да зна који су звукови заиста важни.

Ако исти тукан испушта гласове сваки пут када се оглашавају и слонови, алгоритам може погрешно да повеже звукове тукана са звуковима слонова.

„Зато морате да помогнете систему да дође до исправног закључка", додаје он.

Преводилац за животиње

Џонс каже да би вештачка интелигенција, осим што нам помаже да разумемо и предвидимо понашање слонова, могла да се користи и за идентификацију врста слепих мишева на основу њихових звукова.

„Обучавате машину, односно вештачку интелигенцију, да препозна разлику", каже она.

„То је као када обучавате Сири да препозна ваш глас.

„Ми на сличан начин обучавано ове алгоритме да разликују и препознају врсте слепих мишева".

Вештачка интелигенција показује потенцијал и за дешифровање комуникације уљешура (највећих од китова зубана), које међусобно комуницирају помоћу ритмичких низова кликова, названих коде.

Дејвид Грубер, професор биологије на Градском универзитету Њујорка и оснивач Иницијативе за превођење комуникације китова (Ceti), користи алате вештачке интелигенције сличне софтверу за превођење људског језика у покушају да пронађе обрасце и структуру тих кликова.

На тај начин је постигао одређени успех у предвиђању следећег клика који ће да произведу уљешуре.

„Постоји толико нових технологија које почињемо да користимо“, каже он.

„Мислим да нас очекује изузетно узбудљиво време, јер ћемо учити све више о њиховом систему комуникације".

Његов крајњи циљ је да развије својеврсног преводиоца који би могао да дешифрује сваки комуникациони систем.

„Потребни су нови алати и нови начини посматрања ових комуникација, а они би могли да се примене и на различите врсте, па чак и у случају да једног дана наиђемо на живот у некој другој галаксији", каже Грубер.

Учење 'језика делфина'

Међутим, друго питање је да ли ће нам ови алати заиста омогућити двосмерну комуникацију са животињама.

Када је реч о пројекту Цети, Грубер наглашава да циљ није да разговарамо са уљешурама, већ да их слушамо.

„На неки начин, ми већ 'разговарамо' са китовима путем звукова које производе наши чамци и бродови", каже он.

„Стварамо много буке. Ово је покушај да преведемо њихове гласове, а да се притом што мање мешамо".

Истраживач делфина, професор Венсан Јаник на Универзитету у Сент Ендрузу у Шкотској, који је био члан тима који је добио награду на првом Колер Дулитл изазову, такође упозорава на технологије које обећавају комуникацију са животињама.

Такође нас подстиче да размислимо шта бисмо заправо рекли животињама када бисмо заиста могли да разговарамо са њима.

„Да ли бисте их питали која им је омиљена боја", каже он.

„Врло брзо бисте дошли до овог питања и како они представљају њихово окружење".

Он истиче да не треба да замишљамо учење „језика делфина" на исти начин као учење страног језика.

„[Животиње] немају наш чулни апарат, немају нашу биологију, и зато, без обзира какву комуникацију имају, она је другачија", закључује професор Јаник.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk