Седница скупштине, једина тачка - (не)поверење Влади Србије

Чини се да је Србија све ближа изборима - најпре парламентарним, а онда и председничким.

Први корак за то је ванредна седница Скупштине Србије, заказана за 27. јул, а једина тачка дневног реда је гласање о поверењу влади.

Седница је сазвана на захтев 109 посланика владајуће Српске напредне странке (СНС), објављено је на сајту скупштине.

Заједно са коалиционим партнерима, СНС има убедљиву већину у скупштини која укупно има 250 посланика.

Ако буде изгласано неповерење влади, коју сада води Ђуро Мацут, професор Медицинског факултета у Београду, у року од 30 дана би требало да се састави нова.

У супротном ће, према Уставу, председник Србије распустити скупштину и расписати изборе.

Председник Србије Александар Вучић рекао је 20. јула да ће вероватно прво Влада Србије поднети оставку, после чега ће он расписати изборе, а две недеље после тога и он ће напустити функцију.

„Тог тренутка када добијем обавештење владе и скупштине, ја расписујем изборе за народне посланике. Још неко кратко време, неколико дана, или две недеље максимално, остаћу председник републике јер имам много важних послова да обавим који се тичу државе Србије, те нећу учествовати у кампањи", рекао је.

Предлог за гласање о неповерењу владе, још у фебруару ове године поднела су 62 опозициона посланика.

Седница је одложена за 16, април, али посланици ни тада нису расправљали о овом предлогу.

За одржавање такве врсте седнице неопходни су потписи 84 посланика, што опозиција у два наврата није успела да обезбеди.

Није извесно да ће на предстојећој седници републичке скупштине бити изгласано неповерење влади.

То што је више од 100 посланика СНС потписало захтев за одржавање седнице на којој ће се расправљати о поверењу влади, председница парламента и висока званичница СНС Ана Брнабић види као „још један показатељ демократског капацитета владајуће коалиције".

Ако буде избора, биће то шести излазак на биралишта откако је 2012. године СНС, коју је основао Вучић после раскола у Српској радикалној странци, дошла на власт.

Од тада су побеђивали на свим изборима, али предстојећи - ако и када буду расписани - биће најтежи тест за напредњаке.

Од трагедије у Новом Саду и пада надстрешнице железничке станице када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена, организовани су масовни антивладини протести, на којима је власт оптуживана за корупцију која је, сматрају, допринела великој несрећи.

Омасовљењу протеста допринело је ангажовање студената факултета широм Србије, који су у међувремену постали и политичка снага, учествујући на локалним изборима у неколико градова и општина у земљи.

После годину дана протеста, студенти су затражили да власт расписише избора, али су Вучич и владајућа странка одбили.

Од 14 парламентарних избора у модерној историји Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) редовно се гласало само четири пута - 1990, 1997, 2012. и 2020. године.

Ванредно у чак 10 наврата, а ускоро ће можда и 11.

Од 2012. и доласка СНС-а на власт, гласало се пет пута.

Само једном су били редовни избори, упркос „стабилној већини, изостанку институционалне кризе или кризе легитимитета", изјавио је раније Раша Недељков из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), за ББЦ на српском.

„Избори се последњих година користе као тактика остајања на власти, расписују се само када се врло добро може очекивати њихов исход", рекао је тада Недељков.

СНС је сваки пут убедљиво победио.

Први пут већ 2014, само две године по доласку напредњака на власт.

У образложењу Ивице Дачића, тадашњег премијера, данашњег министра унутрашњих послова (МУП), наводи се да „даље остваривање започетих циљева и реформи изискује највишу политичку подршку грађана Србије".

Вучић, до тада министар одбране и „први потпредседник владе“, који је у међувремену стекао велику популарност, постао је премијер.

Он је већ 2016. тражио нови излазак на биралишта.

„За обезбеђивање европског животног стандарда и утврђивање јасног и недвосмисленог пута наше земље у будућност потребна је нова снага уједињене Србије са јасним мандатом да се реформе заврше", писало је у Вучићевом образложењу.

Ипак, Вучић се већ 2017. кандидује за председника и побеђује главног конкурента Сашу Јанковића, бившег заштитника грађана.

Уследили су редовни парламентарни избори 2020. године, које је бојкотовао велики број опозиционих странака и када СНС осваја највећи број гласова у историји - 63 одсто.

Ванредно се потом гласало 2022, заједно са председничким, када Вучич у трци против опозиционог кандидата Здравка Поноша осваја око 60 одсто гласова.

Вучић је добио више од два милиона гласова.

Нов одлазак на биралишта уследио је годину дана касније, после таласа протеста због масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар" у центру Београда и приградским селима.

Иако СНС и тада убедљиво слави (48 одсто гласова), опозициона коалиција 'Србија против насиља', чији су носиоци били Мариника Тепић и Мирослав Алексић, остварила је најбољи резултат од доласка напредњака на власт - 24 одсто гласова.

„Све те ванредне изборе иницирала је власт, иако за њих није било политичке потребе - увек је имала стабилну парламентарну већину", изјавио је раније Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Као њихов први циљ нагласио је „коришћење тренутака популарности напредњака", а други „сатирање разједињене, слабе и сатанизоване опозиције“, која је „у сталним изборним тркама остајала кратког даха“.

Истовремено су, каже, стални порази „психолошки демотивисали опозиционо настројено бирачко тело“.

Председници Владе Србије од 2012.

Од доласка СНС на власт до данас, петоро људи је водило владу, с тим што је лидер Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивица Дачић три пута обављао ту функцију.

Као одани коалицини партнер, Дачић је био први премијер после победе СНС-а 2012. године.

Водио је владу од јула 2012. до априла 2014.

Потом је Александар Вучић био премијер - од 27. априла до 31. маја 2017, да би поново Дачић водио извршну власт, али само неколико месеци - до 29. јуна 2017.

На чело владе потом долази Ана Брнабић, прва жена у политичкој историји Србије и прва отворено ЛГБТ+ особа.

Брнабић је водила владу укупно седам година - од 2017. до 2024.

Дачић је потом поново био премијер са кратким мандатом - од 20. марта до 2. маја 2024. године.

Владу потом преузима Милош Вучевић, бивши градоначелник Новог Сада и лидер СНС.

У време Вучевићевог мандата догодила се трагедија у Новом Саду, а под притиском је поднео оставку у марту 2025. године, неколико месеци после пада надстрешнице на железничкој станици у другом највећем граду Србије.

Вучевић је оставку поднео после напада на студенте у Новом Саду током ноћи 28. јануара 2025.

Од априла 2025, владу предводи Ђуро Мацут, медицински стручњак и професор, као нестраначка личност, мада се он придружио Вучићевом 'Покрету за народ и државу' који, упркос његовим најавама, никада није заживео.

Графике: Теодора Ћурчић

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk