'Ја сам белкиња рођена у породици мешане расе после грешке са вантелесном оплодњом'

Дан кад је Хадеја открила да није оно што је мислила да је био је као и сваки други.

Имала је у то време 12 година и гледала је филм са мајком која је изнебнуха изговорила:

"Шта би било кад бих ти рекла да ти се ово десило?" и наставила је разговор одатле.

Хедаји је тада први пут било речено да је зачета вантелесном оплодњом (ИВФ), али да је дошло до забуне.

„Сећам се како сам помислила да је то једна сулуда прича. Али сам такође помислила, зашто то нисам приметила раније? Али била сам само дете, и има смисла што се нисам тиме превише бавила“, каже Хадеја.

Хадеја описује тај тренутак као „лудо откриће“.

„Било је визуелно очигледно да није баш све сасвим како треба, али никад то нисам доводила у питање. Нисам се превише удубљивала у биологију и само сам претпоставила да зато што ми је мајка белкиња да сам и ја зато бела“, присећа се ова 26-годишња археолошкиња која живи у Канади.

„Дакле, ја сам жена рођена у мешаној породици у Гани, али без намере“, каже она.

Више од 10 милиона беба рођено је широм света путем вантелесне оплодње откако је овај третман уведен 1978. године, рекао је за ББЦ Димитриос Маврелос, специјалиста акушерства, гинекологије и репродуктивне медицине у болници Универзитетског колеџа у Лондону.

Забуне су ретке – али су биле много чешће у раним данима вантелесне оплодње кад је на снази било много мање прописа.

'Моје детињство није било лаж'

Одрастајући у градићу на Острву Принца Едварда, на источној обали, Хадеја каже да се њена породица „истицала“ у њеном граду.

Хадеја каже да је искусила подсмевање у средњој школи које је било расистичко.

„Било је коментара друге деце као што су 'требало је да будеш црна' или увреде на рачун тога што сам Африканка“, каже она.

Она каже да њено искуство са расизмом није било толико злобно као оно које су доживели њени млађи браћа и сестре мешане расе (њени родитељи зачели још четворо деце природним путем након што су добили Хадеју преко вантелесне оплодње).

„Живели смо у малом рибарском граду, тако да су они искусили чист расизам на својој кожи невезано са тим што су били у сродству са мном“, објашњава она.

За Хадеју, „сулудо“ откриће шта се десило у време кад је зачета није променило њен однос према оцу, већ је напросто само потврдило чињеницу о њеном животу.

„То ми је понудило одговор на питање које сам имала, али ми и даље није пружило закључак који сам тражила“, каже она, додавши да и даље тражи неку врсту објашњења како је уопште дошло до те забуне.

„Он је одувек био мој отац и човек који ме је одгојио. Био је присутан оног дана кад сам рођена и присутан током путовања пре тога. И још увек је присутан данас, тако да се никад нисам осећала другачије тим поводом“, каже она.

„Моје детињство није било лаж, одувек сам била укључена – до одређене мере се идентификујем етнички као Гањанка јер сам одрасла једући ту храну, препознајући језик, не умем да га говорим, истина, али понекад умем да га прислушкујем.“

Хадејини родитељи су се упознали у Торонту 1990-их и венчали су се у року од годину дана.

„Мој отац је одрастао у Теми, у обалском граду у Гани, а кад је био у раним двадесетим, имигрирао је у Канаду, где је живео у Торонту. Упознао је моју мајку која је била из Норт Растика на Острву Принца Едварда.“

После много година борбе са неплодношћу, одлучили су да се подвргну третману вантелесне оплодње на Институту за плодности и стерилност у Торонту, који је водио данас покојни доктор Фируз Хамси.

Вантелесна оплодња је поступак током ког се јајне ћелије жене оплоде мушкарчевом спермом у лабораторији пре него што се ембриони имплантирају у материцу жене.

„Покушали су да зачну око седам година, верујем, пре него што им је успело“, каже она, „тако да је то био један дуготрајан процес вантелесне оплодње.“

Пар је поднео недвосмислен захтев.

Они су желели сперму од црног даваоца да би реконструисали наслеђе оба родитеља.

„Кад сам рођена, моји родитељи су дефинитивно били изненађени мојим светлим теном. А кад су позвали клинику за вантелесну оплодњу, речено им је да ми дају годину дана да се 'променим'.“

Али после годину дана, Хадејина мајка је замолила клинику да се поближе позабави овим случајем и било је потврђено да је давалац сперме белац и био је описан као риђокоси мушкарац.

„Кад сам напунила годину дана, клиника је практично потврдила да је дошло до грешке... око забуне са бројем шприца са спермом даваоца“, каже она.

Хадеја је касније сазнала да је њен биолошки отац имао смеђу косу и да уопште није риђокос.

Приликом сусрета са доктором Хамсијем, он је рекао родитељима: „Треба да будете захвални на ономе што имате, имате предивну породицу, добили сте оно што сте желели. Одведите ме на суд ако желите, али за то служи осигурање“.

Она каже да су њени родитељи 2003. године тужили клинику у грађанској парници и успели су да закључе случај вансудским поравнањем за ненаведену суму новца.

„Смешно је зато што су на суду рекли да не могу да докажу да сам ја белачко дете, да ће им бити потребно ДНК тестирање. Али мислим да је прилично очигледно и малтене на неки начин медицинско гаслајтовање, а тога је било много током читавог судског поступка.“

„Није било директних реперкусија“ које су проистекле из њеног случаја и клиника је наставила да ради све док није била затворена, каже Хадеја.

Доктор Хамаси је поднео оставку на Колеџу лекара и хирурга Онтарија (ЦПСО) у марту 2011. године, после договора да медицински регулатор одустане од саслушања због забринутости у вези са његовом негом, третманом и вођењем евиденције за 26 пацијената, рекао је ЦПСО у саопштењу.

Он се такође сложио да не подноси захтев или поновни захтев за регистрацију као доктор у Онтарију или у било којој другој покрајини.

Петнаест браћа и сестара из донације (за сада)

Хадеја је 2019. године урадила ДНК тест, радознала да сазна више о породичној страни њеног биолошког оца, али тада се ништа није појавило.

Пет година касније, контактирао ју је неко ко је рекао да је имао поклапање са њеном ДНК.

То је довело до тога да је открила још 12 полубраћа и сестара.

Већина је била зачета између 1994. и 1998. године преко истог даваоца.

„Било је прилично лудо открити истовремено да имам 12 браћа и сестара. Заправо сам их нашла још троје у међувремену.“

„Осећате се као медицинска статистика за коју се надате да нећете бити – дефинитивно осећање да припадате у 1 одсто људи, али је то било тешко сазнати“, додаје она.

„Открили смо да ја можда нисам једина која је била помешана у групи браће и сестара и то је довело до још више питања и још више истраживања моје властите приче“, каже она.

„Делује доследно да је свим нашим мајкама било обећано да неће бити више од шесторо до осморо деце зачето путем ове донације“, каже она.

Али на крају је сперма даваоца била коришћена у најмање 15 третмана вантелесне оплодње.

Вест је била шок за све учеснике, али нарочито за браћу и сестре који нису знали да су зачети уз помоћ даваоца сперме.

Давалац сперме је мислио да донира Универзитету у Калгарију 1994. године за медицинска истраживања, рекле су његове природне ћерке Хадеји, али је сперма некако ипак завршила на клиници, каже Хадеја.

У Канади не постоји законско ограничење за донације или број потомака по даваоцу, али неке клинике користе професионалну дискрецију и намећу властите лимите.

'Благословена' што има обе културе

Већина из њене групе браће и сестара се укључила у групни чет основан да би се боље упознали међу собом и остали у контакту.

„Имам биолошког брата који живи на источној обали, а ми смо живели две улице једно од другог и нисмо то знали.“

Генерално гледано, Хадеја сматра себе „благословеном“ зато што је одрасла у породици са двојним наслеђем.

„Мој отац је био прва генерација имиграната у Канади, био је веома поносан на своју културу и носио ју је као одликовање. И зато сам веома срећна што сам имала неку врсту дуалне културолошке перспективе, где сам искусила и културу Гане, баш као и културу француских Акадијана са Острва Принца Едварда.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk