Moć prvog romana Stivena Kinga 'Duga šetnja'

Napisan je dok je King još pohađao koledž 1960-tih.

Roman Duga šetnja izmaštao je svet u kom se mladi ljudi takmiče u smrtonosnom maratonu za zabavu drugih.

Nova filmska verzija podsetnik je kako je King dobro predvideo naše doba rijaliti televizije.

Sto tinejdžera, odabranih lutrijom iz čitave Amerike, odlazi na maraton bez jasnog cilja.

Praćeni naoružanim vojnicima u džipovima i pod budnim okom gledalaca iz čitavog sveta, moraju da održe brzinu hoda od 6,5 kilometara na čas, a ako ona padne ispod zacrtanog nivoa, dobijaju prvo upozorenje.

Tri upozorenja i bivaju ubijeni.

Poslednji dečak koji ostane na nogama ima pravo da bira nagradu.

To je mračni scenario i efektna ideja Duge šetnje, romana koji je Stiven King pisao između 1966. i 1967. godine, na prvoj godini koledža.

Smeštena u Ameriku iz alternativne istorije pod vojnom vlašću, bila je to prva knjiga koju je King napisao, ali nije objavljena sve do 1979. godine - pet godina pošto je roman Keri već dospeo na bestseler liste.

Danas, 46 godina kasnije, kad je King napunio 78 godina, Duga šetnja je konačno adaptirana za film, koji je premijeru imao u novembru.

„Čitao sam Dugu šetnju u vreme kad sam snimao film Ja sam legenda i zaljubio sam se u nju", objašnjava režiser filma Frensis Lorens, kome nisu strana smrtonosna distopijska takmičenja, pošto je režirao i poslednja četiri filma iz serijala Igra gladi.

„Postala je verovatno moja najomiljenija Kingova knjiga i jedna od mojih najomiljenijih knjiga svih vremena", dodaje on.

Bilo je važno ostati veran duhu romana koji se često naziva Kingovim najpesimističnijim delom, sa nasiljem, mrakom i očajem koji možda objašnjavaju zašto je njegovo putovanje do velikih ekrana bila toliko dugo, veruje Lorens.

Prvo je Džordž A. Romero, a potom i Frenk Darabont bio vlasnik filmskih prava za knjigu.

Ipak, njih dvojica nisu uspeli da je ekranizuju, uprkos tome što su prethodno već radili na Kingovim delima kao što su Kripšou i Mračna polovina u Romerovom slučaju, i Bekstvo iz Šošenka, Zelena milja i Magla u Darabontovom.

Lorens je uspeo tamo gde oni nisu i učinio je to ne ublaživši ovu mračnu priču da bi je učinio prijemčivijom.

„Morate da osećate pređene kilometra i protok vremena, i da osetite poniženje -emocionalno, psihiloško i fizičko.

„Nisam želeo to da razblažim i da učinim da se publika oseća super prijatno", kaže on.

„Ima nečeg nemilosrdno pesimističnog u vezi sa prirodom ove priče, mnogo mladih ljudi umire u njoj", objašnjava filmski urednik i pisac Majkla Blajt, koji je bio viši programski urednik na Britanskom filmskom institutu kad je ovaj organizovao jednomesečnu retrospektivu Kingovih filmova 2015.

„Ali, istovremeno, ima jako mnogo dobrote u njoj. Dečaci se ne okreću jedni protiv drugih.

„Prilično su solidarni. Prijateljstvo i bratstvo su veoma prisutni u knjizi", dodaje.

Sajmon Braun se slaže s tim.

Nezavisni naučnik i član istraživačke grupe za horor na Univerzitetu u Nortambriji koji je predavao o Kingu, autor je knjige Stiven King na ekranu: Adaptacije i horor žanr na filmu i televiziji.

„Duga šetnja je jako mračna i sumorna.

„Jedina druga Kingova knjiga koje uopšte može da priđe ovom stepenu mraka je Groblje kućnih ljubimaca, koja je praktično dijalog o smrti", kaže on.

Ali, King nije pesimista, ukazuje Braun.

„On veruje u moć najobičnije ljudskosti i većina njegovih knjiga se završi tako što čudovište bude pobeđeno.

„Duga šetnja je očigledan primer za ono što će postati klasična Kingova knjiga: uzmete gomilu likova, postavite ih u neku situaciju i vidite šta će oni uraditi. Možete to da vidite u Uporištu, Pod kupolom, Magli.

„Njegove knjige nisu o čudovištima, one su o ljudima koji sreću čudovišta. Ovde suština nije u šetnji, već u ljudima koji su otišli u šetnji. A oni su svi obični ljudi", zaključuje on.

Rođenje (i smrt) Ričarda Bahmana

Duga šetnja bila je drugi od pet romana koje je King objavio pod pseudonimom Ričard Bahman između 1977. i 1984. godine.

Autor bestselera izmislio je ovaj pseudonim da bi „malo smanjio strasti", pošto su se posle njegovog debitantskog romana Keri ubrzo izašli bestseleri kao što su Salemovo, Isijavanje i Uporište.

Njegov izdavač Dabldej voleo je da se hvali sa „više od 40 miliona Kingovih knjiga u štampi", ali je King počeo da se pita da li je za uspeh zaslužan njegov talenat, slava ili puka sreća.

Bilo je to pitanje na koje je verovao da bi eksperiment sa Bahmanom mogao dati odgovor.

„Depresivno je pomisliti da je sve, ili samo većina toga - bilo puki slučaj", napisao je u uvodnoj reči za Bahmanove knjige (The Bachman Books), kompilaciju objavljenu 1985. godine.

„I zato ćete možda pokušati da saznate da li možete to da ponovite. Ili, u mom slučaju, da li Bahman to može da ponovi."

Objavljena u džepnim izdanjima bez fanfara, prva od četiri Bahmanove knige Bes, Duga šetnja, Radovi na putu,Trkač, jedva da je ostavila bilo kakav trag, mada se peta, Mršavko - prva čista horor priča i prva koja je objavljena u tvrdokoričenom izdanju - prodala u 28.000 primeraka.

King je podozrevao da bi šesta Bahmanova knjiga Mizeri, o dugom i bolnom susretu slavnog autora s njegovom najvećom obožavateljkom, mogla dovesti Bahmana na bestseler liste.

On, a i mi, nikada to nećemo pouzdano saznati, zato što je 1985. godine vašingtonski knjižar imenu Stiv Braun posetio Kongresnu biblioteku i otkrio Kingovo ime na formularu za autorska prava za Bes.

Bahman je, kao što je King to definisao u saopštenju njegovog publiciste, umro od „raka pseudonima", a Mršavko se promptno prodao u više od 300.000 primeraka u tvrdokoričenom izdanju.

A što se tiče Mizeri, ona je objavljena pod Kingovim vlastitim imenom i neizbežno doživela ogroman uspeh.

„Duga šetnja je oduvek bila po mom ukusu, za mene je ona nekoliko kopalja iznad svih ostalih.

„Čuo sam kako King govori o Gospodaru muva i 1984 kao uticajima, politički gledano, tu je Veliki brat iz 1984, pa Gospodar muva i odnosi između dečaka, ideja da se dečaci bore protiv šireg sveta u kom ne mogu da napreduju, ali knjiga deluje kao izuzetno originalno delo. A i dalje krajnje relevantno", kaže Blajt govoreći o Bahmanovim knjigama.

Slavna uznemirujuća kratka priča Širli Džekson Lutrija iz 1948, o seoskoj ritualnoj godišnjoj lutriji u kojoj se bira jedna osoba koja će biti kamenovana do smrti je, kaže Braun, još jedan uticaj, zajedno američkim kvizovima iz tog perioda kao što su Jeopardy! i Igra mladenaca.

„Svako poglavlje počinje citatom iz nekog televizijskog kviza.

„King je bio inspirisan komercijalnom, lascivnom i voajerističkom prirodom kvizova na televiziji. I, naravno, Vijetnamskim ratom. Regrutovanjem mladih momaka koji nikad posle nisu znali koji će od njih umreti sledeći", kaže on.

Duga šetnja svakako ima neke preteče.

Holivudski horor-avanturistički film Najopasnija igra iz 1932. prikazuje lovca na krupnu divljač koji uzima na nišan ljudski plen, a 1965, godinu dana pre nego što je King počeo da piše svoju knjigu, italijanski triler Deseta žrtva zamislio je kako ljudi love jedni druge iz sporta da bi se kontrolisalo nasilje u društvu.

Duga šetnja proširuje ove teme i uticala je na mnogo više filmova i televizijskih serija nego što je iz njih pozajmljivala.

„Ona zaista deluje kao prototip za stvari koje su došle kasnije, to je praktično ista stvar.

„To je potpuno oformljena ideja. Bilo da su to Borba do poslednjeg, Igre gladi, Serija 7: Takmičari ili Skvid Gejm - sve te stvari su praktično Duga šetnja", dodaje Blajt.

Lorens se slaže da je Kingova priča tvorac podžanra smrtonosnih distopijskih igara koji je toliko popularan danas.

„Da li je Stiven King zaista dobio tu ideju pre svih drugih?", pita se on

„Jeste"

Šta su predvidele 'Bahmanove knjige'

Dok je pisao kao Bahman, King je pokazao izuzetnu predvidljivost.

Bes se bavio pucnjavom u srednjoj školi mnogo pre nego što su takve događaji postali češći u Americi, a Trkač, slobodno adaptiran u hit film Arnolda Švarcenegera 1987, kao i vernija verzija u režiji Edgara Rajta, koja je stigla u bioskope ovog meseca, pošli su stopama Duge šetnje.

Rijaliti TV emisije kao što je Survivor, u kojoj se obični ljudi bore između sebe, dali su Dugoj šetnji posebnu težinu

„Bes, Trkač i Duga šetnja deluju relevantnije danas nego što su bili tada.

„Ideja da svi sede i gledaju tu emisiju, preteča je kanala sa 24-časovnim vestima, možda čak i društvenih mreža. Ideja da svi gledaju ovaj spektakl, pa to je rijaliti program, zar ne?", kaže Braun.

Rijaliti televizija, u najranijem obliku, započela je 1940-ih sa emisijama kao što je Skrivena kamera (1948), ali one se veoma razlikuju od zabave koja je počela da dominira televizijskim programom devedesetih i kasnije.

Moguće je videti otiske prstiju Duge šetnje po svemu tome, od emisija kao što su Survivor, tVeliki brat i I'm a Celebrity… Get Me Out of Here!, do emisija za talente kao što su Američki idol, Američki sledeći top model i Iks-faktor, pa čak i savremene emisije takmičenja u dejtingu kao što su Mladoženja/Mlada i Ljubavno ostrvo.

„Gledanje kako se ljudi bore jedni protiv drugih i navijanje.

„Deluje potpuno gladijatorski. Ima nečeg grotesknog u svemu tome. I ima nečeg u tom prevazilaženju sramote i u toj izloženosti pogledima što deluje očajnički, bilo da to radite zbog slave, novca ili nečeg trećeg.

„To, za mene, čini ovu knjigu toliko tužnom - ta jeziva neizbežnost stava 'Mi to moramo da uradimo'", dodaje on.

Učesnici moraju da učestvuju u Dugoj šetnji jer se bore sa siromaštvom.

To je tema iz knjige koja je ključna za film i Lorens veruje da ona nosi jedan poseban odjek u vreme kad mnogi osećaju finansijsko opterećenje.

„To osećanje finansijske nemoći je veoma aktuelno za većinu ljudi", kaže on.

Međutim, iako su teme iz Duge šetnje relevantne skoro 50 godina posle objavljivanja romana, Lorens ističe da film ne pokušava da izvede bilo kakvu konkretnu političku poentu.

„Nisam želeo da on bude politički, želeo sam da možete u njemu da se prepoznate.

„Što se tiče Amerike, želeo sam da obe strane političkog spektra mogu da gledaju ovo i da se prepoznaju u njemu", objašnjava on.

Samim tim što joj je trebalo skoro pola veka da dovrši putovanje do velikih ekrana, Duga šetnja je praktično omogućila svetu da se sustigne sa njom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk