Горан Баре: Одлазак балканског Игија Попа и рок песника

Горан Баре, вођа хрватске музичке групе Мајке и култна личност регионалног рокенрола, карактеристичног, сировог, храпавог вокала и неодољиве харизме на бини и ван ње - преминуо је у 62. години.

Вест о његовој смрти потврдили су чланови бенда за хрватске медије.

Балкански Иги Поп и вођа култног гаражног рок састава из Винковаца оставио је дубоки траг на музичкој сцени у Хрватској и на простору некадашње Југославије као аутор хитова попут „А ти још плачеш“, „Мене не занима“ и „Тешке боје“.

„Не бих желео никоме да доживи ствари које сам ја доживео, али и то је живот. Он је и туга и плач, и смех и глад, и ситост и дебљина", рекао је Баре у једном од последњих интервјуа.

Пре три недеље он је прекинуо наступ у Макарској пошто му је позлило, а чланови бенда тада су рекли да ће направити двомесечну паузу како би се њихов фронтмен опоравио.

„Горан Баре био је један од највећих рок песника.

„Његовим одласком завршава једно значајно поглавље хрватског рока, но његов музички допринос и изузетна оставштина заувек ће живети кроз његове песме, албуме и концертне снимке", саопштила је хрватска дискографска кућа Croatia Records.

Властити живот је често знао да преточи у стихове не либећи се да опева различите личне тегобе, стања и ситуације, од пораза и победа, самоће и љубави до зависности са којом се годинама борио.

Како је говорио, један од најтежих животних тренутака била је смрт његове прве супруге 1995. године, услед предозирања.

„Збогом пријатељу. Хвала ти за музику, хвала ти за подршку. Лака ти земља", објавила је сарајевска група Лету штуке на Фејсбук страници.

Баре је први бенд основао са 14 година, да би 1984. формирао култни састав Мајке.

Са њима је објавио између осталог албуме Разум и безумље (1990), Раздор (1993), Вријеме је да се крене (1996) и Тешке боје (2011).

За Тешке боје освојио је шест Порина, најзначајније музичке хрватске награде.

„Легенде вечно живе“

Када сам крајем 2019. размишљао о најбољим концертима које сам посетио те године, моментално ми је на памет пао Горан Баре и његов лудачки наступ са групом Мајке на Beer festu.

Стационирао сам се мало ближе бини, искоса, таман да на миру могу да погледам први, и испоставиће се, последњи пут уживо легендарног музичара, радничко дете и неконвенционалну појаву, али најпре легенду рокенрола на овим просторима.

Немирни покрети, глас који је не издаје и зној мерен у литрима обележили су тај, па најблаже речено - перформанс у коме је доброћудни, несташни гаражни рокер баш уживао, а вала и ми у публици барабар са њим.

На бини се појавио у некој зеленкастој мајици са Дарт Вејдером и марамом којом се одмах огрнуо, а нешто касније је и увио као бедуин - али панонски.

„Какав брат“, помислио сам у пар наврата гледајући га како незаустављиво емитује помахниталу енергију и заразно је шири унаоколо.

Мараму је нешто касније џилитнуо негде, као и мајицу, па је остао у црној трегеруши која се такође на тренутке чинила сувишно, у зависности како га је гађала песма.

Силазио са бине, враћао се, чучао, грчио се и, како је деловало, сваки тон проживљао лично и емотивно.

За крај је оставио највеће хитове, између осталог, „А ти још плачеш“ и „Тешке боје“ која ме вратила у студентске дане и журке по Загребу, док се од публике опростио песмом „Ја сам будућност“.

Горан Баре је данас преминуо, али једно је сигурно - он је прошлост, садашњост, а сигурно и, како песма, каже, будућност јер легенде вечно живе.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk