Шта каже историја - ко ће бити светски првак у фудбалу

Покушаји предвиђања исхода Светског првенства у фудбалу у међувремену су узнапредовали.

Ових дана се са кладионичарима, добро обавештеним навијачима и такозваним видовњацима надмећу и суперкомпјутери.

Али, чак и немачки финансијски аналитичар Јоаким Клемент, који се прославио зато што је тачно предвидео победнике последња три турнира, верује да међу врхунским тимовима много тога зависи од среће.

Ствари као што су физичка спрема на тај дан, судијске одлуке или срећа да лопта уђе у гол уместо да погоди стативу „потпуно су непредвидиве“, рекао је он за ББЦ Спорт.

Међутим, ако се ослонимо на историју, постоји неколико фактора које би тимови који желе да освоје трофеј требало да имају на уму, а неки од њих су прилично изненађујући.

Узак круг шампиона

Од 84 тима који су учествовали на највећем фудбалском турниру, само је осам понело трофеј кући: Аргентина, Бразил, Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Шпанија и Уругвај.

Свега је 13 земаља у историји играло у финалу Светског првенства, а неке од њих прилично често.

Немачка је стигла до финала осам пута, а следе Бразил (седам пута) и Аргентина и Италија (шест пута).

Тешко је доспети у победничку ложу, а најскорији новајлија била је Шпанија 2010. године.

Не заборавимо ни Холандију, која је играла у три финала и никад није победила, иако Клемент предвиђа да ће управо она коначно подићи трофеј 2026. године.

Такође, само у два наврата је нека репрезентација из Африке или Азије стигла до полуфинала - Јужна Кореја 2002. и Мароко 2022. године.

Утицај географије

Од првог Светског првенства у Уругвају 1930. године, до најскоријег, одржаног у Катару 2022, ретко се дешавалао да неки тим освоји трофеј ван властитог континента.

То се десило само шест пута на 22 турнира - постигли су то Бразил (1958, 1994. и 2002), Шпанија (2010), Немачка (2014) и Аргентина (2022).

А кад се сведе на турнире организоване на јужноамеричком и европском тлу, ово географско правило прекршено је само двапут на 19 Светских првенстава.

Репрезентације можда имају бољи учинак на властитом континенту зато што су навикнутије на климу, мање су уморне од путовања и имају више властитих навијача – и заиста, шест Светских првенстава освајали су домаћи тимови.

Географски тренд такође је важио и за ране фазе турнира.

На пример, на Светском првенству 2014. у Бразилу, седам латиноамеричких земаља стигло је до фазе испадања са 16 репрезентација, за разлику од свега шест европских земаља - упркос чињеници да се, као и обично, више тимова из Европе квалификовало за турнир него са било ког другог континента.

Потом, четири године касније у Русији, европски тимови осигурали су 10 места у рунди од 16 репрезентација, у поређењу са само пет из Латинске Америке.

Такође, сва четири тима који су стигли до полуфинала били су европски.

Међутим, Светско првенство 2026. залази на потпуно неистражену територију.

Биће то први Мундијал којем ће домаћини бити три земље (САД, Канада и Мексико), а обухватиће 48 репрезентација, за разлику од уобичајених 32.

Први пут ће се у историји појавити потпуно нова четири тима - Курасао, Зеленортска Острва, Јордан и Узбекистан.

Можда ће овај турнир заобићи историјске трендове.

Да ли је малер бити на врху ФИФА ранг листе?

Било би разумно очекивати да тим који је имао најбољи учинак у скорије време прође добро на Светском првенству, али то је далеко од загарантованог предсказатеља успеха.

ФИФА ранг-листа, настала 1992. године, користи се за класификацију репрезентација како би се избегли рани сусрети међу фаворитима турнира.

Ранг-листе се израчунавају уз помоћ резултата фудбалских мечева које признаје ФИФА, а међу којима су и пријатељске утакмице, као показатељ колико добро иде неком тиму, баш као и у другим спортовима, на пример тенису.

Победници Мундијала готово увек долазе из најбољих 10-15 тимова.

Али ниједном репрезентација која је била на првом месту ранг-листе у време одржавања Светског првенства није освојила турнир.

Закључно са 8. јуном, овај тренд би могао да представља лоше вести по Аргентину, тренутно водећу на листи.

Браниоци титуле осуђени на пропаст

Постоје земље са вишеструким освојеним титулама Светског првенства - Бразил, Немачка, Италија и Аргентина их заједно имају 16.

Али задржати трофеј веома је тешко.

У читавом историјату турнира, само две земље су успеле да га освоје двапут у низу - Италија (1934. и 1938.) и Бразил (1958. и 1962.).

Ко високо лети, ниско пада

Током претходних деценија, Светско првенство је било прилично неблагонаклоно према браниоцима титуле.

Од 2002. године, четири од шест освајача претходног турнира нису успели да прођу даље чак ни од групне фазе такмичења.

Изузеци су Бразил (шампиони 2002. и четвртфиналисти 2006.) и Француска (освајачи 2018. и другопласирани 2022. године).

Страни тренери без успеха

Ангажовање страних селектора није ништа ново на Светском првенству, мада се број репрезентација које се ослањају на увезену експертизу повећао у последње три деценије.

Он ће достићи рекордне висине 2026. године, кад ће 27 од 48 земље учеснице имати неког страног селектора.

У њих спадају некадашњи победници Бразил и Енглеска, које ће водити Италијан Карло Анћелоти и Немац Томас Тухел.

Проблем је само што ниједна репрезентација са страним селектором никад није освојила Светско првенство.

Ако хоћеш у финале, зови играче из Бајерна и Интера

Ово је вероватно једна од најуврнутијих статистика са Светског првенства: на последњих 11 турнира, најмање један тим који је ушао у финале имао је играча из Бајерна из Минхена или Интера из Милана, или из оба клуба.

Само двапут од 1982. године (1986. и 2010.) репрезентација без представника из једног од ова два клуба успела је да освоји трофеј.

Према званичној листи играча коју је објавила ФИФА, 15 од 48 тимова који играју турнир 2026. године имаће играче из Бајерна из Минхена или Интера из Милана, или из оба.

У њих спадају врхунске репрезентације као што су Немачка, Француска, Енглеска и бранилац титуле Аргентина, па би традиција могла да се настави.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk