Хамас пристао да се разоружа после договора са Трамповим одбором: Колико је одржив

Аутор фотографије, MOHAMMED SABER/EPA/Shutterstock
Хамас је пристао на „потпуно разоружање“ пошто је постигао договор са Одбором за мир који је основао амерички председник Доналд Трамп.
Договор је постигнут после вишемесечних „веома тешких“ преговора, како је речено.
Називајуц́и договор „историјским пробојем“, из Одбора је речено да ц́е разоружање бити „прац́ено повлачењем Израела из Појаса Газе“.
Међутим, Израел није јавно одговорио на план. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је пре само неколико дана био у САД на разговору са Трампом.
Амерички званичник је рекао новинарима да би Трамп био „веома разочаран“ ако Израел одлучи да се не повуче из Газе - услов на који су пристали и Израел и Хамас у Трамповом мировном плану од 20 тачака, објављеним у октобру 2025.
У Појасу Газе објава о договору о разоружавању Хамаса дочекана је са мало ентузијазма међу Палестинцима, каже дописник ББЦ-ја из Газе, Рушди Абуалуф, који извештава из Каира.
„После година неуспелих прекида ватре и пропалих споразума, многи Палестинци су постали дубоко скептични према новим политичким пробојима“, пише он.
„За многе, поверење и у Хамас и у Израел и даље је ниско, а претходни споразуми су више пута прекршени пре него што су донели значајна побољшања на терену.“

Аутор фотографије, Bloomberg via Getty Images
Шта је договорено?
Планиран је процес у фазама који ће разоружање припадника палестинске екстремистичке организације Хамаса повезати са постепеним повлачењем израелске војске из Појаса Газе и распоређивањем нове палестинске прелазне власти коју ц́е подржати међународне стабилизационе снаге, према договору од четири странице у који је ББЦ имао увид.
Амерички званичници су рекли да је план намерно изграђен на „нултом поверењу“, при чему ни Хамас ни Израел не могу да пређу у следец́у фазу док друга страна не испуни њене обавезе.
Рекли су да ц́е мање групе у Појасу Газе прво бити разоружане, пре него што Хамас почне демонтажу онога што су описали као државну војну инфраструктуру тунела, складишта оружја и производних погона.
Из Хамаса кажу да ће та фаза трајати знатно дуже.
Када све фазе плана буду испуњене, нова палестинска власт би имала потпуну контролу над оружјем у Појасу Газе.
САД и Одбор кажу да ц́е припадници Хамаса у Гази предати оружје прелазним властима.
Затим ц́е бити спроведен „процес декомисионирања“ тешког наоружања, што би укључивало затварање тунела и складишта, као и повлачење бораца који управљају овим објектима.
Биће то „технички процес“ у којем ће једно од кључних питања бити како безбедно складиштити прикупљено оружје.
На крају, сво „лично оружје", дакле оно које имају појединци у Гази би морало да се „обрађује“ у складу са палестинским законом.

Аутор фотографије, Reuters
Шта би следеће могло да се деси?
Остаје неразјашњено много питања о израелском повлачењу.
„Премијер Бенјамин Нетанјаху до сада је показао мало интересовања за трајно повлачење из Појаса Газе, суочавајуц́и се са притиском крајње десничарских коалиционих партнера који се дуго противе таквом потезу“, пише Шаима Халил, ББЦ дописница из Северне Америке.
Постоји и много оперативних питања, каже она.
На пример, коме израелске трупе предају контролу и да ли ц́е тампон зона позната као 'Жута линија' бити укључена у повлачење.
ББЦ дописник Рушди Абуалуф такође каже да је још рано судити о томе да ли ц́е споразум бити спроведен.
Али ако се одржи, био би то „први кредибилан корак“ ка окончању рата у Гази, који је трајао скоро три године.

Аутор фотографије, Reuters
Договор, односно овај план, постигнут је неколико дана пошто је Хамас изарао новог лидера Халила ел Хаја.
Хамас је претпрео значајне губитке током двогодишњег рата са Израелом.
Убијене су му све истакнутије вође и команданти.
Најпре је убијен Исмаил Ханије, политички вођа Хамаса, потом и нови командант Јахја Синвар, а између њих још неки истакнути припадници, пре свих
Палестински званичници укључени у преговоре верују да је ново руководство било спремно да донесе оно што описују као најзначајнију политичку одлуку у историји Хамаса, вођену разорним хуманитарним условима са којима се суочава више од два милиона Палестинаца у Појасу Газе.
Хамас је предводио напад палестинских екстремистичких група на југ Израела 7. октобра 2023. године, у којем је убијено 1.200 људи, а 251 је узет за таоца, од којих су неки убијени у заточеништву у Појасу Газе.
Израел је одговорио покретањем бруталне војне акције у Појасу Газе, током које је убијено више од 73.290 људи, мешу којима и више од 21.200 деце, према подацима Министарства здравља те територије којим управља Хамас, чије податке УН сматрају поузданим.
Примирје Израела и Хамаса ступило је на снагу прошлог октобра.
Али, према подацима Министарства здравља у Гази којим управља Хамас, од тада је у израелским нападима убијено најмање 1.168 Палестинаца.
Египат би „ускоро“ требало да буде домац́ин састанка посредника мировног плана за Појас Газе, објавила је државна агенција Ал-Кахера њуз 31. јула ујутру.
Међу посредницима су Египат, САД, Катар и Турска.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk


























