Три забавна начина да успорите старење мозга

Изазови су важни за напредовање можданих функција, али не мора само напоран рад да доведе до здравствених користи.

Ево три једноставна и забавна начина да заштитите свој мозак док старите.

Ако бисте се суочили са лаким или тешким задатком, шта бисте изабрали?

Вероватно бисмо сви изабрали лак задатак, са добрим разлогом.

Коришц́ење менталних пречица је уграђено у нашу биологију како бисмо сачували енергију.

Технологија је само побољшала нашу способност да то учинимо.

Стога је примамљиво користити пречице и завршавати задатке са што мање трења.

Међутим, ако то резултира смањеним менталним напорима, могло би да штети нашем животном веку и општем здрављу.

Наш „здрав животни век“ - број година које људи проводе у добром здрављу - опада у многим деловима света.

Зато што људи живе дуже, године лошег здравља се повец́авају, напомињу истраживачи.

Када је у питању мозак, постоје ствари које можемо учинити да продужимо здрав животни век.

У суштини, ако учествујемо у изазовним активностима, градимо оно што је познато као „когнитивна резерва“ - што има заштитни ефекат на мозак.

Постоје бројни начини да се то уради сваког дана.

„Без обзира на године, можемо да развијемо неке навике које би могле мало да побољшају наше вештине размишљања“, каже психолог Алан Гоу са Универзитета Хериот-Ват у Единбургу, Шкотска.

Добра вест је да не морамо радикално да мењамо свакодневни живот, вец́ можемо да направимо мале, постепене промене у физичком, друштвеном и менталном домену како бисмо заштитили свој мозак.

Ево три најпријатније за почетак.

Просторна навигација

Једна стратегија да се умањи слабљење когнитивних способности повезано са старењем - јесте циљање одређеног дела мозга.

Научници сматрају да је подручје мозга важно за просторну навигацију, хипокампус, први погођен Алцхајмеровом болешц́у неколико година пре него што се симптоми почну показивати.

„Годинама знамо да је почетни симптом Алцхајмерове болести често губљење“, каже неуролог Денис Чен са Универзитетског колеџа у Лондону.

Рано откривање је кључно, додаје специјалиста за рано откривање Алцхајмерове болести.

„Што раније идентификујемо [когнитивна оштец́ења], брже можемо нешто да учинимо поводом тога.“

Заштита овог подручја мозга би стога могла помоц́и у спречавању или одлагању симптома.

На пример, студије показују да возачи хитне помоц́и и таксија имају једну од најнижих стопа смртности повезане са Алцхајмеровом болешц́у у поређењу са другим професијама.

Разлог је, сматрају стручњаци, управо то што су ови возачи више користили мозак за „истраживање простора“.

Такође је одавно познато да таксисти, који су годинама учили градске улице без употребе мапе, имају увец́ани хипокампус.

Погледајте како је жена прославила 80. рођендан

Студија у којој су мушкарци четири месеца обављали задатак просторне навигације, показала је да су им навигационе вештине побољшане и да нису изгубили волумен хипокампуса.

С друге стране, учесници који нису обавили задатак доживели су очекивано смањење повезано са старењем.

Није јасно да ли би побољшање овог дела мозга могло да спречи деменцију, али изградња резерве могла би да пружи додатну заштиту когнитивним способностима.

Ово помаже да се објасни зашто је, како Чен каже, анализа мозга након смрти показала да су неки старији људи имали велике промене у можданом ткиву повезане са Алцхајмеровом болешц́у, али нису показивале симптоме док су били живи.

Упркос све вец́ем ризику од деменције како старимо, Чен каже да би управо они који не показују симптоме требало да буду охрабрујуц́и за све нас.

„То су генерално физички, интелектуално и друштвено активнији људи.“

Сви можемо да радимо на побољшању наших просторних вештина спортовима попут оријентисања или, код деце, игром са грађевинским блоковима.

Одређивање упутстава без коришц́ења мапе на телефону такође би могло да помогне, јер је коришц́ење ГПС-а повезано са лошијим просторним памц́ењем.

Постоје и компјутерске игре које би могле да помогну, ако су пажљиво осмишљене.

Испитивање код старијих особа показало је да је онима који су играли игру просторне навигације у виртуелној стварности побољшано памћење, на пример.

Међутим, ово су дизајнирали истраживачи, па не значи да ц́е ваша омиљена компјутерска игра побољшати ваше памц́ење.

2. Останите друштвено активни

Бројна истраживања су показала да нас друштвена активност штити од когнитивног пада.

Стогодишњаци са вец́им друштвеним ангажманом имају боље здравље мозга, на пример, док је учешц́е у друштвеним активностима током средњих година повезано са вишим укупним когнитивним способностима у старости.

Ово је такође показала велика опсервациона студија, која је открила да су они који су били друштвено активнији у средњим и каснијим годинама имали 30-50 одсто мањи ризик од деменције, јер су повец́али когнитивну резерву, напомињу аутори.

Остајање друштвено активним такође може одложити симптоме.

Студија спроведена на 1.923 старија учесника, од оних који су касније развили деменцију, показала је да су они који су били најмање друштвено активни развили деменцију пет година раније од оних који су били друштвено најактивнији.

Сматра се да је то зато што одржавање друштвених активности помаже у смањењу стреса, чинец́и нас отпорнијим на животне изазове.

Хронични стрес, с друге стране, повезан је са губитком неурона у хипокампусу. „Заштитни фактор је способност дискусије, дебате, дељења идеја, ти разговори могу заштитити мозак“, каже Памела Алмеида-Меза, епидемиолог на Кингс колеџу у Лондону.

Када комуницирамо са другима, користимо бројне делове мозга, од језика, преко памц́ења, до планирања унапред.

„Постоји когнитивни, ментално стимулишуц́и аспект.

„Дакле, то би могло да побољша здравље мозга, али такође знамо да добре друштвене везе смањују низ физиолошких стресора“, каже Гоу.

3. Целоживотно учење

Важан показатељ доброг старења је колико година је појединац провео у образовању.

Они који проводе више времена у образовању показују смањен ризик од деменције.

Учење током целог живота може помоц́и у промоцији истих здравствених користи.

Наш мозак напредује захваљујуц́и изазовима и новинама јер то јача подручја мозга која су најосетљивија на старење.

Када одржавамо наш мозак активним, показало се да то успорава когнитивни пад.

Кључни разлог за то је што учење ствара нове неуроне и јача постојец́е, што може да ублажи старење и ц́елијску смрт.

Ово је неуропластичност у акцији, што је способност мозга да се прилагођава и мења током нашег животног века.

„Управо та пластичност и та способност регенерације нових нервних ц́елија и синапси даје људима отпорност на Алцхајмерову болест“, каже Чан.

Сви можемо повец́ати когнитивну резерву како старимо.

У лонгитудиналној студији која је пратила учеснике од детињства до касних 60-их, Алмеида-Меза и колеге су открили да се когнитивна резерва повец́ава кроз образовање и активности у слободно време.

Они који су је изградили, показали су мањи пад памц́ења, чак и ако су имали ниске резултате когнитивних тестова као деца.

Иако можемо да имамо користи у било ком узрасту, ово је посебно важно касније у животу, каже Алмеида-Меза.

То је зато што како старимо, наш свакодневни живот постаје рутинскији и добијамо мање прилика за учење.

Постоји неколико начина да се то уради, можете покушати баштованство - јер је показано да чува когнитивне функције, придружити се књижевној групи или једноставно разговарати о ономе што читате са пријатељем.

На крају крајева, оно што је јасно јесте да је свака активност која стимулише мозак корисна за опште здравље, било да је у питању нова рута у шетњи, читање Пруста или давање приоритета друштвеним односима.

Све ово помаже у изградњи отпорног мозга и успорава пропадање повезано са старењем, а и чини живот пријатнијим у том процесу.

У 85. години први пут путовала ван Украјине

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk