Иранска 'флота комараца': Скуп чамаца мучи Америку у Ормуском мореузу

Амерички председник Доналд Трамп недавно је тврдио да је „потпуно искоренио“ иранску морнарицу, свевши је на „бродиће са митраљезима“.

А опет ти „бродићи“, односно чамци, које су неки западни аналитичари назвали „флота комараца“, имају жаоку.

Они месецима помажу режиму да прави озбиљне сметње у Ормускм мореузу, једном од најважнијих поморских путева на свету, у покушају, према стручњацима, да се нашкоди светској економији и изврши притисак на Вашингтон да одустане од рата са Техераном.

Али шта је тачно флота комараца и како то да се показала толико ефектном?

'Узнемири, окружи, збуни и омети'

Флоту малих, брзих нападачких бродова ирански режим је направио 1980-их током иранско-ирачког рата.

Иако је Иран био у рату са Ираком, борбе су се пренеле на Персијски залив током такозваног „Танкерског рата“ из 1980-их, који је увукао у себе САД да заштите пошиљке нафте.

У окршајима са америчком морнарицом, иранска конвенционална поморска флота претрпела је тешке губитке.

Иранска флота бродића тада постаје део ратне доктрине осмишљене да се супротстави надмоћнијим поморским силама.

Она чини само део иранске шире стратегије која обухвата ракете, дронове, поморске мине, обалске лансере и нападе посредника из суседних земаља.

Ова флота, којом управља моћна Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ), није замишљена за традиционалне поморске битке, већ да „узнемирава, окружи, збуни и омете поморски саобраћај“, каже Сајид Голкар, доцент на Универзитету Тенесија у Чатануги и старији саветник при Уједињенима против нуклеарног Ирана (УАНИ), непрофитној организацији која се бори против иранског режима.

„ИРГЦ зна да не може да победи САД у конвенционалном поморском рату“, додаје он.

Уместо тога, она жели да повећа трошкове и ризике за компаније које пролазе кроз Ормуски мореуз нападом на комерцијалне танкере и чинећи Ормуски мореуз опаснијим местом за пролазак.

Тактика флоте обухвата отварање ватре на оближња трговачка пловила, постављање мина у мору и слање ројева бродића великом брзином из више праваца, кажу стручњаци.

Брзи нападачки бродови су често опремљени митраљезима, ракетама и противбродским пројектилима.

Иако је многе од њих осмислио и произвео ирански режим, други су пренамењени из цивилне употребе, у коју спадају и бивше рибарске барже.

Бродићи су доступни и лако замењиви, каже Кан Касапоглу, гостујући виши сарадник на Институту Хадсон, конзервативној експертској групи у Вашингтону, у скорашњем извештају.

Ово омогућава Ирану да прети трговачким и војним бродовима „по релативно ниској цени док истовремено угрожава непријатељску имовину велике вредности и светску поморску економију“, каже Касапоглу.

Стручњаци кажу да је целокупни циљ да се изврши притисак на Вашингтон да одустане од рата са Техераном и да га обесхрабри од будућих напада.

Зато што су многи бродови плитко у води, често их је тешко детектовати радаром све док се сасвим не приближе, а ефикасни надзор захтева сталну присмотру дроновома, хеликоптерима и патролним летелицама.

Тачна величина флоте није позната, делом зато што се многи бродови држе сакривени у пећинама, увалама и подземним тунелима дуж иранске јужне обале.

Међутим, процене су да бродова има између 500 и више од 1.000.

Режим изводи редовне поморске вежбе са флотом комараца.

'Поморски герилски рат'

Иако америчка морнарица може да уништи иранске брзе бродове кад остану изложени на отвореном мору, ИГРЦ води рачуна да избегне отворену борбу, према Голкару.

„ИРГЦ се труди да избегне директну конфронтацију и уместо тога користи тактику 'удри и бежи', нападе у ројевима, мине, дронове, пројектиле и бродиће како би повећао трошкове америчких и трговачких операција“, каже Голкар.

Иран може да замени изгубљене бродове брзо и јефтино.

САД и њени савезници, за разлику од њих, морају да ангажују скупе бродове и летелице да заштите трговачки саобраћај.

Уместо да уништавају пловила, чак и стварање перцепције озбиљне опасности може да дигне трошкове осигурања и убеди компаније да избегавају ту пловну путању, истичу стручњаци.

Чак и претња поморским минама може да успори или заустави саобраћај.

Рашчишћавање минираног пловног пута је веома спор процес.

Погледајте видео: Хиљаде људи заглављено на бродовима код Ормуског мореуза

Да ли иранска стратегија функционише?

Поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз је спао на делић његовог предратног нивоа.

Монитор Ормуског мореуза, платформа за праћење саобраћаја у реалном времену, приказује да кроз њега данас пролази око 10 бродова дневно, што је отприлике осам одсто уобичајеног просека од шездесетак бродова.

Целокупни саобраћај остаје више од 90 одсто испод предратног нивоа, према тиму британске Краљевске морнарице који прати овај регион.

Дошло је до кратког повећања активности кад су се САД, Израел и Иран сложили око примирја 8. априла.

Али свега неколико дана касније, опоравак је стао кад је Америка увела властиту блокаду на робу која улази у Иран и излази из њега.

Напади у читавом мореузу се настављају.

Недавно је британски Центар за поморске трговачке операције (УКМТО), који прати међународне пловне путеве, саопштио да је брод који је носио робу на велико био „погођен непознатим пројектилом“ око 43 километра североисточно од Дохе у Катару, што је изазвало мали пожар, али не и жртве.

Иранска новинска агенција Фарс касније је известила да је брод пловио под америчком заставом и припадао Сједињеним Америчким Државама.

Међународна поморска организација УН-а процењује да је блокадом погођено око 1.500 бродова и 20.000 чланова посаде.

Смањење обима нафте који пролази кроз мореуз допринело је ономе што неки аналитичари описују као највећи шок за снабдевање нафтом у историји и тога да је цена нафте достигла скоро рекордне висине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk