Mega-zatvori El Salvadora postaju privlačan model za desničarske vlade

U skorašnjim izbornim kampanjama širom Latinske Amerike, Najib Bukele, predsednik El Salvadora, i njegova politika „čvrste ruke prema kriminalu“, kao što su njegovi kontroverzni mega-zatvori, postali su stalna referentna tačka u političkim debatama.

Desničarski političar Abelardo de la Espriela, koji je nedavno pobedio na predsedničkim izborima u Kolumbiji, prema preliminarnom brojanju glasova, otvoreno izrazio divljenje prema Bukeleu.

Tokom njegove kampanje, obećao je da će izgraditi sedam mega-zatvora zasnovanih na pristupu El Salvadora.

U susednom Peruu, Keiko Fudžimori, koja je u tesnom vođstvu u drugom krugu predsedničkih izbora, takođe je iznela ovu ideju u središtu programa koji se tiče reda i zakona.

Ali privlačnost Bukeleovih mega-zatvora nije ograničena na Latinsku Ameriku i uzima maha i među radikalnom desnicom u Evropi.

Poslednjih nedelja se Žordan Bardela, predsednik francuske ultradesničarske stranke Nacionalni savez, pozvao na zatvorski sistem El Salvadora dok je govorio o prenatrpanosti francuskih zatvora.

„U zemlji od šest miliona stanovnika, Bukele je stvorio 40.000 zatvorskih mesta za osam meseci“, rekao je on u intervjuu za francusku televizijsku stanicu BFMTV.

Iako se ovaj pristup dopada nekim političkim liderima, kritičari tvrde da se on često iznosi bez pominjanja dokumentovanog kršenja ljudskih prava povezanog sa Bukeleovom politikom.

Popularna politika

U El Salvadoru je na snazi vanredno stanje od marta 2022. godine posle niza ubistava povezanih sa bandama, omogućivši hapšenja bez naloga i masovna zatvaranja kriminalaca u Bukeleovim mega-zatvorima.

„Mimo izbora, za Bukelea je ključno da održi visok nivo popularnosti“, kaže Sonja Vulf, istraživačica iz Škole za vladu i ekonomiju na Univerzitetu Panamerikana u Meksiku.

„Vanredno stanje, uprkos svim troškovima za privedene i za demokratiju u El Salvadoru, uživa podršku naroda, a to pomaže da se održi njegov politički projekat", dodaje.

Pogledajte video o masovnom suđenju navodnih članova bande MS-13 u Salvadoru

U tom smislu, mega-zatvori služe dvostrukoj svrsi: rešavaju kriminal i pojačavaju Bukeleov politički legitimitet.

U februaru 2024. pošto je reizabran za predsednika sa više od 80 odsto glasova, Bukele je istakao bezbednosni učinak njegove vlade i hvalio ono što je nazvao „salvadorskim receptom“, dok je istovremeno napadao kritičare.

„Od najnebezbednije zemlje na svetu postali smo najbezbednija na čitavom američkom kontinentu. A šta oni kažu na to? Da kršim ljudska prava“, poručio je pristalicama, govoreći o međunarodnim kritikama na račun njegove politike čvrste ruke.

Zašto se toliko dopada radikalnoj desnici

Nekoliko faktora objašnjava privlačnost Bukeleove politike „čvrste ruke prema kriminalu" među nekim desničarskim strankama u Latinskoj Americi i izvan nje.

Oni nude brzu i vidljivu reakciju na jednu od najvećih briga glasača: nesigurnost u Latinskoj Americi, kao i ilegalnu migraciju u SAD i Evropi.

Prizori hiljade zatvorenika u mega-zatvorima, zajedno sa naglim padom broja ubistava u El Salvadoru, potcrtavaju percepciju da je ova strategija efikasna.

Mnogi lideri doživljavaju predsednikov visok procenat podrške i kao dokaz da takva politika i retorika „čvrste ruke prema kriminalu“ mogu da se pretoče u izbornu podršku.

„Kad vršimo studije o političkoj kulturi u Latinskoj Americi, ljudi obično izražavaju podršku demokratiji u načelu, ali kad im postavite konkretnija pitanja, vi vidite da mnogi više vole lidere koji mogu da im reše probleme“, kaže Vulf.

„U praksi, ljudi nisu onoliko demokratični kao što biste mogli da pomislite“, dodaje ona.

Kršenja ljudskih prava

Uprkos popularnosti među glasačima unutar El Salvadora, Bukeleove politika je privukla i pregršt kritika.

Prema salvadorskoj organizaciji Kristosal, vanredno stanje je normalizovalo masovna zatvaranja pod ograničenom sudskom kontrolom, dovevši do toga da se u zatvoru drže hiljade zatvorenika bez dovoljno dokaza protiv njih.

Hjuman rajts voč je dokumentovao slučajeve torture, zlostavljanja, arbitrarnog zatvaranja i prisilnih nestanaka.

Kritikovao je i slabljenje demokratskih institucija i nedostatak sudskih garancija pod vladom Bukelea.

Produženi pritvor bez pristupa pravnoj pomoći ili sudskoj analizi može da da dovede do ozbiljnog kršenja međunarodnog prava, upozoravaju stručnjaci iz Ujedinjenih nacija (UN).

„Slučajevi torture i zlostavljanja u Cecotu nisu izolovani incidenti, već sistematska kršenja koja se ponavljaju tokom čitavog boravka u zatvoru", ukazao je Hjuman rajts voč u zajedničkom izveštaju sa Kristosalom o zatvorskom sistemu El Salvadora.

Izvan El Salvadora

Nekoliko analitičara, međutim, upozorava da bi privlačnost Bukeleovog sistema za desničarske lidere mogla biti obmanjujuća.

Ovaj model je težak za izvoz i zavisi i od konkretnih okolnosti u El Salvadoru, kao i političkih odluka koje neće uvek biti ostvarive ili zakonske u drugim zemljama.

Od 2023. pod predsednikom Danijelom Noboom, Ekvador je želeo da oponaša elemente modela kroz objavu „unutrašnjeg oružanog sukoba“, zajedno sa militarizacijom bezbednosti, masovnim hapšenjima i planovima za nove zatvore najstrože bezbednosti.

Međutim, mere nisu proizvele željene rezultate, a nivo nasilja je ostao visok.

Stopa ubistava u zemlji je skočila sa oko osam na 100.000 stanovnika 2020. godine.

Tri godine kasnije se povećala na oko 45 na 100.000 stanovnika, da bi dostigla 51 na 100.000 stanovnika 2025

To je čini najnasilnijom godinom u skorašnjoj istoriji zemlje, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku i popis (INEC), Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala i proceni specijalističkog medija InSajt krajm.

Mere „Čvrste ruke prema kriminalu“ uvela i je vlada Siomare Kastro u Hondurasu inspirisane El Salvadorom.

Uvela je i vanredno stanje od 2022. godine i militarizaciju javne bezbednosti.

Međutim, nije bilo trajnog smanjenja nasilja uporedivog s onim viđenim u El Salvadoru.

Honduras ostaje jedna od najnasilnijih zemalja u regionu, sa stopom ubistava od oko 23 na 100.000 stanovnika 2025. godine, prema godišnjoj proceni bezbednosti InSajt krajma.

„Takozvani 'Bukeleov model' nije samo masovno zatvaranje - tu je i njegova koncentracija moći, oteti sudovi, desetine hiljada zatvorenih bez dužnog pravnog procesa, i tajni dogovori sa samim bandama“, kaže Huanita Gebertus, direktorka za američki kontinent pri Hjuman rajts voču.

„To nije javna bezbednost. Broj ubistava je opao, ali po cenu urušavanja institucija koje mogu da učine da bezbednost potraje.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk