Ормуски мореуз повећава ризик од повратка у отворени рат: ББЦ уредник

Прекид ватре између САД, Израела и Ирана већ четири недеље је на снази и „старост" почиње да се примећује.

Решеност Америке и Ирана да одрже међусобни притисак довео је примирје у озбиљну опасност.

Ово је изазовни тренутак.

Примирје је отворило прилику за дипломатију која је једно кратко време деловала као да би могла да оствари напредак.

Американци и Иранци су се суочили за конференцијским столом у Исламбаду, главном граду Пакистана, али су се одатле вратили празних руку.

Пакистанци покушавају да оживе тај процес, без много успеха до сада.

И Америка и Иран желе да постигну договор.

Али имају другачије замисли и држе се строго властитих граница преко којих се не прелази.

Све док један или други, или можда најбоље оба, не одлуче да понуде уступке, обновљена потпуна непријатељства остају удаљена само један инцидент.

Више него икад постоји озбиљан ризик погрешне перцепције и погрешне процене намере и последица.

Оба су класични начини на које се кризе отргну контроли и ратови ескалирају.

Одлука Америке да испрати два брода кроз Ормуски мореуз произвела је реакцију Ирана.

Овонедељно хитно питање је да ли ће се све завршити на томе или ће више акције и реакције вратити читаво стање у отворени рат.

Контрола над Ормуским мореузом постала је централно питање ове кризе.

Био је отворен за пловидбу, без ограничења или плаћање путарине, све до 28. фебруара - кад су Америка и Израел напали Иран.

Сада је Иран демонстрирао како његово затварање може да значи све, од офанзивног оружја до начина да се подигну приходи и полисе осигурања.

Ове недеље ирански министар спољних послова Абас Аракчи рекао је посланицима да неће бити повратка на стари статус кво.

Америка не може да дозволи Ирану да претвори Ормуски мореуз у властите домаће воде које техерански режим може да контролише и користи за наплаћивање милиона у путаринама превозницима, а да не призна да је тактичка победа над иранским оружаним снагама заправо постала стратешки пораз.

Затварање мореуза има економске последице по читав свет.

Колико он буде остао затворен одредиће колико ће тешке последице рата бити по људе широм света.

Несташице нафте и гаса, као и хелијума за високотехнолошку индустрију и сировине за вештачко ђубриво, имају све теже последице по милионе људи далеко од ратне зоне.

Криза вештачког ђубрива ризикује да изазове глад у земљама које немају стабилне залихе хране.

Мотиви америчке председника Доналда Трампа, декларисани и недекларисани, увек су сложени и променљиви.

Он користи друштвене мреже да покуша да убеди нафтне трговце да не дижу цену бензина за америчке власнике аутомобила.

Сигурно је незадовољан издржљивошћу и решеношћу иранског режима да пружи отпор колико год да бола Америка и Израел нанесу земљи.

Режим спреман да пуца на властите грађане на улицама зато што протестује, као што су снаге безбедности Иранске Републике поново учиниле у јануару, неће се превише бринути о рату који воде против њег, макар док то не буде почело да утиче на њихово одржање на власти.

Трампово незадовољство резултат је његових властитих исхитрених одлука да пође у рат претпостављајући да ће доћи до лаке победе, не промисливши последице онога што ће се десити и шта радити ако не буде било лако.

Америка је демонстрирала силу своје изузетно ефикасне војске, али председниково променљиво доношење одлука оставило је земљу у стратешком ћорсокаку.

Трампова одлука да изда наређење да америчка морнарица испрати пар бродова кроз мореуз није повратила слободу пловидбе.

Кроз мореуз је пролазило сваког дана између 40 и 60 бродова све док Америка и Израел нису пошли у рат.

Иран показује да је спреман да се врати у рат и чак би могао да буде припремљен да диктира ритам његове ескалације.

То је стратегија препуна ризика, али за људе који су наследили бившег врховног вођу и све високе вође које су убили Америка и Израел, то је ризик вредан предузимања.

Чини се да су од свих суседа из Персијског залива, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) главна мета Ирана.

Као одговор на то, Уједињени Арапски Емирати су само учврстили савезништва са Америком и Израелом.

Израелци су послали антиракетни систем Гвоздена купола у Уједињене Арапске Емирате, и војнике да управљају њим, што је значајан гест који су одбили да понуде Украјини.

Погледајте видео: Српски капетан Срђан Јанковић о проласку кроз Ормуски мореуз

Иранска одлука да гађа емиратску луку Фуџаиру је значајна.

Она се налази на малом парчету обале Уједињених Арапских Емирата иза Ормуског мореуза, гледајући на Омански залив.

Фуџаира је крајња станица нафтовода који омогућава Уједињеним Арапским Емиратима да извозе нафту без проласка кроз Ормуски мореуз и има огромне нафтне складишне објекте.

То је чини стратешки и економски виталном за Емирате.

Они су дубоко забринути због наредног потеза Ирана.

Упркос снажним јавним упозорењима Техерану, и способним оружаним снагама, Емирати и даље преферирају да остану ван директних напада на Иран.

Та политика можда неће преживети после окончања примирја.

На дуже стазе, они троше више милијарди на америчка оружја.

Трамп делује као да и даље верује да ће ирански режим поклекнути пред америчким притиском и војном силом.

Он би волео да може да изнедри споразум, али неће прихватати онакав за који ће његови критичари рећи да није једнако добар као нуклеарни споразум који је постао највеће спољнополитичко достигнуће председника Барака Обаме.

Током његовог првог мандата, Трамп се ратосиљао тог споразума, познатог као ЈЦПОА, уз значајни подстицај израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Он га је заменио политиком коју је назвао „максималним притиском“ а која је успела да спречи Иран да обогаћује уранијум.

Сада изгледа као да је гурнула Америку и Иран на пут у рат који нема лаких излаза.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk