Опасне игре и изазови на друштвеним мрежама у Србији: Како сачувати децу

Опонашање видео снимака или фотографија које гледамо на екранима мобилних телефона и таблета све више постају призори из стварног живота.

А међу њима има и ризичних подухвата, у којима су у главној улози деца.

Душан Декић се враћао кући 7. јуна поподне када је приметио да са врха његове 15-спратнице на Новом Београду падају папирне ролне.

Помислио је да деца са прозора неког од виших станова праве уобичајне глупости.

Није прошло много када га је позвао узнемирени комшија.

„Рекао ми је: 'Видим децу на крову зграде како држе телефоне и снимају се", говори Декић.

Обоиица су пожурили да их спусте и позвали су полицију.

„Док смо чекали полицију, показали су нам снимке на друштвеној мрежи ТикТок на којима се деца ноћу пењу на нашу зграду, стоје на ивици и пењу се на конструкцију на којој је реклама", каже Декић за ББЦ на српском.

ББЦ на српском на ТикТоку није могао да пронађе поменути садржај, али јесте видео на којем се наводно старији дечак пење на конструкцију једног од четири висећа моста у Београду у касне сате.

ББЦ није потврдио аутентичност тог снимка.

Није познато где је тачно настао, а ни када.

Из полиције до објављивања овог текста нису одговорили шта су утврдили у случају на Новом Београду, нити колико су до сада имали пријава да се деца пењу на високе објекте и излажу ризику.

На друштвеним мрежама се средином маја појавио снимак на којем група деце хода по крову напуштене фабрике у Србији, а сегмент тог видео записа пренела је и Радио-телевизија Србије (РТС).

'Више волим да сам своја'

Деца данас улазе у дигитални свет знатно раније.

Истраживања показују да око 86 одсто деце у Србији узраста од 12 до 14 година има профиле на некој друштвеној платформи.

Љубица Кљајић, има 11 и по година и има профиле на Јутјубу, ТикТоку и Снепчету.

Каже да је слична ситуација и са њеним вршњацима, са којима на великом одмору коментарише шта су видели на дигиталним платформама.

Дешавало се да је са другарицама покушавала да опонаша плесне кореографије које су претходно виделе на неком снимку.

Понекад су то и снимале.

„Ако нешто није много вулгарно онда ми је у реду, али не треба да буде претерано", каже она за ББЦ на српском.

Било је и ситуација када је желела да научи нешто што су њене другарице већ виделе на мрежама и покушавале да усвоје.

„Али то је ретко, више волим да сам своја", додаје кратко.

Један од разлога зашто деца опонашају оно што виде на друштвеним профилима јесте да их прихвате вршњаци, указује дечија психолошкиња Мери Стојковић.

„Прате трендове да би били омиљени и занимљиви у друштву и да би могли да се хвале како су одиграли видео игру или су успели да ураде нешто занимљиво.

Разговор и поверење

Последњих година све више држава уводи забрану мобилних телефона у школама.

Иако у Србији има таквих инцијатива, дигиталне уређаје ђаци и даље званично могу да имају у учионицама.

Апликацијама и системима које паметни телефони и таблети имају, родитељи могу да контролишу колико времена деца проводе уз екран и каквом су садржају изложени.

Психолошкиња Стојковић, која годинама ради са децом, верује да сваки родитељ треба да има увид у то шта му дете прати на интернету.

„Можда мање када имају 17 или 18 година, али и тада треба.

„У мањим узрастима свакако", говори она.

Када примете да им деца имитирају проблематичне потезе важно је, како каже, да са њима о томе разговарају.

Како?

„Зависи од узраста, али многи крену да критикују или кажњавају, а то је грешка.

„Треба да успоставе однос поверења и да се приликом разговора спусте на њиховој ниво размишљања, да делују саветодавно, а да им се наређује", указује она.

Ваљало би и да им се укаже и објасни да одређене виртуелне ствари не могу и не треба да буду део реалности, јер су опасне.

„Они углавном нису свесни какве погубне последице то може да има по њихов развој, па на крају и живот", каже психолошкиња за ББЦ на српском.

Дете формирају обрасци понашања које усвоји у породици, додаје.

Али проблем је што због начина живота у којем су многи родитељи принуђени да раде и по неколико послова, у току дана не остане много времена за разговор.

„Мање су код куће, а деке и баке чувају децу.

„Родитељи немају толико времена да надзиру и деца су препуштена друштвеним мрежама", каже она.

Почетком маја дечак је пропао кроз кров зграде бивше фабрике ИМТ (Индустрија машина и трактора) на Новом Београду.

На друштвеним мрежама се појавио снимак на којем је група деце на крову фабрике и тренутак када једно од њих пада кроз конструкцију, пренела је Радио телевизија Србије (РТС), поделивши и део снимка.

ББЦ није потврдио аутентичност тог снимка.

Дечак је после пропадања пао на нижи ниво објекта, а због неприступачног терена интервенисало је шест ватрогасаца са једним возилом, који су га извукли и предали екипи Хитне помоћи.

Људи из оближњих зграда испричали су тада да су приметили како деца улазе у простор напуштене фабрике, објавио је РТС.

На кров зграде, у којој породица Декић живи, излази се кроз отвор који би требало да буде прекривен тешким стакленим поклопцем.

„Кад смо се попели, видели смо да су они тај стаклени поклопац, тежак бар десет кила, не само померили, него и скинули са шарки.

„Вратили смо га и ставили катанац", каже Декић.

Његова супруга је поделила информацију у комшијским вајбер групама и на Фејсбук профилу, позвавши на станаре да закључају кровове.

Прописи налажу да би на кровове зграда требало да се пењу само радници обучени за посао на висини, док би кључеви заједничких просторије, међу којима је и кров, требало да су у самој стамбеној заједници, писао је РТС.

Смртоносни изазови су постали популарни и смрт најмање 20 деце је повезано са њима у периоду од маја 2021. до новембара 2022, подаци су америчког недељног часописа Блумберг Бизнисвик.

Погледајте видео: Како да деца буду безведна на интернету

Као родитеље троје деце, Душана и његову супругу Ану је веома уплашило оно што су видели.

„Мене као родитеља највише брине дечија поводљивост - да ће моје дете неко да задиркује да уради нешто опасно за толику глупост, као што је неки лајк на друштвеним мрежама", каже Декић.

„Једино решење које ми имамо је спорт, јер деца која се баве спортом деле голове, кошеве, фотографије са познатим спортистима.

„Не можемо против дигиталног доба, али можда можемо да исконтролишемо садржај и то само ако им се понуди нешто смисленије", додаје.

Родитељи могу да ограниче приступ интернету док су ван школе, али шта им је чинити када им дете саопшти да је нешто спорно видело у школи са другарима?

„Родитељи тада немају увид и опет на сцену ступа разговор.

„Ако уоче неке промене у понашању детета, а виде да не могу да му приступе или да пронађу комприс, увек се треба обратити стручњаку", закључује психолошкиња Стојиљковић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk