Ким Џонг Ун је требало да буде њихов једини идол, а онда су Севернокорејци открили К-поп

Једне сунчане суботе у јуну, Ли Јеон-Су је узела слободан дан са посла и пошла возом из Сеула за Бусан да би отишла на још један концерт поп супергрупе БТС.

Био је то њен трећи пут за исто толико месеци.

Била је у маси која се у марту слила у центар Сеула, кад је седморка покренула велики повратак - али је бина била предалеко.

У априлу, првог дана њихове светске турнеје, стуштила се киша, пригушивши гласове певача.

Али овај пут у Бусану, било је „невероватно“.

„Сваки пут кад одем на концерт БТС-а, схватим колико сам срећна што могу да волим и подржавам некога властитом слободном вољом“, каже Јеон-Су, којој то није право име.

„То би било незамисливо у Северној Кореји.“

Она је тамо рођена, у такозваном Изолованом краљевству, северно од чврсто утврђене границе са Јужном Корејом.

Спољни свет је био ван домашаја, одсечен напорима режима изграђеног на страху, надзору и лојалности.

„Морали сте да будете одабрани да бисте присуствовали догађајима, а ако нисте, морали сте да останете код куће са навученим завесама.“

Данас у Јужној Кореји, она може да одлучи кога ће да подржава и како.

У Бусану, поред бескрајног броја обожавалаца, она је вриштала, скакала и певала из свег гласа, нарочито на њене старе фаворите, високоотканску нумеру Fireи хип-хоп хит Mic Drop.

Одрастала је у војној породици, Јеон-Су су учили да је Јужна Кореја непријатељ.

Кад је побегла, покушала је да држи јужнокорејску културу на дистанци.

Али музика је нашла пут у њен живот.

Успела је да побегне 2011. године, пре него што су се БТС први пут појавили, пре него што је кеј-поп постао глобални феномен.

Сада, чак и само слушање или гледање концерата из Јужне Кореје, у Северној Кореји се сматра злочином због ког људи могу да заврше у затвору или да им се догоди нешто још горе.

Неки као што је Јеон-Су кажу да никад нису чули јужнокорејску музику док нису прешли границу.

Тада им се творио им се читав свет слободе и забаве и помогао им да се прилагоде необичном новом животу који је сада био само њихов.

Али други за ББЦ кажу да је упркос ограничењима, кеј-поп успео да се пробије кроз репресивну диктатуру Кима Џонга Уна.

Слушали су песме у тајности, често не знајући кога слушају.

Неки су чак успели да гледају кеј-поп наступе, шокирани нашминканим идолима са плавим косама.

„Зашто мушкарци изгледају тако?“

„Северна Кореја је место на ком је читав систем постављен тако да може да постоји само једна славна личност, само један идол - Ким Џонг Ун“, каже Хана Ох.

Али испоставља се да су Севернокорејци открили и друге звезде, као што су БТС и Блекпинк, а пре њих Гирлс генератион, Тин Топ и 2ПМ.

БТС-ово корејско име „Бангтан Сонџеондан“, чак је постало део свакодневног сленга на Северу, каже један младић који је пребегао.

„Људи говоре ствари као што су: 'Јесте ли испробали Бангтан прслук?' или 'Јесте ли носили Бангтан ранац?'“, додаје он.

'Корејци попут нас, само другачији'

За Канг Гју Ри, која је побегла из Северне Кореје 2023. године, један хит БТС-а се истиче: „Динамит“.

БТС је оборио све рекорде стриминга кад је објавио „Динамит“ 2020. године - нумеру у диско фазону која је требало да развесели свет уморан од ковида, саопштио је бенд.

Заокупио је пажњу Северне Кореје упркос томе што је био први сингл групе цео на енглеском.

„Нисам разумела текст, али је мелодија била толико добра, просто би вас узбудила. Сви су се примили“, каже 26-годишња Гју Ри.

У оно време, она је живела у Кјонгсонгу, обалском округу на Северу, где су породице могле антеном да ухвате телевизијске сигнале преко воде.

Кад је пријем био добар, гледали су викенд емисије у којима су се такмичили кеј поп идоли, живописних фризура и увежбаних покрета.

„Све је било шокантно, мислила сам да су Корејци попут нас, али су изгледали веома другачије.“

Реп је био нешто ново.

„Испрва сам помислила: 'Да ли је ово уопште песма?' Али изгледали су толико кул репујући док плешу да су момци почели да их опонашају.“

Научити препознатљиви плес из песме постао је тренд међу тинејждерима, каже она.

Они који воле плес угледали су се на БТС и, пре њих, Тин Топ, популарне 2010-тих по електро-поп денс нумерама.

Док говори, Гју Ри посеже за телефоном да покаже стари снимак са Јутјуба Тин Топа како изводи „Нема више парфема за тебе“.

„Овако“, каже она, смејући се док опонаша препознатљиви покрет наношења парфема из песме.

„Ускоро су сви момци око мене то радили. Пшшт. Пшшт. Било је јако забавно. Једном кад сте то видели, нисте могли да заборавите.“

Зато што су слушали толико много песама у тајности, она не може да се присети наслова.

Чула је Гирлс генератион, највећи и најлегендарнији женски бенд у Јужној Кореји, а касније постала обожаватељка звезде из Блекпинка Џени.

„Тешко је објаснити, али постоји нешто веома одлучно и моћно у њеној музици.“

Она каже да не може то да упореди са севернокорејском музиком, „која је звучала као да ми пробија уши.

„Већина песама које сам чула док сам одрастала говорила је о револуцији или политици.“

„Морали смо да држимо укључене државне медије, чак и у кући.“

Гју Ри е открила популарне песме брзо, јер би их често виђала на телевизији.

Али многи Севернокорејци су користили МП3 плејере или сићушне СД картице.

Музика се ширила лакше од телевизијских серија, али споро.

Средином до позних 2010-тих, како је кеј поп постајао планетарни феномен, нова музика се нашла поред деценијама старих балада на СД картицама које су кружиле по Северној Кореји.

Имена фајлова су обично била збрљана, тако да је Хана Ох ретко знала наслов, певача или датум објављивања песама.

„Да сам то тада знала, ништа ми не би значило. И зато сам више пажње обраћала на текстове“, каже ова 25-годишњакиња која је пребегла 2019. године.

Једна песма је оставила посебан утисак на њу.

Слушала ју је изнова и изнова, записујући сваку корејску реч.

Годинама касније, кад је стигла у Јужну Кореју, открила је да је то песма „Није прекасно“ од Грин Зоун, илити Ноксаек Џидае, популарног мушког дуета из 1990-тих, кад су сентименталне баладе доминирале корејским музичким топ листама.

„Читава песма је била на корејском, па ми је било много лакше да је разумем него кеј-поп који сам слушала“, каже она.

„Први пут сам тада помислила: 'значи овако људи изјављују љубав.'"

Прозор у спољни свет

Слушање јужнокорејске музике је одувек било ризично.

Као тинејџерка, Хана је са собом носила две СД картице.

„На једној је била јужнокорејска музика, а друга је била празна картица коју бих могла да предам ако ме ухвате.“

Кад год су студенти били ухваћени како гледају јужнокорејске садржаје, школе из читавог града би се састале за „седницу јавне критике“, каже Хана.

„Саопштили би које је тачно јужнокорејске снимке особа гледала и јавно објавили да ће деца бити послата у центар за малолетне деликвенте.

„То је требало да покаже свима осталима шта ће се десити ако буду ухваћени“

А опет је Хана настављала да слуша и гледа.

„Једном кад видите тај свет, било је тешко окренути главу.“

Изоловање Севернокорејаца од спољног света одувек је било кључно за опстанак породице Ким.

Њихова пропаганда има само једну поруку: Пјонгјанг бриљира у свему, од економије до уметности, тако да ништа не може бити боље од живота под породицом Ким.

Било какав наговештај да слобода дозива са друге стране јужне границе био је опасан.

Уз кеј-културу која је постала див меке моћи, Ким Џонг Ун је почео јаче да гуши слободе.

Троје тинејџера је наводно јавно погубљено 2022. зато што су делили јужнокорејске садржаје.

Упркос томе, анкета из 2023. године показала је да је 98 одсто људи који су пребегл тврдило да су гледали јужнокорејске серије или филмове код куће.

Око 80 одсто њих је рекло да је то појачало њихову знатижељу према Јужној Кореји и утицало на навике као што су говор и мода.

Хана верује да је то управо оно чега се режим плаши.

„Неки почињу да носе краће сукње или фарбају косу.

„Једном кад људи почну да се изражавају, то утиче на систем у ком би свако требало да размишља и креће се исто.“

То се десило и Гју Ри.

Она каже да није напустила Северну Кореју зато што је живот био тежак.

Уместо тога, изложеност јужнокорејској музици и серијама учинило је игнорисање контраста немогућим.

„Нисам могла да поднесем да гледам телевизију, а потом изађем напоље“, где су службеници за надзор пратили људе у потрази за знацима страних утицаја.

Гју-Ри каже да је постојао период кад је познавање јужнокорејског садржаја био извор поноса.

„Деловали сте помало као да имате стила. Људи би говорили: 'Они знају да се проводе'. Али кад су закони постали строжи, људи су постали много опрезнији.“

Прво бисте чули да је неко ухваћен, каже она.

Онда бисте чули вести о погубљењима.

Та информација је намерно била дељена као упозорење, додаје она.

„Чула сам да су два младића које сам познавала погубљени.

„Један је био око мог годишта, други је био млађи, имао је око 19 година.“

Али они нису престали да конзумирају овај забрањени садржај, додаје она.

„Био је то дашак кисеоника за нас, наш прозор у спољни свет.

„Људи ризикују животе за то зато што стекну наду да би могли да преживе нови дан.“

То је ризик који су Севернокорејци преузимали на себе годинама.

„Знате ли зашто су људи које сам срела у затвору били тамо? Били су ухваћени како гледају јужнокорејске серије или помажу некоме да побегне у Јужну Кореју“, каже Јеон-Су која је пребегла 2000-тих.

Током првог покушаја, завршила је у затвору након што су је кинеске власти ухапсиле док је бежала преко границе и силом је вратили у Северну Кореју.

Чак и док је била у затвору, она каже да јој је јужнокорејска музика помогла да издржи.

„Устани. Не дозволи да те сломе“, упорно би певала у себи.

„Помислила сам, морам да преживим. Морам да стигнем до Јужне Кореје.“

'Храброст да се прекине са бежањем'

И успела је.

Али привикавање на тамошњи живот није било лако.

На разговорима за посао, послодавци би је питали да ли је Севернокорејка или етничка Корејка из Кине.

Она каже да су јој се ретко јављали после тога.

А онда је једног дана наишла на снимак БТС-овог извођења песме „Идол“, ударног хита из 2018. године, и заљубила се у њих.

Прикључила се њиховом фандому, познатом као АРМИЈА, ишла на њихове састанке, отворила фановски налог, гласала на кеј-поп такмичењима и религиозно објављивала садржаје.

Али највећа промена била је да више није осећала потребу да крије одакле потиче.

„Кад сам открила блиским пријатељима из АРМИЈЕ да сам из Северне Кореје, нико се према мени није опходио другачије. Баш као што је било обожаватељки из Бразила и Јапана, ја сам била из Северне Кореје.“

Први пут се осећала као да припада Јужној Кореји, а музика је полагано почела да мења како доживљава саму себе.

БТС-ова трилогија албума „Воли себе“ усредсређена је на прихватање и зацељење - а вођа групе РМ упутио је молбу „користите нас, користите БТС да волите себе“ и она је наишла на одјек код милиона слушалаца широм света, баш као и код Јеон-Су.

Једна песма поготово „Одговор: Воли себе“, коју пева њен омиљени члан Џимин, посебно јој је погодио жицу: „Зашто се упорно кријеш иза маске? Чак и ожиљци који су остали од грешака део су моје констелације.“

„Смогла сам снаге да престанем да бежим и да се суочим са тим делом себе“, каже Јеон-Су.

„Како сам почела боље да разумем себе, откривала сам да имам више простора у срцу за прихватање других.“

Хана Канг, која је стигла у Јужну Кореју пре 20 година, каже да је постала обожаватељка БТС-а зато што ју је привукло нешто са чим се никад није срела у Северној Кореји - слободу да изрази оно што осећа.

Песма која ју је дирнула је „Пролећни дан“, потресна али оптимистична нумера из 2017. године о растанку и чежњи.

Подсетила ју је на родно место и породицу које је оставила за собом у Северној Кореји.

„Недостајали су ми и деловали су ми јако далеко, као да припадају неком другом свету.“

Хана и Јеон-Су су откриле БТС док су се ови пели ка светској слави, али су жене осећале сродност са њима док су сазнавале за њихове муке - о чему је група отворено говорила и певала.

За Јеон-Су, бодрење БТС-а одувек је било начин да „бодри саму себе“.

За Хану, група је постала огледало.

„Кад бих их гледала, помислила бих: 'Ако они могу и даље да се труде тако, можда могу и ја“, каже.

Другачије је за оне који су пребегли последњих година.

Они пристижу у време кад је корејска музика постала глобални феномен, а БТС њен највећи представник.

Избор је сада много већи.

Хана Ох, која је стигла 2019. године, каже да је замишљала да ће већи део времена провести сустижући се са музиком и серијама које је некада гледала у тајности.

Уместо тога, суочила се са нечим новим изборима.

„Било је толико тога другог што сам могла да радим.

„На неки начин, сада живим у свету који сам раније виђала само у серијама“, каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk